„Na praznik Rođenja svetoga Jovana Preteče i Krstitelja, dnevni list Danas objavio je tendenciozni tekst pod naslovom Vladika Grigorije: Usmeriti novac u bolnice, a ne u crkve. Ne iznenađuje nas pisanje ovog antisrpskog lista, kao što nas ne iznenađuje ni izjava rečenog vladike, ali smo zgroženi nad činjenicom da se teška epidemiološka situacija u Srbiji i nesreća svih nas zajedno koristi za političke obračune i napad na Srpsku Pravoslavnu Crkvu. Žalosti nas i činjenica što se jedan od episkopa Srpske Pravoslavne Crkve svrstao na stranu onih koji su do sada jasno pokazali ko su i šta su i da ne žele dobro Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, a samim tim ni srpskom narodu.
Zbog čega je, ili, bolje reći, kome je potrebno da međusobno suprotstavi izgradnju Spomen-hrama Svetog Save na Vračaru, kao crkveni i nacionalni projekat, i epidemiju koronavirusa, kao i probleme naše države i naroda u teškoj borbi za život svakoga čoveka? Zar vladika Grigorije i njegovi prijatelji, istomišljenici i sagovornici iz Danas-a misle da Crkva izgradnjom Spomen-hrama na bilo koji način odmaže ovoj borbi ili tvrde da bi situacija bila bolja da se izgradnja potpuno obustavi, kao u vreme Josipa Broza? Odgovor ne treba čekati jer je svima unapred poznat.
Na njihovu žalost, projekat izgradnje Spomen-hrama je crkveno-državni projekat od izuzetnog značaja, započet pre više od sto godina, i aktuelna odluka Vlade Srbije je samo jedna u nizu ranije dogovorenih mera njegove realizacije, u čemu svoj veliki doprinos daju i Ruska Pravoslavna Crkva i ruska država. Svako dovođenje u vezu ove odluke Vlade Srbije sa bilo čime osim sa izgradnjom Spomen-hrama je zlonamerno i neistinito.
Srpska Pravoslavna Crkva je nebrojeno puta i na razne načine pomagala i pomaže ne samo bolnice i zdravstveni sistem Srbije nego i mnoge druge institucije i pojedince kojima je pomoć potrebna. To čini i u ovim teškim danima borbe sa epidemijom, ali za medije poput Danas-a i ljude koji najpre vide trun u oku brata svoga, a brvno u oku svome ne osećaju dobrotvorna delatnost naše Crkve je ili nepostojeća ili potpuno zanemarljiva. Misija Crkve i njena dobrotvorna delatnost po njihovom mišljenju ne zaslužuju mesto na stranicama novinâ, a naročito ne zaslužuju naslovnu stranu.
Pošto i nepozvan i kanonski nenadležan ume da deli lekcije Patrijarhu srpskom, Svetom Sinodu i svima redom, vladika Grigorije bi mogao i da javno pokaže koliko je bolnica do sada izgradio ili makar da objasni zašto to nije činio ranije, u vreme dok je, umesto bolnicâ, po Hercegovini gradio vinarije, hotele, ergele i tome slično, i to od sredstava koja je izdašno dobijao kako od Republike Srpske tako i iz budžeta Srbije. Zar su tada bolnice bile mnogobrojnije i opremljenije, a vrtića i škola više nego sada? Zašto je problem izgradnja Spomen-hrama u Beogradu, a nije izgradnja velelepnih hramova u Mostaru, Trebinju ili Prebilovcima, koju je svesrdno pomogla Srbija? Treba li navoditi činjenicu da je svojevremeno vladika Grigorije, zbog obimnosti graditeljske delatnosti, osnovao Komisiju za izgradnju hramova i objekata u Eparhiji zahumsko-hercegovačkoj? Ovde nećemo navoditi njegove druge biznismenske i menadžmentske podvige, sa kojima je javnost dovoljno upoznata i kojima se on lično ponosi i hvali.
Bilo bi očekivano da se svi zajedno sa jednakom radošću radujemo svakom novom domu Božjem, pa nije lako razumeti zbog čega se vladika Grigorije odriče Spomen-hrama na Vračaru. Ipak, jasno je da su mnoge njegove izjave, pa i ova poslednja, nažalost, populističke i politikantske, sračunate na popularnost u drugosrbijanskim i autošovinističkim krugovima. Verujemo da će na predstojećem Svetom Arhijerejskom Saboru imati priliku da ih objasni svojoj braći arhijerejima, jer je Sabor, kao najviše crkveno-zakonodavno telo Crkve, jedini ovlaćšen da donosi odluke po pitanju dalje izgradnje Spomen-hrama Svetog Save. Razume se da bi svoje stavove trebalo da obrazloži i čitavoj srpskoj javnosti, pogotovu onom delu koji sebe smatra živim i neodvojivim delom Srpske Pravoslavne Crkve i koji ne deli njegova mišljenja i stavove po raznim pitanjima, a ne samo da podilazi niskim strastima crkvoboraca zarobljenih u prelesti ovoga sveta.
Na kraju, sa žalošću konstatujemo i činjenicu da je vladika Grigorije ovom nesrećnom izjavom iz Nemačke (p)ostao perjanica antisrpskih i anticrkvenih krugova u Srbiji, ali ga ipak sa ljubavlju podsećamo na davno izrečenu istinu: Dobar pastijer, jer što kaže inom – i sâm svojijem potvrđuje činom.
Iz Kabineta Patrijarha srpskog“
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com
