U nedelju 22. Po Duhovima, svetim evharistijskim sabranjem načalstvovao je Njegovo Preosveštenstvo episkop zvorničko-tuzlanski g. Fotije u hramu Svetog Velikomučenika Prokopija u Dvorovima.
Tom prilikom, mnoštvo vjernika od kojih je veliki broj dječice, okupio se ispred svog svetog hrama, na čelu sa svojim nadležnim sveštenicima protojerejima Nenadom Đurićem, starješinom hrama i Jovanom Ivanovićem, sabratom ove svetinje, da dočekaju Arhijereja naše eparhije da bi predvođeni njime uznosili molitve Bogu i Svetom Prokopiju.
Njegovom Preosveštenstvu, episkopu Fotiju, u Hristovoj odanosti i bratskoj ljubavi su sasluživali: protojerej-stavrofor Ljubo Bogdanović, arhijerejski namjesnik bijeljinski; protojerej Predrag Gavrić, starješina hrama svetog Marka u Velikoj Obarskoj; te umirovljeni sveštenici proto Cviko Mojić i proto Milan Ivanović, dok su liturgijske prozbe prouznosili protođakoni Nemanja Spasojević i Lazar Ilić, eparhijski đakoni.
Za blagoljepije u toku svete liturgije bili su zaduženi članovi hora Sveti kralj Vladislav, koji su predvođeni svojim dirigentom Natalijom Đurić.
Sva dječica i veći broj vjernika pričestio se u toku svete liturgije, što je posebna radost svih nas.
Nakon liturgije osveštao je, Vladika Fotije, novu prodavnicu u porti hrama Svetog Prokopija kao i novosagrađene prateće prostorije, a zatim je uslijedila i trpeza ljubavi kao produžetak ovog molitvenog sabranja.
Po završetku posluženja u svetosavskoj sali, Preosvećeni vladika Fotije se obratio vjernicima prigodnom besjedom, koju vam prenosimo u cjelosti:
„Na kraju ove trpeze ljubavi, hvala vam svima koji ste pominjali moju malenkost u raznim kontekstima. Danas smo ovdje u Dvorovima bili na svetoj liturgiji, kao što sam i obećao, da ću prvom prilikom doći u Dvorove i danas se eto to i upriličilo.
Molili smo se Bogu i svetom Prokopiju da čuva ovaj sveti hram, da čuva i ove prostorije nove koje samo danas osvetili da čuva naš narod koji ovdje dolazi i živi crkvenim životom, da čuva naše pravoslavne Srbe koji žive širom zemaljskog šara, pogotovo naše Srbe na Kosovu i Metohiji, stradalnike, mučenike, prognanike pred očima čitavoga sveta hapšeni i zatvarani bez ikakvoga konkretnog razloga.
Ono što bi posebno želeo da naglasim to je da se zahvalim svima koji ste me pominjali u molitvama dok sam ovih dana i nedelja bio, opet po blagoslovu Crkve, borio se da malo ispitam svoje zdravlje i probleme koje sam imao sa kičmom, a koju sam operisao 2019.godine, nešto slično kao vaš predsjednik crkvene opštine što je imao, suženje kičmenog stuba. To je dosta komplikovana stvar i kada još to okoštavanje to zna dosta da komplikuje, ali blagodarim svima koji ste me pominjali u molitvama. Verujete te molitve se osećaju noću tamo kad sam bio u bolnici i na VMA i posle u Banji Koviljači, velike su molitve. Ja sam sa svoje strane pokušavao da, kad sam bio tamo na pregledima i na razgovorima sa lekarima, pokušavao da sa svoje strane ja blagodarim Bogu i da uzvraćam molitve koje sam osećao, da ljudi prinose molitve, da govore, da vapiju, tako da to je jedan poseban doživljaj, jedno iskustvo drugačije. Kad su mi došla trojica vladika u posetu, vladika Jerotej šabački, tamo nadležni, vladika valjevski Isihije i vladika osječko-poljski i baranjski Heruvim, bili smo na jednoj večeri, tamo u krugu banje, ja sam nekako se malo otvorio i pričao malo otvorenije i rekao sam, Ljudi i braćo, jer braća smo imamo istu službu u Crkvi, ja kad sam prolazio te snimke, pa budeš sat vremena u magnetu, verujte da sam pominjao sva imena koja sam znao Staroga i Novoga Zaveta. Svetiteljima se molio, ne samo lično za sebe, nego molitva je uvek saborna, za čitav svet, a posebno za te ljude koji boluju, koji su u bolnicama, lakši slučajevi, teži slučajevi, manje raspeće, veće raspeće. Dakle od proroka Mojsija, proroka Isaije, Staroga i Novoga Zaveta, Makaveja, mučenika Staroga Zaveta, onda sve ne znam više koga nisam pominjao, njima sam pričao i kažem Ne znam šta bi smo mogli više učiniti. Ali verujte da ta ljubav Žive Crkve koja se oseća i nekako osećaš da postoji na jedan poseban način koji se baš i ne može objasniti da je ona zaista vrlo bitna i pokazuje živu zajednicu Žive Crkve i našu ljubav u Hristu.
Eto na tome blagodarim i na tome imam prosto obavezu da ja budem taj koji će pominjati sve, jer na prvom mestu Episkop treba da se moli za svoj narod koji mu je Bog podario. I za one koji su zdravi i za one koji boluju i za one koji stradaj u raznim oblicima. Zato vam na tome još jednom blagodarim. Ne bih sada na drugu temu govorio, ali to je nešto što je jako bitno i kao nešto što nas pokazuje kao Crkvu i zajednicu Svetih i zajednicu ljudi koji nose bremena jedni drugima i na taj način da ispunimo zakon Hristov. Neka ste Bogom blagosloveni i hvala vam na molitvama i ja sa svoje strane obećavam da ću pominjati koliko mi god Bog da snage. Živeli i Bog vas blagoslovio i svako vam dobro darovao.“
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: eparhijazt.com
