Mensur Zlatar vi?e od pola veka brine o ta?nosti sata na sarajevskoj Sahat kuli, jedinom javnom lunarnom satu na svetu.
Trideset metara iznad zemlje, skriven iza prozora sa kojih se pru?a pogled na krovove sarajevske ?ar?ije, nalazi se mehanizam koji pet vekova odre?uje ritam ?ivota i islamskih molitvi.
Poslednjih pet decenija, o tom mehanizmu brine Mensur Zlatar.
On je muvekit – zadu?en za ispravnost i ta?nost lunarnog sata, jedinog takvog preostalog javnog ?asovnika, prema kome se ravna vreme molitvi vernika koji gledaju ka Sarajevu.
„Muvekit u 16. veku, kad se ova kula pravila, nije imao satove.
Danas vi?e ljudi ima avion nego ?to je tad imalo d?epni sat.
On je bio osposobljen da ustanovi vreme – morao je da poznaje astronomiju, astrologiju, matematiku“, govori Zlatar za BBC na srpskom dok gleda u jedan od najkvalitetnijih pametnih satova na svojoj ruci.
Jednom sedmi?no, Zlatar pode?ava satni mehanizam koji se narednih sedam dana nepogre?ivo ogla?ava u ta?no vreme zalaska sunca, va?nog za odre?ivanje vremena molitvi.
Ko je muvekit
I sam Zlatar pomirljivo ka?e – danas je muvekit vi?e simboli?na funkcija, tu da bi se odr?ala tradicija.
„Moja sva du?nost je da prera?unam vreme“, jednostavno opisuje svoju du?nost.
Nekada je muvekit za to koristio instrumente kojima je merena senka koju pravi sunce, njegova visina i polo?aj.
Od njegove ra?unice zavisio je raspored molitvi vernika okrenutoj tom satu i d?amiji – lunarni sat otkucava 12 sati u vreme kada sunce zalazi, ?to je vreme za jednu od pet molitvi i po?etak novog dana po lunarnom kalendaru.
„Posebno je va?no da je sat ta?an za vreme meseca Ramazana – to je mesec posta, kada se posti od prve pojave svetlosti, do zalaska sunca.
Sat mora biti precizan da se ne bi upropastio post.“
Upravo zbog toga, kada Sahat-kula otkuca zalazak sunca, pale se kandila na obli?njoj d?amiji i dnevnom postu je kraj – ?to je u vreme Austrougarske i Kraljevije Jugoslavije ozna?avao i top sa Vratnika, jednog od sarajevskih predgra?a.
„U socijalisti?koj Jugoslaviji, dok nije bilo topa, ja sam morao biti jako precizan.“
Pre Zlatara, ovu funkciju obavljao je jedan od imama, ali ga je odlaskom u penziju Zlatar nasledio i ve? 51 godinu stara se o sarajevskom vremenu.
Ulica Muvekita
Nedaleko od Sahat kule, nalazi se ulica koja danas nosi naziv Muvekita. Spaja dve klju?ne ulice centra Sarajeva – pe?a?ku zonu Ferhadiju i ulicu Zelenih beretki (u SFRJ poznatoj kao Ulica JNA).
Naziv je dobila po Salihu Had?ihuseinovi?u Muvekitu, ?iji nadimak dolazi od ?injenice da je obavljao funkciju muvekita. Had?ihuseinovi? je bio erudita 19. veka, autor kapitalnog dela „Istorija Bosne“.
Engleski mehanizam u turskoj kuli
Begova d?amija, ?iji je sastavni deo Sahat kula, sagra?ena je 1531. godine – ali se godina ro?enja same kule ne zna.
Pretpostavlja se da je gra?ena u 16. veku, a prvi put se o njoj pi?e jedno stole?e kasnije.
Kada je u 17. veku pre?ivela paljenje Sarajeva u osvajanjima Eugena Savojskog, postala je jedan od simbola grada.
Stari, turski sat vreme je pokazivao na samo jednu stranu, pa je 1875. godine iz Engleske donet novi satni mehanizam.
Identi?an onom na man?esterskoj kuli, i danas pokazuje lunarno vreme – na sve ?etiri strane kule.
„U poslednjem ratu, kula je bila pogo?ena pod krovom sa dve strane, ali je ostala da stoji – i mehanizmu nije ni?ta bilo“, prise?a se te?kih dana granatiranja i opsade Sarajeva tokom koje su snage bosanskih Srba i JNA dr?ale grad u blokadi gotovo ?etiri godine.
Satni mehanizam omogu?ava Zlataru da ga podesi tako da se svakoga dana ogla?ava dva minuta ranije – kada se dan skra?uje – a da se ne penje na kulu cele nedelje.
„Ka?em ja Vama – znam ta?no kad ?e da prestane da zvoni“, obja?njava on dok konstatuje da je dobro da nas je na vrh kule poveo u petak, na vreme za navijanje sata.
Dok navija glavne zup?anike, da sat ne bi prestao da radi, mehanizam pokre?e rezervni, manji teg.
„Skontao Englez!“, sa neskrivenom rado??u konstatuje sarajevski „gospodar vremena“.
Zlatar – porodi?no ime i zanat
Ukupno 76 strmih i uskih drvenih stepenica koje vode do vrha kule i dalje je manje od broja njegovih godina.
Ali i u osmoj deceniji ?ivota, Zlatar se uz njih popne ve?to i spretno, da se ne zadi?e.
Iako nas deli ?etiri decenije ?ivota, i u svoju radionicu u sarajevskoj ?ar?iji vrati?e se br?e od mene, veselo mi dobacuju?i savet dok nestaje na stepenicama niz kulu.
„Prvi deo gledaj da ide? na rikverc!“
Kada si?e sa visina sata, Mensur Zlatar ponovo je – zlatar.
„Otac i deda su mi zlatari, odatle i prezime.
Ja se ne bavim trgovinom nego samo izradom i popravkom zlata.“
Ka?e da to nije isklju?ivo posao ve? i ljubav – ali i da se od te ljubavi mo?e i mora ?iveti.
„Imam unuke, ali oni idu u ?kole – umiru ti stari zanati.
Isplativije im je da idu na ove menad?mente„, sa ?eretskim osmehom nagla?ava tu njemu stranu re? dok se vra?a svojim komadi?ima zlata.
Naslednika na mestu muvekita odredi?e Vakuf – nekoga ko ?e, poput Zlatara, mehanizam sata dr?ati na oku i ?ija ?e du?nost biti da – „prera?una vreme“.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
Izvor: www.b92.net
