Božić je praznik cijele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu, a prati ga veliki spisak narodnih običaja. Jedan od njih je lomljenja pogače. U nju se stavlja novčić – zlatni, srebrni ili obični, odozgo se bode grančicom badnjaka i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić.
Domaćica u Božićno jutro peče pogaču, koja se još zove i česnica. Kada je česnica pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak i tada domaćin naglas pročita “Oče naš“.
Kad se molitva završi pristupa se lomljenju pogače. Česnica se lomi na onoliko delova koliko ima članova porodice i jedno parče za slučajnog gosta.
Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.
Sama simbolika Božića kao praznika i svih tih pratećih momenata koji imaju hljeb života, je okrugli hljeb.
Česnica se smatra izuzetno važnim obrednim kolačem. Spravljana je od bijelog brašna, sa vodom i mašću, bez kvasca. Sam naziv potiče od riječi “čest“, “deo“, “sreća“, jer se lomi na dijelove.
Česnica simbolizuje rođenje mladog Hrista.
Izvor: blic.rs
