Povodom usvajanja izmjena krivičnog zakona Srpske kojim se kriminalizuje kleveta oglasio se na svom zvaničnom FB nalogu Slavenko Ristić, vlasnik Kompanije TRB, lider RSS i poslanik u NS RS te post prenosimo u cijelosti:
Snažno podržavam usvajanje izmjena krivičnog zakona Srpske kojim se kriminalizuje kleveta, jer smatram da je krajnje vrijeme da se kleveta izbaci iz našeg društva kao legitimno sredstvo političke, pa i društvene borbe.
Sve zemlje u tranziciji imale su nametnute neoliberalne zakone o slobodi izražavanja, mnogo liberalnije nego u nekim zapadnim zemljama “stare demokratije”. Te iste zemlje pooštrile su zakone po ulasku u Evropsku Uniju, i to bez protesta, zabrinutih pisama iz Brisela i narikanja o gubljenju slobode govora. Zašto?
Njihova ideja i jeste da, u nedostatku Zakona o istini, lažima, obmanama i manipulacijama sluđuju društvo i utiču na javno mnjenje dok ne prihvati da bude „skrojeno“ onako kako to odgovara nekom spolja.
Neoliberalni zakoni o slobodi govora služe kao potencijalna batina za neposlušne režime – „neophodni“ su dok su na vlasti oni koje ne mogu da kontrolišu. Kada se „neposlušni“ režimi obore, kada vlast preuzmu bespogovorno odani, tada se, bez puno pompe, odustaje od neoliberalnih zakona i donose se strožiji, a proklamivana „sloboda govora“, biva zaboravljena.
U tome je i razlog ovih povika na Republiku Srpsku i njene institucije – ne brine njih da li ćemo mi živjeti bolje i pravednije, njih brine što im se iz arsenala oduzima najmoćnije oružje za rušenje režima u tranziciji – laži, obmane i medijske manipulacije, koji se besomučno sprovode bez kazne.
Zato je ovo prilika da sami odredimo u kakvom društvu želimo da živimo – da pokušamo stvoriti uređeno društvo u kojem se istina cijeni, a javno izgovorena laž kažnjava.
Uvažavam kritike izmjena zakona, naročito dobronamjernih pojedinaca koji si istinski zabrinuti zbog mogućnosti zloupotreba.
Saglasan sam da je potrebno dorađivati, “brusiti” sva zakonska rješenja, pa i ovo, naročito u manjkavostima na koje će ukazati sudska praksa. Kao narodni poslanik, prvi ću dići glas ukoliko se ispostavi da neko želi zloupotrebom pomenuta zakonska rješenja pretvori u svoju suprotnost.
Jedan sam od onih koji je itekako na svojoj koži osjetio šta znači zloupotreba – zloupotrebom proklamovane “slobode govora” pojedinci su pokušali, a pokušavaju i dalje, ukaljati i moje ime, što potpunim izmišljotinama, što tendenciozno predstavljenim poluistinama.
Sloboda govora ne znači pravo na laž – lekcija je to koju ne žele da nauče svi oni koji su svoje karijere napravili na manipulaciji građanima, klevetanju političkih protivnika i otvorenoj propagandi za račun onih koji ne žele dobro našoj Republici.
A čini mi se da su takvi najglasniji. Upravo oni koji nas prikazuju kao “zaostalo pleme nedostojno Evrope” ne žele da kažu ljudima istinu ni u ovom slučaju – ovo i jeste zakon po evropskim standardima, kakav postoji i u državama koje su članice Evropske unije.
Ne mislimo svi isto, i ne moramo mi da volimo jedni druge, ali mora da postoji minimum odgovornosti za javno izgovorenu riječ kojom se cilja nečija ličnost, nečija porodica, nečiji obraz.
Nikome nije zabranjeno da ima drugačije mišljenje, ali sam se lično uvjerio da pojedinci “zapjene” pred kamerama i po portalima izgovarajući protiv mene lično najgore klevete i uvrede, da bi mi se poslije toga, kada se nađemo oči u oči, lažno osmjehivali govoreći da oni sami znaju šta je istina, ali da su “takva pravila igre”.
Ne prihvatam da je to jedino moguće društvo, ne mirim se s tim, i ja ću se lično boriti protiv laži kao standarda ove naše, i dalje mlade, demokratije.
Kleveta, član 208a.
(1) Ko o drugom iznosi ili pronosi nešto neistinito što može škoditi njegovoj časti ili ugledu, znajući da je to što iznosi ili pronosi neistina, kazniće se novčanom kaznom od 1.000 KM do 3.000 KM.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com
