„Činjenica je da je, nažalost, tradicija Roma da se vjenčavaju rano i da ne idu u školu, pogotovo ženska djeca. Uz pomoć projekata, edukacija i seminara pokušavamo da ih nekako „opametimo“ i produžimo malo životni vijek. Ja sam u Udruženju već nekih godinu dana i na početku sam vidjela neki njihov gard. Kada smo počeli da držimo radionice na kojima sam i ja trener, fascinantan mi je bio odaziv i koliko je, ustvari, ljudi zainteresovano da čuje šta mi imamo da kažemo. Činjenica je da se dosta toga promijenilo otkako radimo sa Romima, a tu, prije svega, mislim na mišljenje roditelja, ali i djece. Djeca su nekako naučena da će izaći na ulicu, isprositi, neće ići u školu i udati se ili ženiti sa 12 ili 13 godina. Sada već vidim napredak, prvenstveno želju te djece da idu u školu i njihovu upornost. Počeli su i da stiču osnovne životne navike, a, s druge strane, vidim i nadu nekih roditelja. Najveći uspjeh za mene i kroz rad u Udruženju je bilo kada mi je jedna majka, korisnica našeg Udruženja rekla, „ja želim da moja kćerka bude kao ti“. To je veliki pokazatelj da dobro radite svoj posao“, rekla je za portal Dešavanja u Bijeljini Jovana Barbu, aktivista i koordinator na projektima i trener u UREM „Siguran korak“.
Udruženje trenutno ima troje zaposlenih, a broj aktivista se kreće od 25 do 30 zavisno od potreba Udruženja. Kako Barbu navodi, dosta mladih ljudi koji dođu iz inostranstva u svoj rodni grad, jave im se i žele da budu aktivni to vrijeme koje su u Bijeljini.
„Trenutno radimo na projektu koji nam je odobren – Ženska ljudska prava. Tu su uključene sve žene – i Romkinje i neromkinje. U Tombaku postoje i tradicionalno neromske porodice koje žive jako sličan život kao i romske, tako da ćemo ih sve obuhvatiti i držati im edukacije i seminare. Jako bitno je da se Udruženje bazira na razvoju i edukaciji mladih. Tu su uključeni, zaista, svi mladi ljudi Bijeljine koji žele da učestvuju i da se edukuju i onda, u dogovoru sa njima, prema njihovoj zainteresovanosti, držimo radionice i seminare. Nekad se okupimo, čisto zbog druženja“, objasnila je Barbu.
Imamo veliki odaziv mladih ljudi
Barbu ističe da je na promociji Udruženja mnogo pomogla sama internet promocija, odnosno objavljivanje njihovih aktivnosti na profilima društvenih mreža koju ona smatra najboljom komunikacijom sa mladim ljudima u današnje vrijeme.
„Kada su nam potrebni volonteri, nebitno da li se radi o plaćenom volonterstvu ili ne, zaista imamo veliki odaziv mladih ljudi. Bitno je naglasiti i da imamo sjajnu saradnju sa Centrom za socijalni rad i Biroom. Za nekih mjesec dana do dva, treba da potpišemo Memorandum o saradnji sa Biroom. Imamo ženu koja je bila na Birou, Romkinja, i koja je zaposlena kod nas kao čistačica i prijavljena na minimalac. Jako mi je drago što su i oni svi otvoreni za saradnju“, istakla je Barbu.
Prije nekoliko dana, Bijeljina je bila gost projekta „Karavan mira“ koji finansira Ambasada SAD u BiH, a implementiraju udruženje Big Ben Centar i Centar za razvoj obrazovnih i kulturnih resursa iz Tuzle, a u koji je bilo uključeno i Udruženje „Siguran korak“.
„Oni svake godine okupljaju mlade ljude iz čitave BiH i vode ih iz grada u grad da bi na taj način upoznali grad i stekli nova poznanstva. I pored ovakve situacije, uspjeli su ponovo da organizuju „Karavan mira“. Kada su nas zvali za saradnju, zaista smo bili zatečeni, jer Udruženje postoji tri godine, ali nije toliko, da kažemo, promovisano. Rekli su da žele jednog predavača koji će držati seminar za mlade ljude i izabrali su mene. Najstariji član tog dana je imala 24 godine i to što je ona i dalje u Bijeljini i dalje ide na „Karavan mira“ daje mi nadu da ona i dalje želi da bude u svom gradu i državi. S druge strane, imate momka od 18 godina koji je pun energije i želi nešto da promijeni, a činjenica je da će doći do barijere, za najmanje godinu dana“, objasnila je Barbu za Dešavanja u Bijeljini.
Mladi ljudi žele da saznaju što je više moguće
Nakon seminara, ti mladi ljudi su imali priliku da obiđu nekoliko ustanova u Bijeljini, bili su u Gradskoj upravi, Centru za kulturu, Muzeju „Semberija“… a posjetili su i Etno selo „Stanišići“.
„Bijeljina ima šta da pokaže i zaista mi je drago što svi ti mladi ljudi žele to da vide. Koliko mladih ljudi iz Bijeljine zna šta ima u Muzeju, u Opštini, čime se to Opština bavi, kakve su im prostorije?! Tako da, zaista mi je drago što svi ti mladi ljudi žele da vide Bijeljinu iz ugla koji oni žele. Na primjer, Etno selo „Stanišići“ jeste brend Bijeljine i svako ga može obići, ali potrebno je da im se pokaže sama suština Etno sela i da saznaju njegovu istoriju. Seminar je sjajno prošao i ono što mi se, takođe, svidjelo je što oni nisu klasični aktivisti. Svako ima svoje mišljenje i oni su se na seminaru i svađali i bunili. To je bila vika, cika, dreka, ali su opet na kraju seminara svi zajedno otišli u kafić i popili kafu. To je ono što ja tražim od njih na seminaru – iskažite svoje mišljenje. Svi imaju pravo na mišljenje, pa i vi, bez obzira da li ste u srodstvu ili ne, da li spavate u istom hotelu ili ne. Tako da, zaista sam zadovoljna“, iznijela je Barbu svoje utiske.
Do kraja godine, Udruženje „Siguran korak“ planira da realizuje još deset projekata, gdje će biti uključeni svi mladi ljudi iz Bijeljine, a baziraće se sa tri projekta samo na ljude romske populacije.
„Planiramo da malo sredimo naše kancelarije. Pošto su nam prostorije u sklopu mjesne zajednice, planiramo da ih okrečimo, sredimo, modernizujemo i do kraja godine sve dignemo na viši nivo. Zbog trenutne situacije, radionice smo realizovali sa po pet ljudi, ali sada imamo u planu da snimimo tri online radionice koje će biti emitovane na fejsbuk stranici i jutjub kanalu Udruženja. Tako da ćemo, za sada, ići na taj vid komunikacije sa mladim ljudima. Vidjećemo kako će se odvijati situacija, ali ako se ništa ne popravi do kraja godine, tu smo online za bilo kakvu saradnju“, najavila je Barbu.
Svi zainteresovani mladi ljudi, mogu da im se jave putem fejsbuk stranice, instagram profila, jutjub kanala, web sajta UREM „Siguran korak“ ili lično na adresu u Ulicu vojvode Petra Bojovića 155 u Bijeljini.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com
