„Knjiga je namenjena svim ljudima – da se spasavamo od ove pošasti savremene civilizacije. Ovo je pogotovo poruka muškarcima da shvate da ne moraju da budu Hju Hefner, niti da imaju jahte, niti da svoju mladost, zdravlje, lepotu i božansko u sebi protraće jurcajući za ogromnim bogatstvom, jer ih to neće učiniti srećnijima. Materija ne može da napuni dušu i to je poruka moje knjige“, rekla je Mirjana Bobić Mojsilović.
„Moj glavni junak nema ime jer liči na svakog od nas po malo i svako od nas poznaje nekog takvog. On je imao socijalni kompleks, patio je što je siromašan, a hteo je da smuva bogatu devojku s Dedinja. Onda je shvatio da mu ništa neće poći za rukom u životu, ako ne postane užasno bogat. Pazite, to je iluzija koja je danas proćerdala tolike živote. To je priča o Velikom Getsbiju iz našeg sokaka. Pošto nisam strogi sudija mojim junacima, kada moji junaci dožive katarzu i kad shvate da razlikuju bitno od nebitnog, onda dobijaju pravo na novi krug sreće. Zato kod mene uvek ima hepienda“, objasnila je Bobić Mojsilović i dodala da bi hepienda bilo i u životu kad bi ljudi naučili da razlikuju bitno od nebitnog.
Čovjek koji čita knjige dobija poruku – VREDIŠ
Kako Bobić Mojsilović kaže, najbogatiji čovjek na svetu je onaj koji se pod A dobro osjeća u svojoj koži, pod B onaj koji radi ono što voli i što ga zanima i pod C onaj kome je važnije da voli nego da bude voljen.
„Sirotinja sveta je napaljena putem medija i društvenih mreža da čezne za tim. Mi živimo u kulturi pobednika i ko nije pobednik, može odmah da uzme konopac i da se obesi, a moje knjige i sve što ja pišem, govorim i živim i pokazujem da tako živim jeste da smo svi mi pobednici onog trenutka kada odbijemo da nam percepciju sveta uređuje neidentifikovani entitet, nevidljiva ruka, nevladina organizacija, mediji itd. Jedino mali čovek dobija svakog dana poruke o vlastitoj nedovoljnosti – da nije dovoljno dobar i da nikad neće biti dovoljno dobar. Jedino čovek koji čita knjige dobija suprotnu poruku i ona glasi – VREDIŠ“, poručila je Bobić Mojsilović.
Mirjana Bobić Mojsilović navodi da joj je svaka njena knjiga draga na svoj način, ali da je nedavno došla do nevjerovatnog zaključka – da su sve njene knjige i romani povezani, da svi njeni junaci pokušavaju da shvate šta im je misija u ovom životu, pokušavaju da pobjegnu od usamljenosti, pokušavaju da sačuvaju taj smisao i da nauče da razlikuju bitno od nebitnog.
„Suština života je neprestano raditi na tome da se ne izgubi svetlance u tami. Da se ne izgubi smisao, a sve u čemu danas živimo, služi upravo tome – da nam se što ranije i na što užasniji način ugasi to svetlance u tami, zato današnji svet je na Prozacima, drogama, samoubistvima i drugim fizičkim oboljenjima. Moja poruka mladim ljudima glasi: stvarnost nije dovoljna, na životu mora da se radi, a u tome vam sigurno prvo i pre svega pomaže čitanje knjiga, a onda i sve ostalo“, istakla je Bobić Mojsilović.
Da bi neko bio srećan, mora da traga za istinom
Književnica ističe da ne želi da prati današnju književnu scenu Srbije i društveno-politički kontekst.
„Ne želim da ga pratim, izuzimam sebe iz stvarnosti maksimalno, novine čitam dijagonalno, sve što mi treba izmislim, kad je oblačan dan ja slikam plaže, sunce, more. Leto je kad god hoću. Cela ideja mi je crpeti lepotu odasvud, a ima je, nego nama to niko nije rekao. Nama poručuju da je svugde oko nas blato i prljavština i da je to jedino što možemo da uzmemo, a to i jeste istina ako se oslonimo na to da gledamo televiziju i da pratimo ono što se zovu trendovi. Rekla sam, na stvarnosti mora da se radi, jer ona nije dovoljna. Da bi neko bio srećan, mora da traga, mora da traga za istinom“, poručila je Mirjana Bobić Mojsilović.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com
