Intervju Predraga Jovića direktora Uprave BiH za zaštitu zdravlja bilja za The Srpska Times prenosimo u cjelosti:
Uprava za zdravstvenu zaštitu bilja BiH, u saradnji sa nadležnim institucijama entiteta i Brčko distrikta BiH, preduzela je sve aktivnosti u vezi sa ispunjavanjem obaveza koje moraju ispuniti kako bi se proizvođačima sadnica omogućilo izvoz u evropske države članice Unije.
TST: Znamo li koje vrste biljaka, sjemena i đubriva ulaze u Bosnu i Hercegovinu, ko to nadzire i na koji način?
JOVIĆ: Uprava za zdravstvenu zaštitu bilja BiH vodi Sortnu listu BiH i svaka uvezena sorta mora biti na toj listi. Pored toga, Uprava izdaje „D” dozvolu za uvoz semena i na taj način kontroliše da li je seme odobreno, ali i fitosanitarni inspektori na graničnom prelazu kontrolišu uvoz semena i povremeno uzimaju uzorke za kontrolu kvaliteta, što je propisano čl. pravilnik o stavljanju u promet koji donosi Uprava. Mineralna đubriva koja se uvoze u BiH moraju biti registrovana kod entitetskih ministarstava poljoprivrede i Odjeljenja za poljoprivredu Brčko distrikta BiH. Uvoznici i distributeri mineralnih đubriva takođe moraju biti registrovani. Kontrolu na graničnim prelazima vrše fitosanitarni inspektori.
TST: Koliki je obim trgovine začinskim biljem za Bosnu i Hercegovinu i kojim se biljem trguje, šta se uvozi i odakle, a šta se izvozi i gdje?
JOVIĆ: Statistiku trgovine biljem i biljnim proizvodima vodi Sektor za poljoprivredu Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH. U nadležnosti Uprave je fitosanitarni aspekt zdravlja bilja, semena i sadnog materijala, oplemenjivačkih prava, sredstava za zaštitu bilja i mineralnih đubriva.
TST: Drvena građa je takođe u vašoj nadležnosti, a u javnosti se mnogo govori o tome da izvozimo zdrave trupce i građu, a uvozimo gotove proizvode – da li je to tačno i koliki je obim izvoza drveta, u trupcima ili drvo, a iz kojih dijelova BiH je najveći izvoz?
JOVIĆ: U Upravi za zdravstvenu zaštitu bilja BiH ne raspolažu podacima o izvozu drveta, jer to nije u našoj nadležnosti, ali smo bili uključeni u proces donošenja odluka o zabrani izvoza šumskih drvnih sortimenata iz BiH. i uvođenje taksi na izvoz bukove i hrastove građe i ogrevnog drveta, na inicijativu entitetskih ministarstava poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Osnovni razlog su činjenice i podaci da BiH izvozi veliki procenat trupaca, dasaka i ogrevnog drveta niske vrijednosti zbog niskog stepena prerade, dok je izvoz finalnih proizvoda znatno manji, a da su kapaciteti za preradu drveta duplo veći. kao dostupni dnevniki za obradu. Zabrana izvoza značajno bi unapredila snabdevanje drvoprerađivača sirovinama, a posebno proizvođača finalnih proizvoda, što bi trebalo da bude osnovni cilj ove mere. Uvođenje zabrane izvoza i taksi omogućiće nesmetan razvoj drvne industrije u BiH. Izvesno je da ova mera neće biti konačno rešenje za zaštitu domaće drvne industrije, ali će svakako doprineti unapređenju i sigurnosti snabdevanja domaćeg tržišta drvnim sortimentima.
TST: Da li je Uprava dužna da vrši nadzor nad sečom šume i ako jeste – da li to radite, na koji način, šta se dešava kada utvrdite preterivanje, ugrožavanje biljnog minimuma?
JOVIĆ: Za upravljanje šumama i šumskim zemljištem, nadležnosti su na nivou entiteta (FBiH i RS) i Brčko distrikta. Institucije u dva entiteta i Brčko Distriktu odgovorne su za razvoj i implementaciju šumarskih politika i propisa. Šumarstvo je na svim administrativnim i političkim nivoima u nadležnosti ministarstava poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, u nekim slučajevima i ministarstava privrede, dok je drvoprerađivačka industrija kao primarna proizvodnja drveta, celuloze i papira u oba entiteta. u nadležnosti ministarstava industrije, energetike i rudarstva.
TST: Prema dostupnim informacijama, samo proizvodi koji se uzgajaju na strogo kontrolisan način mogu ići na tržište EU – koliko smo blizu uspostavljanju tog strogo kontrolisanog načina gajenja biljaka, koje su prepreke na tom putu?
JOVIĆ: Na samom početku da naglasim da BiH nema problema sa izvozom voća i povrća u EU, a izvoz se obavlja redovno. Prema novom zakonodavstvu Evropske unije (Uredba (EU) 2016/2031), EU je od 14. decembra 2019. godine zabranila uvoz određenog sadnog materijala iz zemalja koje nisu njene članice. Veliki deo izmena odnosi se na uslove za uvoz i izvoz, tako da će u bliskoj budućnosti morati da se pripreme podzakonski akti. Uprava je u saradnji sa nadležnim institucijama entiteta i Brčko distrikta BiH preduzela sve aktivnosti u vezi sa ispunjavanjem obaveza koje moraju ispuniti kako bi se proizvođačima sadnog materijala omogućilo izvoz u zemlje članice Evropske unije, po osnovu na zahteve proizvođača koji su zainteresovani za izvoz na tržište Evropske unije. Proizvođači moraju voditi računa o upotrebi fitofarmaceutika, jer se prilikom izvoza mora uraditi ispitivanje rezidua pesticida. Primena integralne zaštite bilja je efikasan način za primenu fitofarmaceutika po potrebi.
TST: U vašoj nadležnosti su i genetski modifikovani organizmi – da li ih ima u BiH, koji su, u kojim količinama, propisno označeni na tržištu i kako to označavanje pratite?
JOVIĆ: Za GMO u hrani nadležna je Agencija za bezbjednost hrane BiH. Do sada nije uvezen GMO reproduktivni materijal, a prilikom upisa sorti u Sortnu listu BiH mora se priložiti i izjava da sjeme nije GMO.
TST: Koliko često opasne hemikalije i pesticidi u međunarodnoj trgovini prolaze kroz BiH i kako se taj prolaz prati i da li je bilo incidenata u posljednjih pet godina?
JOVIĆ: Promet opasnih hemikalija i pesticida u međunarodnoj trgovini obavlja se u BiH u skladu sa procedurama konvencije i propisima koji definišu ovu oblast u BiH, što, između ostalog, obuhvata i procedure registracije hemikalija, biocidi i sredstva za zaštitu bilja. Realizacija saobraćaja se vrši po principu davanja saglasnosti zemlje u koju se planira uvoz, preko organa koji imenuje država – u BiH je to Uprava za zdravstvenu zaštitu bilja BiH. Treba napomenuti da su hemikalije koje su klasifikovane kao opasne mogle imati dozvoljenu i registrovanu upotrebu uz ograničenja primene, na primer u industriji, i da je ista hemikalija zabranjena za upotrebu kao sredstvo za zaštitu bilja. U tom smislu, provode se procedure za dobijanje saglasnosti od zemlje u koju se hemikalija uvozi i izdaje saglasnost za tu svrhu sa ograničenjem njene primjene, ili je zabranjen uvoz ako to propisi u BiH nalažu. Tržišni nadzor vrši republička inspekcija, i to sanitarna inspekcija u FBiH i zdravstvena inspekcija u RS. U prethodnom periodu nije zabeležen nijedan incident.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: thesrpskatimes.com
