Pravoslavni vjernici danas obilježavaju jedan od najvažnijih pravoslavnih hrišćanskih praznika koji se praznuje u znak sećanja na Isusovo vaskrsenje. Iz tog razloga, razgovarali smo sveštenikom Miranom Gavrilovićem, starješinom Petropavlovskog hrama u Bijeljini.
„Vaskrs je praznik nad praznicima i slavlje nad slavljima – ishodište naše vere i Sveti apostol Pavle nam govori da ako Hristos nije vaskrsao, onda je uzaludna sva naša propoved i vera naša, ali zaista je vaskrsao Hristos Gospod i darao nam mogućnost života večnog. On je svojom smrću pa vaskrsenjem učinio da svi oni koji su njegovi sledbenici, zaista veruju da ovaj život koji živimo ovde sad na zemlji – mali privremeni život koji je nekom 50, nekom 70, nekom 100 godina… da je to samo jedan trenutak u Božjoj realnosti u Božjoj večnosti gde nam Bog daje mogućnost da mi damo prave odgovore pred licem sveta i pred njegovim Božjim licem. Ne želimo da budemo privremeni, ne želimo da trajimo samo 50-60 godina. Želimo da trajemo u beskonačnosti, jer je Bog zavoleo toliko svet svoj i čoveka kao krunu svoga stvaranja da je poželeo da mu da i realnost u večnosti, poveo ga iz pale dubine u kojoj je čovjek pao grehom svojim i ljubavlju prema čoveku i dao mu mogućnost života večnoga. Da li ćemo mi naslijediti taj život večni, to od nas zavisi kako ćemo taj mali privremeni život ovde na zemlji iskoristiti. Zbog toga je praznik Vaskrsa praznik nad praznicima, slavlji nad slavljima i suština nad svim suštinama hrišćanskog pojma“, objasnio je sveštenik Miran.
Kako kaže, svak ko kaže da mu nije jasna činjenica Vaskrsenja i da ne može u nju da povjeruje, treba zaista da se preispita koliko je uopšte Hrišćan.
„Budući da ne želimo samo da živimo od tačke A do tačke B, nego da živimo u beskonačnosti, onda treba da prigralimo tog Hrista koji nam daje tu mogućnost, da budemo sa njim i da shvatimo da će nas on sigurno, ako to poverujemo, svojom nevidljivom za nas, ali svakako svemoćnom desnicom, izvesti iz ove doline smrti i doline plača, koja jeste zemlja na kojoj privremeno živimo i povesti nas u svoju blizinu gde ćemo živjeti u večnoj radosti sa njim, beskonačno sa svima svetima i sa svima koji su od pamtiveka gospodu godinu“, riječi su sveštenika Mirana.
S obzirom na to da se često za Vaskrs vezuje zec, pitali smo sveštenika koliko je to paganski običaj, a koliko ima veze sa samim Hrišćanstvom.
„To je zapravo koliko paganski, toliko i običaj potrošačkog društva Zapadne civilizacije. Oni su, da kažemo, usled svih tih animiranih likova i vesnika proleća stavljali i te vaskršnje zeke. Najviše se s tome raduje, da kažemo, prehrambena industrija proizvodnje čokolada gdje, na primjer, na Zapadu oni itekako forsiraju tu neku priču koja je folklorna priča u odnosu na ono suštinsku koju mi na Istoku ovdje svakako preferiramo. Sve to jeste nešto što nas može da podstakne na radost proleću, na radost prazniku, ali suštinski, nema nikakve veze sa Vaskrsenjem. Ono što ima veze sa vaskrsenjem, jeste crveno jaje koje farmamo na vaskrsenju. Jaje simbol života. Iako je ono simbol života, mi u prazniku vaskrsenja želimo da tim crvenim jajetom izrazimo veru u pobedu života nad smrću. Po predanju znamo da je Marija Magdalina, sa tim crvenim jajetom, darujući rimskog cara Tiberija, pozdravila ga rečima „Hristos Vaskrse“ i daravala mu to crveno jajeno. Od tada datira tradicija farbanja i šaranja Vaskršnjih jaja, čemu se opet možemo reći najviše raduju naši najmlađi, naša dečica“, rekao je sveštenik Miran za Dešavanja u Bijeljini.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com
