NJegovo Preosveštenstvo Episkop zvorničko-tuzlanski g. Fotije služio je na praznik svetih Vere, Nada, LJubavi i majke im Sofije Svetu arhijerejsku Liturgiju u u drevnoj Nemanjićkoj zadužbini, manastiru Tavna.
Preosvećenom Episkopu Fotiju su sasluživali umirovljena gospoda Episkopi Konstantin i Georgije (Đokić); protojerej-stavrofor LJubomir Đokić, umirovljeni sveštenik; protojerej Aleksandar Tešić, arhijerejski namjesnik ugljevičko-janjski; protođakon Nemanja Spasojević i đakon Mladen Jović.
NJegovo preosveštenstvo episkop zvorničko-tuzlanski Fotije poručio je da su sveta deca mučenice Vera, Nada i LJubav postradale kao odrasli ljudi.
“Istjezavane su svim mukama ali se nijednog trenutka nisu pokolebale. Majka ih je prilikom stradanja neprestano ukrepljivala da istraju u svom mučeničkom podvigu. To je primer prave majke, prave mudre majke koja od svoje dece pravi ‘mudre devojke’, pravi mudre ljude“, poručio je vladika Fotije u svojoj besjedi.
U nastavku pročitajte cijelu besjedu Preosvećenog Episkopa Fotija:
Vaša Preosveštenstva, visokoprepodobna mati Igumanijo, drage sestre, draga deco odslužili smo Svetu arhijerejsku Liturgiju, nas trojica vladika – u Manastiru Tavni, nemanjićkoj svetinji – što je veliki blagoslov.
Veliki je i praznik – svete Vera, Nada, LJubav i majka im Sofija. To je divan porodični crkveni praznik koji ukazuje na svetinju porodice, ali ukazuje i na to kada je u istoriji bilo potrebno u biti mučenik i stradalnik za veru Hristovu. Vera je imala 9, Nada 10, a LJubav 12 godina. One su postradala kao odrasli ljudi, kao odrasli mučenici. Istjezavane se svim mukama ali se nijednog trenutka nisu pokolebale. Majka ih je prilikom stradanja neprestano ukrepljivala da istraju u svom mučeničkom podvigu. To je primer prave majke, prave mudre majke koja od svoje dece pravi ‘mudre devojke’, pravi mudre ljude. Mudre devojke su, čuli smo iz današnjeg jevanđelja, one koje misle na susret sa Ženikom, na Drugi dolazak Hristov i na Sud Božiji. To su mudre devojke, to su mudri ljudi. Neprestano im je večnost na umu. Nemudri su oni koji žive samo u okvirima ovoga sveta. Od danas do sutra. Niti se Boga boje niti se ljudi stide. Žive kako ih srce i želje vode. Žive na nivou instikta, na zemaljskom ostrašćenom nivou. Dok sa druge strane mudri ljudi svlače sa sebe staroga čoveka, staroga Adama i životom u Hristu kroz svetu tajnu krštenja i druge svete tajne Crkve, obuku se u Novog Adama i tako bogodolično žive Carstvo Nebesko već sada u istoriji.
Tako mnogi ljudi koji su živeli, npr jedan od skorijih je bio naš Patrijarh Pavle koga su mnogi još za života smatrali svetim čovekom. Ne da bi se njemu klanjali, jer ljudi smo, svi smo slabi. On je imao put vrline kojim je hodio od mučeničkog Kosova. Bio je 35 godina na raspetom Kosovu. Tiho je tamo svedočio. Pisao o stradanju i progonima. Pisao o napadima na manastire, oduzimanju imovine manastirske ali nije imao ko da čuje. Danas smo ostali do toga da je ostalo vrlo malo Srba, a i oni su neprestano progonjeni i napadani čemu i sami svedočimo. Zaista je ‘Kosovo naše grdno sudilište’ kako je govorio naš veliki pesnik NJegoš. Tako je bilo, tako će biti i jeste danas. Kako ćemo se mi, današnje generacije odnositi prema tome, da li kao Miloš Obilić koji će pokušavati na ovaj ili onaj način da brani Kosovo, ili kao Vuk Branković koji će se sakriti za Goleš planinu i gledati svoja posla misleći: Zemaljsko je carstvo sigurno, a nebesko nije baš. Car Lazar je na Kosovu za Srbe izabrao Nebesko Carstvo i večni život.
Daj Bože da idemo tim putem. Putem cara Lazara, putem kosovskih mučenika, putem svetih Nemanjića. Ovaj manastir je Nemanjićka obitelj koja nas neprestano vodi tim putem. Putem krstonosnim, ali blagoslovenim i spasonosnim.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: eparhijazt.com
