Nakon objavljivanja „Istorije Republike Srpske“ u koautorstvu sa profesorom Nenadom Kecmanovićem i „Alternativne istorije Srbije“ , profesor Čedomir Antić objavio je i kapitalno izdanje „Srpske istorije“, koje je sinoć promovisano u Narodnoj biblioteci „Filip Višnjić“.
Profesor Antić kaže da je smatrao da našoj javnosti treba ponuditi jednu kraću, svedeniju istoriju Srba.
„ To je posebno značajno sada, kada su se stvari značajno primijenile u proteklih tridesetak godina. Kao što su nastajale nove nacije i novi identiteti, smatrao sam da je potrebno ponovo sagledati i aktuelno stanje u kojem se srpski narod danas nalazi. Naši naučnici su smatrali da treba malo sačekati i da nije vrijeme za velike sinteze. Možda sam s tim i saglasan, jer čekamo sedmi tom Istorije srpskog naroda koji nije napisan osamdesetih, odnosno devedesetih godina. Želio sam dati jedan svoj skromni doprinos i već petnaest godina pišem knjigu koja je nekada imala naziv „Kratka istorija Srbije“ i bavila se razdobljem od 1804. do 2004, pa pete, pa devete. Proširio sam tu knjigu. Imala je jedno izdanje u Sloveniji. Napisao sam „Srpsku istoriju“ koja je sada pred čitaocima i uskoro će izaći njeno peto izdanje. Ta knjiga je krajem prošle godine prevedena i na engleski jezik i objavljena od strane prestižnog izdavača „Laguna“ iz Beograda. Smatrao sam da ne treba čekati na tu vremensku distancu. U SAD i Velikoj Britaniji ne poznaju tu vremensku distancu, tako da naši ljudi u dijaspori nemaju priliku da iznose naučne argumente kada raspravljaju o modernim događajima. Zbog toga smatram da je ova knjiga važna. Nadam se da ću se u narednom periodu posvetiti i pisanju velike istorije Republike Srpske“.
Profesor Čedomir Antić kaže da je novo to što je u svojoj sintezi srpske istorije iznio pogled na razdoblje od 1991. godine do danas, te da je pokušao srpsku istoriju predstaviti policentrično.
„U ranijim istorijama drugi centri srpske državnosti su uzgredni. Malo veći značaj ima Crna Gora, dok ostali nisu obrađivani. Pokušao sam predstaviti i istoriju naših sugrađana koji nisu Srbi. Nekada ih je bilo oko 1,8 miliona, a sada ih u Srbiji ima oko 700.000 do 800.000. Kada budem pisao širu verziju istorije Republike Srbije, veliki segment će biti posvećen istoriji Kosova, pa čak i istoriji entiteta koji sebe naziva „Republika Kosovo“. To je neophodno, jer oni žive pored nas, mi ih ne priznajemo i nemamo razloga da to učinimo, ali treba da ih poznajemo“, kaže Antić.
Izvor: desavanjaubijeljini.com
