Bezalkoholna vina (foto)

Zamislite tu sreću da nakon ukusnog ručka u restoranu i popijene boce merloa, kabernea, šardonea ili neke autohtone sorte sednete za volan i pojurite dozvoljenom brzinom. Pogotovo ako vas saobraćajna patrola zaustavi, a pošto mirišete na vino zamoli da dunete u uređaj i on pokaže – ništa! Da li je to moguće?

Apsolutno, ako ste pili bezalkoholno vino.

Ma to nije vino, reći će pravi vinoljubac, to je onaj šampanjac-sokić za dečije rođendane. Ali, isti taj vinoljubac će verovatno tvrditi kako se vino za alkohol i žena za godine ne pitaju, zaboravljajući da vina sa neuobičajeno malo alkohola mogu biti odlična, baš kao što i ona sa mnogo mogu biti jako loša. Uostalom, svetski trend već niz godina nalaže da se smanji količina alkohola u vinu kako bi bilo pitkije, prihvatljivije, gastronomskije. Bliže nekoj mladoj generaciji. Jednom rečju, kako bi konzument mogao više da ga popije.

Bezalkoholno vino nije sok od grožđa, niti ekvivalent raznim voćnim vinima koja, uglavnom sva, sadrže manju ili veću količinu alkohola.To je naravno realan zahtev vinarima iz vizure prodavaca i distributera pića. Sa druge strane, upravo je ta bratija odgovorna što na srpskom tržištu bezalkoholno vino ne postoji. Tvrde da nema potražnje, a kad nema para nema ni muzike, tj. bezalkoholnog vina, pa čak i za one kojima bi to bila jedina mogućnost da u tekućem plodu loze, divnim ukusima i aromama uživaju.

Bilo da vašem organizmu alkohol ne prija, da ne volite osećaj omamljenosti, ošamućenosti, da jednostavno sedate za volan dok vam pritom masan ručak ne ide „na suvo“ niz grlo, u ovoj zemlji pomoći nema. Makar dok se neke vizure ne promene, a kada će, ne zna se. U svakom slučaju, to nije razlog da ne vidimo šta su zapravo bezalkoholna vina.

„Dobro veče, da li ste pili nešto?“ „Samo dve flaše bezalkoholnog vina!“

Vino nastaje u procesu fermentacije tokom kojeg šećer prelazi u alkohol uz tendenciju da se originalne arome i ukusi grožđa očuvaju. Ukoliko ne dođe do tog pretvaranja, dobijamo sok od grožđa koji je zbog prisutnog šećera daleko slađi od željenog ukusa vina. Zato se za bezalkoholna vina, kako bi bila prihvatljiva vinoljupcima, iz gotovog proizvoda alkohol mora odstraniti. Znači, bezalkoholno vino nije sok od grožđa, niti ekvivalent raznim voćnim vinima koja, uglavnom sva, sadrže manju ili veću količinu alkohola.

I tu nastaje mala nedoumica, jesu li bezalkoholna vina potpuno bez alkohola? Uglavnom nisu, posle raznih primenjenih procesa u boci ostaje nešto manje od pola procenta, što je otprilike ekvivalent onoga što se stvori u čaši oranž đusa koji je prenoćio u čaši izvan frižidera.

Nedavno su prvo bezalkoholno vino flaširali i u Japanu 

U 2018. godini prodaja bezalkoholnih vina i onih sa zanemarljivom dozom alkohola porasla je čak za 31 procenat.Koje mogu biti prednosti konzumacije bezalkoholnog vina? Kao prvo, nećete se napiti (i neće vas kazniti saobraćajac). Ovo vino sadrži tek polovinu kalorija u odnosu na klasično vino, otprilike 20 do 70 kalorija po čaši. Najčešće ne sadrži gluten i slične produkte, sastojke životinjskog porekla, a ako se proizvođač pridržavao košer principa, zadovoljava zdravstvene, etičke i religijske norme u najvećem broju slučajeva.

Kada se pogleda najnovija svetska top lista najboljih bezalkoholnih vina i onih sa manjom količinom istog, lako se da uočiti da su ova vina cenovno veoma povoljna. Nekoliko prvih mesta zauzimaju ona sa cenom od pet do sedam evra za buteljku, kao što su polusuvi muskat Natureo, čuvenog proizvođača Torres, australijski suvi kaberne Rawson Retreat, hit u prodavnicama Tesco, Merlot M&S Kendermann’s kao adut u Marks & Spencer prodavnicama, pa sve do polusuve varijante Leitz rajnskog rizlinga imena Einz Zwei Zero.

Mnogi od najpoznatijih proizvođača vina u svetu uvrstili su u portfolijo bezalkoholna vina

Šta je mana ovih vina? Kao prvo, nećete se napiti! Ako je to mana? Kao drugo, puno toga zavisi od predrasude i podsvesti. Kao treće, mnoga od ovih vina vuku na polusuve varijante, pa je izbor nešto sužen zahtevnim vino-suvopijama. No, najgore od svega je što se čini da tu nešto (osim alkohola) nedostaje. Oni, razočarani nakon degustacije, tvrde da ova vina ipak nisu ista kao vinska klasika, pa čak ni kad je bezalkoholni lambrusko u pitanju. Pogoto tad.

Uzrok kritici je u prvom redu alkohol kao veoma ispraljiv i time zadužen da bude prenosilac aroma iz vina ka nosu i drugim receptorima. Bezalkoholna vina imaju te arome ali njihova koncentracija dosta zavisi od načina proizvodnje i post-fermentativnog pojačavanja istih. Upravo je stoga dobro imati makar malčice alkohola u vinu.

Tata, može još jedan prokupac?

Glavni nedostatak odnosi se na manjak voćnih i cvetnih tonova u crvenom vinu, tanina posebno.Znači, glavni nedostatak odnosi se na manjak voćnih i cvetnih tonova u crvenom vinu, tanina posebno. Pogotovo se pri dobijanju ovih vina u postupku reversne ozmoze gube tanini, ali to i nije veći problem, poznato je, danas se tanini lako dodaju iz kesice i u klasično rađene etikete, pa konačna slika vina zavisi od umešnosti i istrajnosti proizvođača na kvalitetu.

I dok proizvođači bezalkoholnog vina tvrde da njihovi proizvodi čuvaju srce, krvotok, smanjuju holesterol, protivnici dokazuju da i klasična vina rade to isto, pa ovo možda treba donekle zanemariti. Opet, mnogo je starijih ljudi, onih sa zdravstvenim problemima, koji bi rado uživali u uskusu vina, ali im ono na našim prostorima nije dostupno. Možda treba razmisliti i na tu temu?

I na kraju da razjasnimo, ako vam se neko bezalkoholno vino ne svidi, setite se koliko vam se alkoholnih vina nije svidelo. U svakom žitu, pardon, vinogradu, mogu se naći „kukolji“.