Svetozar Ristić (83), penzionisani službenik iz Bijeljine, već 25 godina izrađuje drške za motike, lopate, ašove, a kod njega se mogu naći i kosišta za kose.
Svetozar kaže da mu je drvodjeljstvo ušlo u krv i da bez toga ne može.
– Imam solidnu penziju, ali volim raditi s drvetom. Nekad uradim po dve do tri drške dnevno, sve zavisi od drveta koje imam na raspolaganju. Zavisi i od toga koliko je drvo tvrdo ili meko, tako da se neki komad lakše obrađuje, a neki mnogo teže. Sve radim ručno. Nikuda ne žurim. Kada iznesem na pijacu da prodam nešto od ovoga, nikad nisam siguran hoću li više dati za tezgu od onoga što ću, eventualno, zaraditi. Dršku za lopatu i kramp prodajem po tri do četiri marke, kosišta su nešto skuplja i koštaju 10 KM – kaže Ristić, ističući i to da na pijaci obično vidi nekoga poznatog, prozbori pokoju riječ i tako mu brže prođe dan.
Što se tiče priče o motici, Svetozar kaže da je nekad važilo da nema hljeba bez motike, ali da se u međuvremenu sve preokrenulo naopačke te da sada većina ljudi, pogotovo oni mlađi, kaže da nema hljeba s motikom.
– Ovi kažu da hljeb donose mašine, ali nema ni mašina, nema industrije kao što smo nekad imali. Teško će ovi mladi ljudi opstati bez posla. Nije ni čudo što mnogi odlaze trbuhom za kruhom – konstatuje Ristić.
Izvor: avaz.ba
