Aleksinčanin Marko Tosković (29) posle osam godina života na ulici dobio dom. Sad je vreme da se oženim i stvorim porodicu, kaže bivši beskućnik.
Marko Tosković Toske (29) iz Aleksinca, koji je punih osam godina živeo u starom napuštenom automobilu, parkiranom u centru Aleksinca, na plus 30, ali i minus 10, bez ličnih dokumenata, zdravstvene i socijalne zaštite, prve hladne dane napokon će dočekati na novoj adresi – u stanu u Aleksinačkim rudnicima.
Detinjstvo je proveo po domovima širom Srbije, a kada je postao punoletan, ostao je bez dokumentacije, pa je gotovo deceniju proveo kao beskućnik. Dobivši krov nad glavom, skroman, ali sređen kao „pod konac“, Marko je povratio želju da ostvari svoje snove.
Malo ko u aleksinačkom kraju nije čuo za Tosketa. Zbog toga što godinama nije imao važeću ličnu kartu, koju nije mogao da dobije, jer nije imao mesto prebivališta ni srodnike na čiju bi adresu mogao da se prijavi, ovaj, kako često u Aleksincu kažu – „najpoznatiji gradski beskućnik“, nije mogao da ostvari nikakvo pravo od države. Za život je zarađivao radeći teške fizičke poslove, a onda je napokon pronašao prijatelja koji ga je prijavio na svoju adresu, nakon čega su mu Opština Aleksinac i Centar za socijalni rad dodelili stan na korišćenje.
– Zbog toga što nisam imao ličnu kartu i što sam bio prosjak, osuđivan sam dva puta na po 20 dana zatvora. Ja sam Rom, polupismen i nagluv, ali ne kradem, ne pijem i ne drogiram se, ali živeo sam teško. Celog života najviše mi je nedostajala majka, koja je umrla dok sam bio mali. I dan-danas zaplačem kada se setim nje, kada mi je rođendan uglavnom – kaže ovaj mladić.
Jedna soba, ali topla i ušuškana, Marku je, kaže, inspiracija da se više nikada ne vrati na ulicu, već da pronađe svoj mir i osnuje porodicu.
– Vreme je da se oženim i stvorim svoju porodicu. Moj najveći cilj mi je da imam makar jedno dete, ali pre toga moraću da nađem stalni posao, ne želim da mi deca rastu u domu kao što sam ja. Radim fizičke poslove i tako zasad preživljavam, ali svakog dana tražim neki siguran i stalan posao – odlučan je Marko.
Najponosniji je, kaže, na njegove sugrađane koji ga podržavaju i koji mu pomažu.
Stomatolog Dušan Ostojić jedan je od njih. Marka poznaje još iz njegove najranije mladosti.
– Njegova životna priča je bila jako teška, ali, na sreću, dolaze lepi dani za njega – kaže ovaj Aleksinčanin.
ŽIVOT U DOMU
Rođeni Kruševljanin, Marko je posle smrti majke smešten u dom za nezbrinutu decu u Aleksincu, odakle je posle šestog razreda prebačen u Zavod za vaspitanje dece u Nišu. Iz Niša se vratio u Aleksinac, gde je osam godina živeo u napuštenom automobilu. Oca koji ga je ostavio u domu, gotovo i da ne spominje.
Izvor: novosti.rs
