Dušan Dule Savić, legenda FK „Crvena Zvezda“ bio je gost portala Dešavanja u Bijeljini, neposredno prije promocije knjige „Dule Savić“ koju je pisao Aleksandar Apostolovski uz Dušanovu podršku i iskustva.
Savić je rođen u mjestu Ub, koje je poznato po pet najzvučnijih fudbalskih imena, između ostalog, tu su braća Savić, Raša Petrović, čuvani Džaja…
Kako kaže Savić, za njega je Ub centar svijeta. Ub je dao dosta dobrih fudbalera na svim nivoima takmičenja. Prvi poznatiji reprezentativac bio je Ratko Čolić, desni bek Partizana i reprezentacije Jugoslavije, posle toga Džaja, zatim Savić, Raća Petrović, Nemanja Matić, Uroš Matić.. Međutim, Ub je iznjedrio i mnoga druga poznata imena.
„Ub nije samo fudbal. Svetomir Nikolajević jedno veliko ime srpske kulture i filozofije, bio je član Srpske kraljevske akademije, političar, gradonačelnik Beograda…Takođe, najveći srpski pozorišni glumac Raša Pavlović je sa Uba, dramski pisac Aca Popović je sa Uba, dva najveća srpska filozofa Brana Petronijević i Boža Knežević su sa Uba i najveći junak, junak nad junacima, posle Karađorđa verovatno, Voja Tankosić koji je prvi ušao na Kosovo i Metohiju 1912. godine u Prištinu bez odobrenja vrhovnog štaba na svoju ruku, ušao i oslobodio Kosovo. Ub nije samo fudbal, ali je lepo što se i po fudbalu poznaje“, rekao je Savić.
Kada je riječ o knjizi, Savić kaže da knjiga zapravo govori, na jedan duhovit interesantan način, o vremenu u kojem je odrastao kao klinac na Ubu, o ljudima i događajima koji su za njega bili važni i značajni, koji su ga oblikovali kao čovjeka i kao igrača.
„Na neki način kroz ovu knjigu sam hteo da izrazim svoju zahvalnost ljudima koji su mi zaista mnogo značili i koji su mi pomogli u životu. Kad kažem pomogli, mnogi toga nisu ni svesni da je jedna njihova rečenica meni mnogo značila u životu i da me vodi kroz ceo život. Recimo, Toma Milićević kad sam došao na probu u Crvenu Zvezdu, na osnovu samo jednog šuta glavom, rekao je da sam ja igrač za Zvezdu i prekinuo trening, rekao da se okupam i da dođem da potpišem karton. Zatim, Miljenko Mihić koji je bio trener u omladincima i uveo me u prvi tim i čovek koji me je sa levog krila, jer sam ja došao sa Uba kao levo krilo, prebacio me na centarfora. Takvim ljudima ja na neki način kroz ovu knjigu i pričam. Ne pričaju ovde drugi o meni da me hvale, meni hvalospevi ne trebaju, nego ja pričam o ljudima koje poštujem, koje volim i o onima koji više nisu među nama, u znak zahvalnosti za sve što su učinili za mene“, kaže Savić za portal Dešavanja u Bijeljini.
Na pitanje da li danas ima stručnjaka kao što je bio Toma Milićević, da na osnovu jednog pokreta procjeni da li se radi o vrhunskom talentu, Savić je rekao da se danas fudbal mnogo promijenio, kao i ljudi u fudbalu. Kako kaže, drugačije se gleda na struku, drugačije se procjenjuju igrači.
„Ima ljudi koji znaju fudbal i ima ljudi koji vide, koji mogu da procene koliko neki klinac može da napreduje, to je najvažnije. Nekada se talenat merio po tome da li znate „proturiti“ loptu kroz noge i da predriblate nekog kao Džaja, sve je to lepo, ali to nije dovoljno. Danas se talenat gleda na jedan drugi način, a to je koliko brzo napredujete. To je danas najvažnije, jer ako ja treba da čekam nekog deset godina da bi napravio neki pomak od 10-20%, pa šta će mi taj.. A imate nekog ko usvaja brzo sve elemente, ko gazi napred, ide, pa taj je talentovan bez obzira što neko u tom trenutku ima bolju tehniku. Ovaj koji brzo savladava sve novo što se radi, koji napreduje, koji ide brzinom ispred drugih – taj je talentovan. E kad trener to proceni i vidi, onda je na pravom putu, onda znači i da trener ima dobro oko. Mislim da je jedan od retkih trenera u svetu koji je znao i da proceni igrača i da mu pomogne da bude još bolji, da brzo napreduje i da postane igrač, a da pritom taj trener bude i takmičar i da osvaja trofeje, Arsen Venger, on je jedini mogao od svih. Takvih trenera više nema, danas su svi takmičari“, rekao je Savić.
Govoreći o zajedničkoj ligi, gdje bi učestvovale sve zemlje bivše Jugoslavije, Savić smatra da nema mnogo prednosti u tome, kao ni mnogo zainteresovanih. Sve se danas, kako kaže, vrti oko novca, a fudbal koji se nekada igrao, sada je u izumiranju.
„Čak i kada bi svi hteli iz bivše Jugoslavije, to ne bi moglo da se organizuje bez saglasnosti UEFA. Svi smo članovi UEFA i potpisali smo konvenciju da igramo po njihovim pravilima, a njihova pravila su jasna. Prvo mislim da nikoga više ne interesuje ta zajednička liga. Sad da pitate nekoga iz Srbije ili Republike Srpske da nabroji pet igrača iz Hajduka, niko ne zna, a ni oni ne znaju nas. Ne biste mogli da okupite na prvoj utakmici više od 10.000 gledalaca. To nikoga više ne interesuje. Mislim da će UEFA promeniti format takmičenja, da više Liga šampiona i ovaj format neće postojati. Biće Super liga sa 18 klubova iz pet velikih zemalja, neke regionalne mini Lige šampiona, A B C grupe, ali li sve će to biti veliki novac, jer će velike kompanije iz Amerike i Kine da ulože u to. Mislim da će fudbal, u onom smislu u kojem smo mi nekada igrali, izgubiti smisao u ovom kapitalističkom bezumlju i jurenjem za novcem“, kaže Savić.
Kada je riječ o Zvezdi, Savić kaže da je Zvezda na pravom putu, s obzirom da je šestu godinu zaredom prvak i da je trenutno u prednosti deset bodova. On je izrazio nadu da će Zvezda sljedeće godine imati direktan prolaz u grupnu fazu Lige šampiona.
„Zvezda je u ovih šest godina dovela sebe i srpski fudbal na bolje pozicije u Evropi na listi UEFA. Zvezda je dovela do toga da šampion ove godine, nadam se da će Zvezda to biti, rezultatima u Ligi UEFA i Ligi šampiona, sledeće godine ima direktan prolaz u grupnu fazu Lige šampiona. Zvezda je popravila infrastrukturu izuzetno vidljivo u odnosu na pre deset godina i Bože zdravlja da uđemo u grupnu fazu direktno, to donosi obilnu finansijsku korist i nove poene na UEFA listi. Kad saberete sve to, a imate bolje finansije nego što smo imali ranije, to ide na bolje, ali Zvezda može i mora još bolje. Siguran sam da će doći neko ko je više zainteresovan, u ekonomskom smislu, ko može da učestvuje u rekonstrukciji stadiona i da uđe u neke poslovne projekte koji će biti dobri i za Zvezdu i za tog investitora. Bez vrhunske infrastrukture – danas se u Evropu ne može, to je svima jasno. Država nema, ne može i ne mora da učestvuje u tome“, istakao je Savić za portal Dešavanja u Bijeljini.
U knjizi koju je pisao Apostolovski, pominje se i situacija kada je trener splitskog Hajduka želio da privoli Savića u svoj klub. Međutim, taj pokušaj je prošao neuspješno, iako je Saviću imponovalo što se za njega interesuje veliki trener kao što je Tomislav Ivić.
“Tomislav Ilić je o posle Miljana Miljanića bio jedan od najboljih trenera u Jugoslaviji. On je hteo da iskoristi jedan moj nesporazum i konflikt sa Vojkom Zecom da me privoli da dođem u Hajduk. Davali su velike pare, a ja sam se smejao i pitao kako može da me vidi u Hajdukovom dresu ili bilo kom, ako nije Zvezdin u Jugoslaviji – to je nemoguće. Naravno, od toga nije bilo ništa, ali prija kada vas neko poštuje kao što je Tomislav Ilić“, kaže Savić.
Govoreći o lošim komentarima o sebi, na portalima, Savić se prisetio izložbe povodom stogodišnjice rođenja Rajka Mitića, kada je ispričao da je Rajka Mitića volio i poštovao i veliki Partizanovac – Duško Radović.
„Duško Radović je za Rajka navijao još pre rata. Obojica su stanovali dole u Košutnjaku i tu je Duško Radović počeo da navija za Rajka.. Posle rata, kada je Zvezda osnovana, Rajko počinje da igra za Zvezdu, a Radović je, ponovo, nastavio da navija za svog prijatelja, samo u drugom dresu i u klubu za koji on igra. Bio je zvezdaš, Duško Radović, do 29. novembra 1958. godine, kada je Rajko prestao da igra fudbal, a Duško Radović prestao da navija za Zvezdu, jer više u tom klubu nije bilo Rajka. Posle je postao Partizanovac i to su objavili na portalima. Prijatelji su mi pričali da su videli komentare, da su se javili neki Partizanovci „Šta ti pričaš, i Sveti Sava je navijao za vas Cigane, ali plakao si kad je Tito umro u Splitu“… a ja nisam ni igrao tu utakmicu, nisam ni bio na terenu. To je izmišljotina. Znam i ko je to izmislio. Ja da sam plakao, rekao bih: plakao sam – pa šta, ali nisam. Eto, dokle ide to ludilo, kada iz neznanja i mržnje nekoga napadate, a ne činjenicama. Ja sam se, naravno, smejao na to. Najduhovitije mi je bilo to kada je rekao da je i Sveti Sava je navijao za nas… Ja nikada nisam osporavao da je Duško Radović bio Partizanovac – ja sam bio prijatelj sa Duškom Radovićem, pet godina smo bili jako veliki prijatelji“, rekao je Savić i prisjetio se da su u knjižari u Cetinjskoj ulici zajedno prodavali knjige.
Legenda Crvene Zvezde kaže da mu je Radović rekao da ne može više da navija za Zvezde, ali da je postao objektivan Partizanovac.
„Malo je nemoguće da neko bude objektivan kad voli klub, bio on Zvezdaš, Partizanovac, navijač Reala, Barselone… ali Duško je tvrdio da je on objektivan. Bilo je logično da Duško Radović bude prvo Zvezdaš, em mu je Rajko Mitić najbolji drug, prijatelj, komšija, a Partizan nije postojao kad je Duško Radović počeo da navija za Zvezdu, jer je Zvezda osnovana 4. marta, a Partizan tek u oktobru. Taj koji je pisao te komentare, nema pojma da je Duško navijao za Zvezdu, zato što Partizan nije postojao. Nas ubi neznanje, tako da ovi komentari, ne samo kad sam ja u pitanju, nego mnogi – nisu zasnovani na istini i činjenicama, nego na nekoj „mržnji“. Sve te komentare koji se šalju po portalima, novinarima, ne treba uzimati za ozbiljno. Ljudi se kriju pod raznim imenima. To je idealno mjesto da budu „hrabri“. Rođače, izađi pod imenom i prezimenom i kaži nešto, da sednemo ovako da popričamo, da vidimo koliko ne znaš“, istakao je Savić.
Oba kluba formirala je Partizanska komunistička vlast, a OFK Beograd je bio policijski klub.
„Sve klubove u Jugoslaviji 1945. godine osnovala je država. Zvezda je bila omladinsko-sportsko društvo i tamo gde je omladina, tamo je reakcija. Počeli su da navijaju. Bilo je u Zvezdi, naravno, komunista, u kom klubu nije bilo, u kojoj instituciji, kad je to bila jedina partija. Međutim, bilo je dosta onih koji su tu bili i negovali ljubav prema svom narodu i često se suprotstavljali vlasti. Neki su i stradali zbog toga. Recimo, treba znati da je, Aca Obradović bio četnik i kao takav hapšen, pa Aca Nikolić u košarci, Bora Stanković… To su istorijske činjenice. Zvezda je uvek važila za reakciju, jer je to bio klub za koji je najviše omladine u Srbiji navijalo. U svakoj državi u svako doba u svako vreme uvek reakcija“, navodi Savić.
Iskreno za portal Dešavanja u Bijeljini, u emisiji Oko u Oko, ispričao je da mu je bila čast što je dugo godina bio prijatelj sa Dobricom Ćosićem iako je među njima velika razlika u godinama i iako se u mnogo čemu nisu slagali.
„U mnogo čemu se nismo slagali, posebno u najvažnijim pitanjima, kao što je Kosovo i Metohija. On je 1968. godine bio izbačen iz partije, jer je prvi govorio o stradanju Srba na Kosovu i Metohiji, u partiji i na Kongresu. Smatrao je da mora doći do nekog „prirodnog razgraničenja“ između naš i Šiptara. Onda mi je rekao, kada smo stajali kraj karte Kosova i Metohije kod njega u stanu, „Duško, moramo se osloboditi Kosova“. Ja kažem, „Dobrice, moramo ga osloboditi“. Kaže, „Evo ti ga, pa ga ti oslobađaj, ja više ne mogu“. Već je imao skoro 90 godina. Ima i nastavak te priče… Ja ne bih dao ni centimetar, kao što mislim da i neće biti dato, uvek će biti borba, uvek će se pojaviti neki Voja Tankosić sa Uba koji će da ušeta sam. Apostolovski je lepo primetio naš odnos da tema na kojoj se gube glave i prekidaju kumstva, prijateljstva, braća se svađaju… nas dvojica smo učvršćivali prijateljstvo, a oko Kosova smo se samo slagali u tome da se ne slažemo uopšte kako se rešava problem“, rekao je Savić.
Nezaobilazna tema je, naravno, bilo Svjetsko prvenstvo i učešće Srbije, kao i protekla utakmica protiv ekipe Brazila.
„Ja sam danima unazad, što su mi neki zamerili, pozivao na opreznost… da ne budemo euforični, pogotovo pred Brazilom, da moramo biti svesni snage i Kameruna i Švajcarske. Brazil je jedan od favorita i da ne idemo u utakmicu kao da smo već u polufinalu i finalu i da bez obzira na imena igrača uvek vodimo samo zdrave i spremne. Ako igrač mesec dana ne trenira i ne igra i izleči se, on je zdrav, ali nije spreman i ne može punom snagom da igra i kalkuliše, a čim kalkulišete niste na svom nivou što se i pokazalo. Videćemo šta će biti, na nama je da učinimo sve što je do nas i da prođemo dalje ako možemo. Ja ću navijati za Srbiju. Rusa nema da navijam za Ruse. Navijam za Srbiju i sve zemlje koje nisu priznale Kosovo“, zaključio je Savić.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com
