Lider Radikala Vojislav Šešelj je na društvenoj mreži Tviter napisao da je Šaulić bio veliki srpski estradni umetnik, te da zaslužuje da u većim gradovima neka ulice ponese njegovo ime, ali da ga je vest o planiranju da u Šapcu ulica Avda Karabegovića, bude preimenovana u ulicu Šabana Šaulića, "užasnula".
– Ne znaju neuki da je Karabegović neuporedivo značajniji sin srpskog naroda – napisao je lider radikala.
Avdo Karabegović Halidbegov (Modriča, 25. avgust 1878 – Loznica, 18. decembar 1908) je bio srpski pesnik iz Bosne i Hercegovine.
Karabegović je rođen u Modriči gradu na severu Bosne u bogatoj begovskoj porodici, koja se iz Budimpšete iselila u Bosnu.
U Modriči je završio mekteb. Njegov otac Hasan umro je 1893. godine, a njegova majka Fatima (Mustajbegović) preminula je 1896. godine. Nakon smrti majke, Avdo se sam brinuo za svog brata i dve sestre.
Godine 1898. javlja se Avdo Karabegović u "Bosanskoj Vili " sa pesmama Crnoj Gori i njenom junaštvu; peva Branku Radičeviću, Marku Kraljeviću, V. Karadšiću, "Vijencu", srpskom pravoslavnom pevačkom društvu u Brčkom. A. Karabegović javlja se sa pesmom "Kosovkinja" u kojoj žali za bratskom neslogom. 1907. Avdo Karabegović šalje poslanicu Ševkiji Gluhiću u kojoj ga podseća na nekad slavnu srpsku istoriju.
Za života, objavio je dve zbirke pesama: Pobratimstvo (zajedno sa O. Sulejmanpašićem Skopljakom i O. Đikićem) u Beogradu 1900, i Pjesme, takođe u Beogradu 1905. godine.
Među pesmama naročito ciklus ljubavnih pesama Sa istočnog Parnasa i njegove Emire. U izuzetne stihove ubrajaju se pesme poput Đul Bejazo, Đul miriše, Doću ti draga, doći, Mesečina.
Pisao je u Bosanskoj Vili, Zori, Pravdi, Beogradskim novinama, Brankovom kolu, Delu. Avdo je pripadao naročitoj plejadi srpskih romantičara, zanesenih lirskih i nacionalnih pesnika.
Umro je od tuberkuloze u Loznici, a sahranjen je u Beogradu.
Posmrtni govor održao je Branislav Nušić.
Izvor: espreso.rs
