Deda po majci naše poznate vajarke i konceptualne umetnice Gordane Kaljalović Odanović, Savo Uzunović, bio je poznati predratni suvlasnik hotela “Posavina”, u centru Brčkog.

Budući da BiH nema zakon o restituciji, Gordana i njeni srodnici ne mogu da dođu do dedovine, iako imaju podatke da se imovina nekim starim bošnjačkim, begovskim porodicama vraća. Naročito ih je zabrinula činjenica da je raspisan oglas da se hotel da u zakup na 10 godina, sa mogućnošću produženja na još 10. Boje se da do njega nikada u tom slučaju neće doći.

Dvospratni hotel iz 1891. godine imao je kino dvoranu i veliko dvorište – baštu, a oduzet je posle rata. Naime, prva polovina je konfiskovana od Uzunovića, a druga je nacionalizovana od njegovog partnera Pere Pavlovića, bliskog komunistima, i isplaćena mu. Savo je lažno optužen za saradnju sa četnicima, kao i da je prodavao rakiju Nemcima, iako se iz potvrda vidi da je rakiju prodavao i pomagao tim novcem partizanima. Ovaj čuveni trgovac je bio među prvim uglednim Srbima uhapšenim 1941. godine u NDH i u zatvoru je proveo 18 meseci. Njegova žena Anka bila je zatočena sa prekidima 13 meseci. Uprkos tome, presudom Suda narodne časti u Tuzli, 12. jula 1945. godine, oduzeta mu je na tri godine “čast”, a ovu meru pratila je konfiskacija. Pomilovan je već naredne godine, kada mu je vraćena kuća, ali ne i plodna zemlja, niti vlasništvo nad hotelom.

Savo Uzunović i njegov brat Mihajlo zajedno su osnovali Trgovačko preduzeće na veliko za promet i izvoz poljoprivrednih proizvoda. Trgovali su širom Bosne i Srbije, ali su sveže voće, suve šljive, pekmez i rakiju izvozili i u Austriju, Nemačku i Čehoslovačku. I Savina supruga Anka (Ukropina) bila je iz čuvene hercegovačke trgovačke porodice. Veoma obrazovana, govorila je nemački, ruski i francuski, i vodila spoljnotrgovinske poslove u porodičnoj firmi. Ti poslovi omogućili su im da 1924. otkupe pola hotela “Posavina” od trgovca Vukana Marića.

Budući da im je sve oduzeto, Sava i Anka su jedva preživljavali i školovali troje dece.

Godine 1996. donet je Zakon o vraćanju oduzetih nepokretnosti u Republici Srpskoj i po tom propisu Komisija za vraćanje nepokretnosti Brčko donela je rešenje kojim se Uzunovićevim naslednicima vraća zemlja. Tačnije, pošto nije moguće vratiti eksproprisanih 386.438 kvadrata u naturi jer je pretvoreno u gradsko građevinsko zemljište, donosi se odluka o obeštećenju zakonskog maksimuma od 250.000 kvadrata. Do realizacije rešenja, međutim, nikada nije došlo. Tadašnji visoki predstavnik za BiH Volfgang Petrič suspendovao je doneti zakon i od tada novog propisa o restituciji – nema.

– Imovina se Srbima u Brčkom ne vraća, uz obrazloženje da nema zakona – kaže Gordana. – Ipak, došli smo do imena nekih potomaka begova i aga, Bošnjaka, čijim naslednicima su nekretnine ipak vraćene!

Advokat iz Brčkog Milenko Marjanović objašnjava za “Novosti” da je Zakon o povraćaju iz 1996. bio načelan i da je trebalo doneti dva prateća zakona. Prvi, o povraćaju poljoprivrednog zemljišta je donet, drugi o vraćanju nacionalizovanih zgrada nije.

– Oni kojima je po tom zakonu vraćeno zemljište i rešenja postala pravosnažna, uspeli su da se upišu kao vlasnici – objašnjava Marjanović. – Kada je visoki predstavnik, na zahtev bošnjačke strane, stopirao proces, postupci koji nisu okončani, prekinuti su i novi zahtevi nisu primani. Od tada se čeka zakon o restituciji na nivou cele BiH. Propis do sada nije usvojen jer se bošnjačka strana protivi ideji da se vraća imovina oduzeta 1945. Oni traže da se vrati ono što je begovima i agama oduzeto početkom veka. Ako je nešto i vraćano posle Petričeve odluke, to je nelegalno, ali ovde vlada korupcija.

Marjanović dodaje i da bi svi objekti koji i danas postoje, poput hotela “Posavina”, morali da budu vraćeni u naturi, a oni koji su porušeni moraju da budu obeštećeni. Takođe, država ne bi smela da otuđi tu imovinu.

Dešavanja u Bijeljini
Izvor: novosti.rs/brcanski-forum.com

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име