U saopštenju je naveo da su dva dvora u okviru Dvorskog kompleksa na Dedinju, Kraljevski i Beli dvor, kao i sva ostala imovina, uključujući sadržaj sefa 555 u Narodnoj banci, nesporno privatna imovina kralja Aleksandra Prvog.
„Te nekretnine su kupljene, građene, održavane i finansirane iz ličnih sredstava mog dede Kralja Aleksandra Prvog, za šta imam apsolutne i neoborive dokaze”, kaže princ.
Naveo je da ima još mnogo porodica koje zahtevaju pravdu i vraćanje svoje imovine.
„Ja u ime svih nas, kažem da pravda mora da prevlada. Ovo pitanje mora da se reši odmah, na prijateljski i civilizovan način, i ja se radujem što ću biti deo toga”, kaže princ.
On, kako je naveo, u ime svih građana čija je imovina nezakonito oduzeta kao i imovina njegove porodice, hitno traži pravdu.
Kaže i da je privatno vlasništvo jedno od najosnovnijih ljudskih prava i osnova svih demokratskih i civilizovanih zemalja, te istakao da je Srbija doživela brojne nepravde i da njen narod ne zaslužuje još jednu.
Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić ranije je za Tanjug rekao da Beli dvor i sva umetnička dela u njemu ostaju trajno u vlasništvu države Srbije, te da će porodica Karađorđević biti obeštećena po pravilima koja važe za sve građane.
Sekulić je podsetio je da je Agencija za restituciju odbila zahtev za vraćanje Belog dvora porodici i izdala rešenje o tome.
„Tu našu odluku je potvrdio drugostepeni organ. Upravni sud je doneo odluku kojom je zapravo potvrdio da se Beli dvor ne može vratiti u naturi, ali da porodica Karađorđević ima pravo na obeštećenje”, rekao je Sekulić, te da će zakonodavac regulisati korišćenje Belog dvora, ali da nema saznanja da je u toku izrada posebnog zakona o Belom dvoru, kao i da ne zna zašto se sa njim kasni.
Objasnio je da je iznos obeštećenja limitiran na 500.000 evra po starom vlasniku, koji se deli na naslednike na period od 12 godina u formi obveznica.
Pravni zastupnik princa Aleksandra Karađorđevića ranije je izjavio da Agencija za restituciju o Belom dvoru ne sme ni da odlučuje, jer bi to trebalo da bude predmet posebnog zakona.
Zakon o vraćanju imovine i obeštećenju iz 2011. kojim je dvorski kompleks na Dedinju izuzet iz naturalne restitucije, predviđa da će njegov statut rešiti poseban zakon, ali za sada ga niko ne priprema, niti je poznato ko je nadležan da ga predloži, a nema ni odgovora zašto kasni donošenje tog akta.
Izvor: politika.rs
