Dragan Marinković Maca, poznati srpski glumac i reditelj, bio je gost portala Dešavanja u Bijeljini u emisiji „Razgovor sa povodom“.
Povod za razgovor bila je predstava „Kakva ti je žena – takav ti je život“ koja je održana u Bijeljini 1. decembra.
Predstavu „Kakva ti je žena – takav ti je život“ izvodite drugi put u Bijeljini. Prvi put je bila prepuna sala, drugi put su ponovo rasprodate sve karte. Kakav je osjećaj ponovo doći u grad gdje znate da ste omiljeni?
Pa lijep… Sad smo preko puta ovog hotelčića, tu sam jednom bio na nekoj svadbi. Ne ponovilo se. Više dana… Ja mislim i da su se razveli dosad. Šta sam htio reći.. Pa divno, imam tu dosta dragih ljudi, prijatelja, tako da mi je zadovljstvo što sam ponovo u vašem gradu i napadaju me što nisam još jedan termin organizovao, da smo makar ovaj u 19.00 časova stavili, pa drugi u 21.00.. Šta znam, Bože zdravlja, vidimo se uskoro.
Za predstavu kažu da ozbiljno utiče na psihofizičko stanje cijelog organizma, odnosno, da izaziva bolove u stomaku i veliku količinu suza od smijeha. Šta Vam kažu iskustva, da li je to tako?
Predstava nije banalna. Milion predstava ima koje su urađene na temu muško-ženskih odnosa, uostalom, radio sam dosta dugo, svaki zarez… zato je i rezultiralo takvim uspjehom. Ljudi jednostavno vole, više puta gledaju.. Ali dobro, nisu samo suze radosnice, ima svega… Dobra je priča. Negdje je žanrovski tragikomedija, na kraju krajeva, živimo takve živote, tragikomične… Da li smo komični u svojoj tragičnosti ili tragični u svojoj komičnosti.. Vječno pitanje.
Ovo je Vaša peta autorska predstava. Šta Vas je navelo da napravite predstavu baš sa ovakvom tematikom?
Pa šta znam, volim to… Uvijek je to negdje ono, znaš.. Kad gledaš dvoje ljudi u kafani, svađaju se, gledaš kakve budale. Oni su u drami, a efekat je komičan.. Da bi ti za pola sata upao u istu dramu zbog još glupljeg razloga. Aktuelna je zato što je sve postalo instant, tako i veze, brakovi.. Postali smo razmaženi, samoživi, sebični i posle se čudimo kako ne možemo da živimo u dvoje.
Smatrate li da je stvarno tako, kakva vam je žena, odnosno, partner, takav vam je život?
Pa jeste, ako izabereš, ako imaš dobar izbor, to je to.. Nego je danas to sve šatro, ne bavimo se sobom, a kamoli partnerom i onda smo često u lošoj procjeni koja završi na kraju kako nije dobro.
Šta je po Vašem mišljenju potrebno za skladan brak?
Čuvarkuća.. Što bi rek’o Njegoš „Tvrd je k**** voćka čudnovata, zube slomi, al’ ga ne polomi“… Šalim se😊 Šta ja znam… Milion stvari… Ljubav nije u posjedovanju, ljubav je u razumjevanju, možda je to najbolja definicija. Želi neko da se promijeniš, da te promijene… Vrlo komplikovano, kompleksno pitanje, tako da odgovor ne može biti jednostavan.
A šta je ljubav? U jednoj izjavi rekli ste da ljubav nije poker, pa da je odigramo na blef?!
Šta je ljubav… Ima isto ona jedna narodna „Ljubav je izmislila sirotinja da može džaba da je*e“.. Ne znam, ja vjerujem u ljubav. A šta je to, to je nešto, neki spirit.. Nešto, dobro ti je.. Mislim, treba je razlikovati od zaljubljenosti, tu mnogi padaju. Ti leptirići odlete i ćao i šta ćemo sad?! A ovamo svi svatovi, još se nisu ni skinuli, ti skontaš da si se zaj**o. Tako da treba napraviti ozbiljnu razliku između biti zaljubljen i voljeti. Šta znam, šta je definicija ljubavi… Pa vjerovatno kad bi je mogao definisati da bi, to bi onda bila kao neka formula do koje bi se lako dolazilo… Jednostavno, stvari se dese ili ne dese, možda je to najbolji način da odgovorim.
Sarajevo ili Beograd – šta je bliže srcu?
Ja sam kosmopolita. Grad čine ljudi, ne zgrade i parkovi.. Ja sam davno rekao, budala živi tamo gdje je rođen, pametan tamo gdje mu je dobro. Ako se još potrefi da ti je dobro tamo gdje si rođen, to je onda sjajno.. Ja sam odavno u Beogradu iz razloga što tu radim, tu mi je sad baza, inače ja sam sinoć bio u Gradačcu, večeras ovdje, sutra Sarajevo, Zenica… Doš’o neki iz Štutgarta. Ja ne znam ’đe sam. ’Đe živiš – po hotelima.. Inače mi to ide baš na k****, ove budale… Niko ne znam da je s**o po Đuri jer je u Sloveniji, po ovom Suli, Zabranjeno pušenje, oni su u Zagrebu, nemaju veze sa Sarajevom, dođu tu, uzmu pare i idu.. Znaš, al’ to nije problem. Svi su otišli, ostao Hara Mata Hari i Dino Merlin. Ali ovi što su otišli u Beograd, oni su šupci, a ako si u Zagrebu, niko te ništa ne pita, to k’o da si kod kuće i onda mi idu na k**** jako te budale, iz prostog razloga što ja nisam nigdje otišao. Nisam otišao u Frankfurt, to je otišao, to je odlazak, Sidnej, Oslo, Rejkjavik, ali biti u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani, Splitu – to je zemlja u kojoj sam ja rođen. To što oni meni ne daju da se ja potpišem da sam rođen u SFRJ, jer sam tu i rođen, ja nisam rođen Bosni i Hercegovini. Ja sam rođen u SFRJ. Kao što je Italijan rođen u Italiji, a u Milanu je rođen… Nije on rođen u Lombardiji, nego u Italiji, mater vam j***m seljačku, fašističku.. Ali dobro, to je to…
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com
