„Do ideje je došlo sasvim slučajno. Željela sam da počnem da radim nešto novo, a s obzirom da volim da kuvam, da spremam slatkiše, da uživam u tome, dobila sam prijedlog da otvorim palačinkarnicu. Vrlo rado sam prihvatila tu ideju i počela da razmišljam o sljedećim koracima. Od ideje do realizacije je trebalo otprilike dva do tri mjeseca, ali mnogo više snage i truda“, započela je razgovor za portal „Dešavanja u Bijeljini“ vlasnica „Mamasite“ Vladana Runjevac.
Vladanina zamisao je bila da palačinci budu fišek-varijanta, odnosno „s nogu“. Nije se nadala da će to korak po korak voditi mnogo ozbiljnijoj priči i nečemu zaista velikom.
„Kako sam sve dublje ulazila u priču, imala sam pomoć sve više ljudi. Nisam znala od čega da krenem, nisam znala kolika je procedura, a ni potrebna sredstva od ideje palačinkarnice doći do realizacije. Drugarica me je uputila od koga i čega je najbolje da krenem i priča je polako dobijala neki svoj tok. Mnogo puta sam išla do Sarajeva u kratkom vremenskom periodu. Upoznala sam različite ljude, ali ono što mi je možda tada i najviše značilo je što su mi dobavljači izlazili u susret. Kako su tada govorili, u meni su vidjeli entuzijazam i davali mi robu na odloženo plaćanje, što čovjeku na poslovnom početku itekako znači“, iskrena je Vladana.
Trud i rad se itekako isplati
Trud i rad se višestruko isplatio. Vladana je uspjela da otvori palačinkarnicu za koju se brzo pročulo, a reakcije su bile odlične.
„Za prekratko vrijeme su dobre reakcije, to je samo šest mjeseci. Meni moj drug kaže – Vladana, niko za kraće vrijeme nije napravio „brend“. Smatram da treba biti zadovoljan onim što imaš. Da se razumijemo, ja stalno nešto ulažem, kupujem, nema tu tolike zarade koliko ljudi misle, ali meni je najbitnije da se sve to ljudima sviđa. Polako, biće. Ljudi generalno puno očekuju, preko noći, ali ipak ništa ne ide tako brzo“, rekla je za Dešavanja u Bijeljini Vladana Runjevac.
Kada je sve polako počelo da dobija neki svoj pravac, iz više razloga odlučila je da se preseli u veći lokal, malo niže niz ulicu.
„Sada smo opet negdje na početku. Mislim da me je Bog vodio ovim putem. Sadašnji prostor mi se činio veliki, međutim, došla sam na ideju da veći dio lokala zauzmu stolovi, a nešto manji otvorena kuhinja. Ljudi vole da na neki način budu upućeni u ono što im se sprema za jelo, a ovo je idealan način“, objašnjava Vladana.
„Mamasita“ odiše svjetlošću, mirom, toplinom, prijatnošću. Prelivaju se boje bijelog drveta sa roza i ružičastom bojom, a sve je dopunjeno interesantnim detaljima.
„Vjerujem u zakon privlačenja i moć podsvijesti. Prije nego što sam počela da radim, željela sam reklamu kao što je sada napolju – bijela, od drveta. Međutim, u prethodnom lokalu je sve to bilo neizvodljivo. Sada je došlo vrijeme da se to sredi baš onako što sam ja željela. Volim prirodne materijale, drvo, kamen, svijetle boje, ne volim kada je tamno i hladno. Imam puno romantike u sebi i nju sam pretočila u ovaj lokal, u cvijeće, detalje. Iako možda na prvi pogled nekome djeluje kao „ženski“ lokal, vrlo lako možete primijetiti da je to samo varka. Mnogo mlađih momčića dolazi sa svojim djevojkama i vidim da uživaju, naročito u „Zaljubljenom kutku“, zbog čega mi je itekako drago“, rekla je Vladana.
Palačinkarnica po „Vladaninoj mjeri“
Vladana je lokal pravila po svojoj mjeri i vjerovatno je to ono što ljudi prepoznaju u svakom milimetru palačinkarnice koja je pažljivo i sa ukusom uređena. Pored prijatnog ambijenta, ono najbitnije u čemu Bijeljinci i bijeljinski gosti uživaju su različite vrste palačinaka pravljenih s ljubavlju.
„Na početku nisam zamišljala da će palačinci biti tako veliki, „džidžavi“, pravi restoranski. Svidjela mi se ta ideja i svaki dan mi nešto novo padne na pamet. Dešavalo se da šetam po marketu, vidim razne čokoladice, sve pokupujem i onda samo nešto novo smišljam. U svakom poslu je bitno da voliš to što radiš i da uživaš u tome i nema šanse da ti to ne uspije. Ništa mi nije teško, šta god da mi neko traži, ja mu to napravim. Dešavalo se da slikam palačinak i postavim na društvene mreže, onda dođu ljudi i traže, a ja to nemam u meniju, pa onda radnice imaju problem, jer ne znaju od čega sam ga napravila i šta sam sve stavila unutra“, kroz osmijeh priča za Dešavanja u Bijeljini Vladana.
Dešavalo joj se da ljudi dođu i žele ono što su vidjeli u palačinkarnici u drugom gradu. Kako i sama kaže, ona je palačinke pravila samo kod kuće i nije znala da su palačinci toliko moderni i zastupljeni dok nije počela da se bavi ovim poslom.
„Kao što imaju ljudi koji vole vino, vole pivo i razumiju se u to, e tako postoje ljudi koje vole palačinke – „palačinkaroši“. Oni upoređuju palačinke u različitim gradovima. Vi kod nas imate varijantu da napravite sami svoj palačinak, da stavite nadjev po želji. Jednom je palačinak bio, bar kilogram težak, gospođa je sve to uredno pojela, platila, iako je bio skup kao pola torte. To je njima sasvim normalno“, objasnila je Vladana.
Od samog otvaranja, mišljenja su podijeljena, od onih da su palačinke skupe, do onih da su joj cijene preniske i da joj se tako neće isplatiti da radi.
„Kod nas je to dosta jeftinije nego recimo u Beogradu. Ipak, Beograd je Beograd, ali u principu to je taj ukus. Ono što mogu da garantujem je kvalitet naših palačinaka i da ja iza svega toga stojim. Nikad ne bih radila nešto iza čega ne stojim ili čega bih se stidjela. Nema šanse da neko nešto dobro radi, ako ne pođe sam da radi i ako ne stoji iza svog posla. Ne možeš znati materiju, znati šta da očekuješ od radnika, šta da mu kažeš da uradi ukoliko nisi upućen u posao“, istakla je Runjevac.
S obzirom da su se tek preselili u novi lokal, a da i sama Vladana radi u kuhinji sa radnicama, još uvijek ne stiže da uživa u svom lokalu onako kako bi ona htjela.
„Tek smo počeli da radimo u ovom lokalu, tako da ja samo radim, nemam vremena za takvu vrstu odmora, ali maštam o tome da dođem, sjednem i uživam kao drugi gosti. Ovo je moje punjenje baterija. Zato sam i napravila nešto u čemu ću da uživam“, rekla je Vladana.
Neobična ideja za naziv palačinka bara
Interesantno je da je na ovakvu ideju za naziv palačinka bara došla sasvim slučajno – slušajući muziku na radiju.
„Odmarala sam i na radiju je krenula pjesma: „Mamasita, mamasita…“ odmah sam požurila da zapišem ideju, jer sam osjetila sjajnu vibraciju slušajući pjesmu. To je pjesma koja podiže energiju, koja je obavezno na mojoj plejlisti. Kad god ne znam šta ću i kako ću, ja pustim tu pjesmu i nekako mi je odmah bolje. Sigurno da je to sve podstaklo“, iskrena je Vladana.
Na meniju možete pronaći veliki izbor palačinaka, ali onaj koji je sigurno najtraženiji je „Kinder bueno“.
„Najtraženiji nam je najskuplji i možda i najveći palačinak – Kinder bueno. Niko u ovom gradu ne bježi da plati nešto – ukoliko je to kvalitet. Napravi da je kvalitetno, da je lijepo za oko, da je ukusno i svako će ti platiti. Nije nikakav problem. Meni je jedan drug na početku rekao – nepce je nešto što ne možeš prevariti i o čemu moraš razmišljati i voditi računa. Neosporno je da je kod nas svaki od njih ukusan, ali bitno je i da lijepo izgleda, da se lijepo našara“, objasnila nam je Vladana.
Ukoliko još uvijek niste probali Vladanine palačinke, preporuka redakcije portala „Dešavanja u Bijeljini“ je da odmah odete u „Mamasitu“ u Ulicu Srpske dobrovoljačke garde 19 i da pored palačinaka, uživate u prijatnom novogodišnjem ambijentu, kraj kamina, možda i uz neko dobro vino.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com
