Stevan Popov. Po zanimanju pilot. Radio je u JAT-u ceo svoj radni vek.
Tokom aprila 1992. godine leteći bez prestanka na liniji Beograd-Sarajevo-Beograd Jatovim Boingom 707 „izvukao“ je 40.000 ljudi iz Sarajeva koje se sunovratilo u krvavi građanski rat.
Jedan naš prosečan grad spašenih duša.
Na jednom od tih poslednjih ratnih letova vratio se iz Beograda za Sarajevo samo da bi našao i dovezao dete koje je majka u toj sveopštoj gužvi i užasu izgubila na sarajevskom aerodromu.
Juna iste godine iz Štoholma je bezbedno vratio fudbalsku reprezentaciju Jugoslavije u Evropskom prvenstvu, iako avionu nije data dozvola za poletanje niti snabdevanje gorivom.
Malo je poznato da je Stevan Popov pre Sarajeva spašavao ljude iz ratom zahvaćenog Zadra i Pule. Poslat je sa ciljem da evakuiše vojsku i vojnu imovinu, ali je i spasavao civile čija je bezbednost bila ugrožena. Nakon Sarajeva vozio je i spašavao ljude iz drugih dijelova Republike Srpske sa banjalučkog aerodroma.
U proleće 1992. Stevan Popov je pozvan da bude kopilot na Boingu 707 za potrebe JNA. Boing 707, koji je Stevan vozio, zaplenjen je u Zagrebu 31. avgusta 1991. godine, jer je kanadski preduzetnik hrvatskog porekla Anton Kikaš preko jedne ugandske avio kompanije pokušao da uveze 18 tona naoružanja namenjenog hrvatskim paravojnim jedinicama.
Zbog ovoga je Stevanov avion nazvan „Kikaš“.
Akcija spasavanja ljudi iz ratom zahvaćenog Sarajeva počela je 17. aprila 1992. godine i trajala je do 5. maja, kada više nisu bili mogući letovi za Sarajevo. I tokom 19 dana spasavanja bilo je veoma rizično leteti na sarajevski aerodrom, jer je JNA gubila kontrolu nad delovima grada oko aerodroma, pa je prvih dana maja linija razgraničenja bila oko aerodroma.
Tih dana situacija na aerodromu je bila kritična. Od grada do aerodroma već je postojao veliki broj barikada, pa su ljudi koji su stigli do aerodroma bili svesni činjenice da im je let jedina opcija za preživljavanje, jer se ne mogu vratiti.
Stevan je leteo 10 puta dnevno, a jedan dan čak 16 puta. Avion koji je koristio za prevoz ljudi nije bio dizajniran za prevoz putnika, već robe. Avion je korišćen jer je cilj bio da se preveze što više ljudi. Ljudi su zbog prirode aviona sedeli na podu, najčešće jedni drugima u krilo. Tokom jednog leta prevezao je 585 putnika sa posadom. U jednom od svojih intervjua rekao je da je let često trajao između 12 i 15 minuta, jer su bili svesni opasnosti u kojoj se nalaze, ali su istovremeno želeli da pomognu što većem broju ljudi.
Susret sa dečakom i devojčicom
Kada je ulazio u avion, prolazeći kroz masu ljudi koji su čekali novi let, video je devojčicu od oko 12 godina i dečaka od oko 7 godina, sa nekoliko torbi u rukama. U haosu ljudi, mirna deca su mu privukla pažnju i on je prišao da ih pita šta rade sami na aerodromu. Nakon razgovora sa njima, Stevan je saznao da su brat i sestra sami na aerodromu, majka im je umrla, a otac mobilisan. Šokirani situacijom, Stevan ih je odveo u već pun avion. Kako nije bilo mesta, Steva ih je poveo sa sobom i kabinom i na taj način prevezao u Srbiju kod svojih rođaka.
Procenjuje se da su za 19 dana on i njegova posada spasili oko 40.000 ljudi.
Godine 2004. proglašen je tehnološkim viškom u JAT-u.
Sahranjen je 6. juna 2015. godine, na Gradskom groblju u Novom Sadu.
Slava mu i večno hvala!
Obrada fotografije: „Jedna je Srbija“
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: Jedna je Srbija
