Odbojkaši Radnika iz Bijeljine odbranili su titulu prvaka Bosne i Hercegovine. U finalu su sa 2:0 bili bolji od najbolje ekipe regularnog dijela sezone, Napretka iz Odžaka.
U razgovoru za naš portal o ovom novom velikom uspjehu bijeljinskog sporta i samog OK Radnik govori trener ekipe Vladimir Milićević. Čovjek koji je neraskidivo vezan sa Radnikom, kao igrač, pomoćni trener, trener, preuzeo je ekipu u ljeto 2023. godine od Vladimira Šarenca, kojem je bio pomoćnik, i tako se vratio na mjesto prvog trenera ekipe.
– Lično sam prezadovoljan onim što smo uradili u ovoj sezoni, jer nismo mogli više od ovoga što smo uradili. Kao retko kada smo napravili ekipu još u junu I bili smo spremni za obaveze na četiri fronta. Po prvi put smo učestvovali u Ligi šampiona I to je jedno neazboravno iskustvo, jer smo imali priliku da igramo protiv ekipa poput Partizana I Olympiacosa koji u svojim sastavima imaju sve same reprezentativce ili bivše reprezentativce država koje su u samom vrhu odbojke u svetu. Međutim, prvi deo sezone smo zbog učešća u Evropi imali dosta problema, s obzirom na to da nam je ekipa bila potpuno nova u odnosu na prethodnu sezonu. Nije bilo puno vremena za kvalitetne treninge i uigravanje, jer smo stalno igrali u ritmu sreda-subota. Ipak, uspeli smo da I u takvom zgusnutom rasporedu dođemo do zadovoljavajućih rezultata, a što je najbitnije bili smo u igri za sva tri domaća trofeja. Očekivao sam da u drugom delu sezone zaigramo dosta bolje, što su momci I pokazali, jer su najbolje partije prikazvali onda kada je to bilo najpotrebnije. U finalu smo demonstrirali vrhunsku odbojku, posebno u drugoj utakmici finala, čime smo dokazali da smo apsolutno zasluženo došli do svih domaćih pehara, govori na Vladimir Milićević.
U finalu spektakl u Odžaku u prepunoj dvorani i pobjeda Semberaca 3:2, a u Bijeljini nije bilo ništa manje spektakularno na tribinama, ali je Radnik ovaj put mnogo lakše ostvario pobjedu, sa sigurnih 3:0.
– Napredak je jedna odlična ekipa sa izuzetnim igračem na poziciji tehničara, Nemanjom Vidovićem. Igrali su najkonstantnije tokom regularnog dela Premijer lige I apsolutno zasluženo zauzeli prvu poziciju pred plej of. Mislim da je kvalitet naših igrača na kraju presudio, što ne znači da su igrači Napretka manje kvalitetniji. Odradili smo dobru pripremu, analizirali njihovu igru, momci ispoštovali dogovor iz svlačionice i trijumf je došao kao logična posledica. Prvu utakmicu su momci odigrali nešto lošije zbog atmosfere koju prave domaći navijači u Odžaku, a na koju nisu navikli, ali i zbog odličnog protivnika. Moram zaista još jednom da istaknem sjajnu atmosferu I podršku sa tribina koju ima Napredak na svakoj utakmici I to je nešto što želim da vidim na svakom meču Premijer lige. Kada se završio pvri meč finala, već u svlačionici sam bio siguran da ćemo slaviti i u drugom meču, jer su momci bili itekako svesni gde su pravili greške i šta treba da poprave. U tom trenutku sam znao da nećemo izgubiti. Čak sam sebi rekao da im ja kao trener ni ne trebam, što se na kraju ispostavilo kao apsolutno tačno.
Još uvijek je neizvjesno da li će Radnik kao prvak Bosne i Hercegovine igrati u Ligi prvaka naredne sezone, a i generalno tek treba da se pravi plan za narednu sezonu.
– Za sada je plan da obavimo razgovore sa svim igračima koji su izneli ovu sezonu. Učešćem u Ligi šampiona ostvarili smo neki svoj san kao klub, ali nam je to učešće donelo i mnogo muka. Nažalost, Bijeljina nema sportsku salu koja ispunjava uslove igranja utakmica u Ligi šampiona I koliko znam, uprava će dobro da razmisli da li ćemo se uopšte prijaviti za taj rang takmičenja. Jer, ako moramo da idemo u druge gradove kako bi igrali, onda to nije to. Videli ste i da je u finalu naša hala bila popunjena do poslednjeg mesta, a verujem da bi se karta više tražila da smo kojim slučajem mogli da ugostimo ekipe Partizana i Olympiacosa u Bijeljini. Za sada nekog konkretnog plana nema, sem da nastavljamo u istom pravcu kao I u prethodnom periodu, a prvi zadatak je da pokušamo da sačuvamo što više momaka iz ove sezone.
Kako rekosmo, Miličević je pred početak sezone preuzeo ponovo mjesto prvog trenera Radnika i poveo je ekipu do titule. Zanimalo nas je i kako je to biti trener u bh. odbojci.
– Biti trener šampionske ekipe, još preuzeti ekipu koja je prethodne sezone osvojila sve što se moglo osvojiti, bio je veliki izazov. Međutim, prihvatio sam tu ponudu bez razmišljanja i nisam se pokajao. Ja sam kao igrač skoro čitavu svoju karijeru proveo u Radniku, tu se afirmisao, tako da je to za mene bila čast. Ja mogu da kažem da sam veoma zadovoljan kakva je situacija u našem klubu kada je pozicija trenera u pitanju. Nažalost, to se ne može reći za BiH, ali ne zato što nema novca, već tu ima mnogo razloga zašto je to tako, a glavni je po meni to što se većina ozbiljno ne bavi odbojkom, a jedan od glavnih razloga je taj što je ovo svim trenerima nešto usput, a ne jedini i pravi posao od kojeg živi. A da ne govorim o radu sa mlađim kategorijama, gde se sve pretvorilo u jurnjavu za članarinama, a ne radu sa igračima. Ima sredina gde to još uvek može da se kaže da je na zavidnom nivou, ali uglavnom odbojka živi zbog entuzijasta i zaljubljenika u ovaj sport.
Hvala Milićević i kvalitet bh. odbojke u ovoj sezoni.
– Ova sezona je za razilku od nekih prethodnih, kada je bio trend opadanja kvaliteta, bila pravo osveženje. Imali smo skoro pa četiri ravnopravne ekipe, Radnik, Kakanj, Domaljevac i Napredak, a odmah iza njih bile su i ekipe Bosne i Modriče, koje su svima mogle da pomrse račune. Pa evo očiglednog primera da je Bosna iz Sarajeva dva puta savladala ekipu Domaljevca, koja je bila jedan od favorita za osvajanje titule i kupa BiH. Neki igrači koji su igrali u inostranstvu su se vratili, što je podiglo kvalitet lige, unelo neizvesnost i zanimljivost, što je automatski dovelo i do većeg broja navijača na tribinama. Nadam se da će se ovaj trend nastaviti I u budućnosti, te da će se I druge ekipe uključiti u borbu za sami vrh, jer jedino kroz jako takmičenje će moći da se stvaraju i odlični igrači.
Ipak, rast kvaliteta same igre i napretka klubova ne prati i Odbojkaški savez, na šta gotovo svi imaju zamjerke. O tome priča i Milićević.
– Samo ću izneti činjenicu da niko od predstavnika Odbojkaškog saveza BiH, a tu ne računam sudijski kolegijum, nije bio prisutan na ceremoniji dodele priznanja i pehara i u ženskoj i u muškoj konkurenciji. Da li ste vi to negde mogli da vidite? U bilo kojoj državi na svetu? Pa mi smo nakon osvajanja Kupa BiH dobili medalje koje su namenjene ženama, dok su one dobile muške medalje. Mislio sam da nema dalje, međutim na peharu namenjenom za prvaka BiH u ženskoj konkurenciji, na pločici je pisala pogrešna takmičarska godina. Ovo su još I sitne stvari koje se mogu ispraviti u hodu, ali je očigledno da nešto ozbiljno ne funkcioniše I da je potrebno nešto promeniti, jer u suprotnom, potonućemo još niže, ako postoji niže od ovoga kada je savez u pitanju. Ja vam garantujem da kvalitet odbojke nije toliko daleko od zemalja u okruženju, barem dve tri prvoplasirane ekipe, ali to je zasluga isključivo ljudi iz uprave koji obezbeđuju materijalnu, finansijsku I svaku drugu podršku koja je potrebna za funkcionisanje klubova. Sve to rade, kako bi kvalitet odbojke bio na zavidnom nivou, a podršku u predstavnicima saveza imaju samo na papiru, dok je u praksi to jedna velika nula.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: sportdc.net
