Prelazak Milka Đurovskog iz Crvene zvezde u Partizan sredinom 1986. godine izazvao je tektonske poremećaje u tadašnjoj Jugoslaviji.
Kod crno-belih je dobio status božanstva, a više od tri decenije kasnije mnogi navijači crveno-belih i dalje ne mogu da mu oproste odlazak u najmrskiji klub.
Đurovski je i tada, kao i danas bio poznat po tome da priča ono što misli i radi onako kako je naumio. O njemu se tih godina svašta pričalo i pisalo, da previše puši i pije, da se kocka, da švercuje zlato, da je povezan sa kriminalcima sa beogradskog asfalta.
Legendarni napadač je povodom 56. rođendana u intervjuu za holandske medije podsetio na slavne dane.
„Jedina istina je da sam pušio i dok sam bio igrač. Pa šta? Jesam i to bez skrivanja. I drugi su znali da povuku dim, ali niko kao ja, pred trenerom. Bez problema sam pušio na stadionu, znajući da me svi posmatraju. Nije to imalo negativan uticaj na moje partije. Možda bi, da sam – prestao!? Svaki fudbaler mora da radi ono što mu prija. Sve dok igra dobro“.
Đurovski ne negira da su ga posećivali neki žestoki momci koji su predstavljali neku vrstu zaštite.
„To je bilo normalno. Svaki fudbaler u Beogradu tog vremena je imao nekog, ništa drugačije nije ni u sadašnjim generacijama. Mnogima je bilo zabavno i interesantno da se nalaze u društvu igrača. Arkan, sećate se njega? Bio je jedan od onih koji su fanatično podržavali Crvenu zvezdu. Voleo sam da pijem, pušim, odem povremeno u kazino, ali nikad se nisam drogirao. Priče o krijumčarenju zlata, kockarskim dugovima, novcu na crno i tako dalje nisu tačne. Tužio sam holandske medije koji su to objavili i naravno da sam dobio odštetu. Nije mi bio problem da se nosim sa žestokim momcima, niti sam ih se ikad plašio. Ako im se svidiš – svidiš im se. Mafijaški bosovi su inteligentni tipovi“.
Sa večitima osvojio sedam trofeja
Milko Đurovski je fudbal počeo da igra u rodnom Tetovu za lokalni tim Teteks. Već sa 12 godina prelazi u Crvenu zvezdu, a za prvi tim debituje sa 17 godina. Za šest godina je odigrao 115 utakmica i postigao 54 gola. Osvojio je dve titule šampiona i dva kupa Jugoslavije.
U leto 1986. godine uradio je ono „što se ne radi“ – prešao je u gradski rivalski klub Partizan. Za četiri sezone u crno-belom dresu je osvojio jednu titulu, jedan kup i jedan superkup Jugoslavije. Za Partizan je odigrao 70 utakmica i postigao 39 golova.
Bio je zvezda Groningena u Holandiji za koji je nastupao od 1990. do 1992. godine i na 57 utakmica postigao 23 gola. Za isti tim je igrao i u sezoni 93-94 kada je na 14 utakmica bio strelac pet puta.
Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao šest utakmica i postigao dva gola, da bi posle raspada SFRJ zaigrao za Makedoniju na tri utakmice.
Izvor: intervju.rs
