Odgovor na ovo pitanje pronašla je ekipa ljudi iz Bijeljine okupljenih u ono što oni zovu stanjem uma, ili stanjem svesti, a nikako političkom partijom ili pokretom. Naziv mu je još čudniji od objašnjenja „Ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će“.
-To je enklitički oblik glagola hoću. Dakle, mi hoćemo, ali ne samo to, mi znamo, mi želimo – objašnjava nam Boban Lazić, čije ime se nalazi na 12. mestu liste overenih političkih subjekata za gradonačelnika Bijeljine.
Ako se pitate kako je ovakvoj družini uspelo poći za rukom da dobiju pečat CIK BiH, Boban će sve potanko da vam objasni.
-U sudu se uopšte nismo registrovali, pošto nam je namera bila da budemo totalno drugačiji od svih. Išli smo sa listom 16 samostalih, nezavisnih kandidata, skupili smo po 200 i nešto potpisa po svakom samostalnom, nezavisnom kandidatu, predali u CIK i prijavili se za overu kandidata. Prošlo nam je svih 16 prijava i onda smo napravili zajedničku listu nezavisnih samostalnih kandidata za Skupštinu grada pod imenom „Ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će“. To je bio jedini način da budemo različiti od drugih – kaže Lazić.
Niko od članova nove političke opcije ranije nije bio politički angažovan, niti su poznati u javnosti. Većina ih se međusobno nije ni znala, okupio ih je Boban preko Fejsbuka. Kaže da su svi na istim talasnim dužinama, ali su im profesije različite.
– Imamo dva penzionera, to su moji otac i majka. Što da dam nekom drugom priliku da podiže ruku umesto mog oca i majke koji su me napravili, rodili, školovali? Tu imamo konobara, akademskog slikara, arhitektu, dva IT inženjera, imamo čoveka koji ja završio fakultet u Americi, jednog pisca, imamo čoveka koji je završio književnost. Imamo jednog sa privatnim fakultetom i jednog čoveka koji nema fakultet nikako – objašnjava predstavnik političke opcije koja bi, bar u ovo predizborno vreme, mogla da bude pravo osveženje na političkoj sceni Semberije.
