Ministarka zdravlja Danica Grujičić izjavila je danas da je njen glavni cilj u ovom mandatu da se uvede dobra organizacija u zdravstvu i najavila da će od januara početi zapošljavanje 100 najboljih diplomaca medicine.
Grujičić je gostujući na TV Prva kazala da je bitno da zdravstvena zaštita bude dostupna ljudima koji žive u malim sredinama, kao i u Beogradu.
„Treba dobre stvari koje su uvedene u drugoim zamljama da kopiramo. Danska, recimo, ima dobar sistem zdravstvene zaštite, dobro razvijenu primarnu zdravstvenu zaštitu. Trebalo bi tamo otići i videti kako oni funkcionišu i ono što može da se primeni iskopirati. Šta ne može da se primeni, jer je Danska ravna, a mi imamo brdovite predele, treba prilagoditi“, rekla je Grjuičić.
Istakla je da je važno stimulisati lekare da rade u državnim bolnicama prekovremeno kako bi se smanjile liste čekanja.
„Ukoliko se popodne rade oparacije sa liste čekanja, ili subotom i nedeljom, zašto ne platiti ceo tim. Tim nisu samo hirurg, intrumentarka, anestezilog i asistent. Tim je i sestra koja gleda tog pacijanta. Na neki način ih stimulisati da rade u državnim bolnicama. To ne može da bude isti novac koji dobijaju u privatnim, ali da se liste čekanja smanje na taj način. Da li će to prihvatiti ministar finansija ili ne, to sada ne znam „, rekla je Grjučić.
Naglasila je da takođe postoje ljudi koji hoće samo kod jednog doktora i kazala da takvi mogu da čekaju ili da plate da se pregled uradi u državnoj bolnici.
„Polovina će ići timu, polovina bolnici. Ali ne smemo zaboraviti ni spremače, ni sestre koje neguju te pacijente. Svako od njih mora da vidi nekakv dobitak zato što će da radi subotom i nedeljom“, kazala je Grujičić.
Izrazila je nadu da će država naći način da zadrži mlade lekare i medicinske sestre i da će oni ostajati u Srbiji, a ne ići u inostranstvo. Dodala je da bi trebalo da bude obaveza starijih i iskusnijih lekara da obučavaju mlade kolege. Grujičić je ocenila da je najveći zdravstveni problem u Srbiji nedostatak skrininga i naglasila da bi to trebalo da bude rešeno što pre.
„Jedini skrinig koji se nekako održao je bio skrining za dojku. Moramo vratiti skrinig za karcinom grilića materice, za prostatu, za debelo crevo. Možda korigovati nešto i osmisliti. Pozivam kolege koje su u gastroenetrologiji i opštoj hirurgiji da se jave ako imaju neku ideju šta i kako da menjamo“, kazala je ministarka.
Ona je dodala da će pilot projekat za porodičnog lekara početi sledeće godine i naglasila da je porodični lekar jedno od rešenja za bolju organizaciju u zdravstvu.
„Porodični lekar zna tačno kada kome treba da uradi koju analizu. Porodičnim lekarima i lekarima opšte prakse treba pružiti mogućnost da urade holeter krvnog pristiska, na primer. Oni ne traže da rade holter aritmija i srčane frekvence, ali im treba omogućiti ono što oni znaju da rade“, istakla je ministrarka govoreći i o boljoj organizaciji lekarskih pregleda.
Naglasila je da mlade lekare, koji žele da rade, treba motivisati odgovarajućom opremom, ali i spuštanjem mnogih analiza na nivo domova zdravlja.
„Zaista želimo svima da pomognemo, a najbolja pomoć će biti sistem koji dobro funkcioniše. Mislim da to neće biti toliki problem kao, što se sada možda čini. Treba omogućiti ljudima da imaju neko dodatno osiguranje, pa ako žele da odu kod privatnika, zašto da ne“, navela je Grujičić.
Odgovarajući na pitanje šta će biti sa zaposlenima koji su radili u kovid sistemu, Grujičić je kazala da je stav i vlade i predsednika da niko ne sme biti otpušten.
„Ide racionalizacija kadrova, moraju da se prave novi kadrovski planovi. Koliko smo bolesni, mislim da će svi imati posla. Mislim da je primarno da se zaposle sestre u bolnicama, posebno tamo gde su teški pacijenti i one moraju na poseban način da budu nagrađene „, istakla je Grujičić.
Dodala je da ako te sestre ne budu nagrađene kako bi trebalo, da strahuje da će sve otići u Nemačku.
„Nadam se da taj mladi svet voli ovu zemlju i da će naći načina da svoju sreću nađe na ovim prostorima, ne daleko od nas. Obećano je linearno povećanje plate od 12, 5 odsto. Smatram da kada bi nagrađivanje zaista bilo po učinku, da bi mnogi ljudi ostali ovde, posebno radnici“, rekla je Grujičić.
Govoreći o zagađenju vazduha i navodnom broju umrlih od posledica, Grujičić je kazala da su te cifre proizvoljne.
„Ko je proceio da je to ovoliko ili onoliko hiljada? Imamo ljude sa hroničnom opstruktivnom bolešću koji se upozore da ne izlaze napolje kada je zagađenbje veliko“, kazala je i dodala da je zagađenje problem koji bi trebalo da rešavaju svi zajedničkim snagama.
Upitana čime bi bila zadovoljna na kraju sledeće godine, kazala je da bi to bila bolja organizacija rada u zdravstvu, završen Klinički centar Srbije i da Klinički centar Vojvodine bude pri kraju, kao i da se završi rekonstrukcija bolnica koja je započeta.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: rtvbn.com/tvprva/tanjug
