Iako je u Agenciji za zaštitu ličnih podataka u BiH rečeno da podaci zaposlenih ne smiju biti tajna kada je riječ o javnom interesu, Vlada RS ne želi da objavi informacije o diplomama svojih zaposlenih.
Dok je Federacija Bosne i Hercegovine odmah nakon skandala s novinarkom „Žurnala“ i akcijom Sipe institucionalno krenula u reviziju diploma, u Srpskoj se ova tema zaobilazi u širokom luku, a nadležni se pozivaju na zakone koji štite lične podatke zaposlenih.
Opravdanja, negodovanja, izgovori i pozivanje na razne zakone krenuli su već od prvog pomena provjere diploma opozicione narodne poslanice Jelene Trivić, koja još nije dobila ono što je na jednoj od sjednica Narodne skupštine Republike Srpske tražila iako je rečeno da na to, po zakonu, ima pravo.
Diploma nije tajna
– Bez prejudiciranja odluke u ovom slučaju, mišljenja smo da odgovor na poslaničko pitanje, pored imena i prezimena zaposlenih u javnom sektoru, može da sadrži i podatke o stručnoj spremi, ustanovi, mjestu i datumu sticanja diplome – navedeno je u mišljenju Agencije za zaštitu ličnih podataka u Bosni i Hercegovini, koje je dostavljeno Sekretarijatu NSRS, a zatraženo povodom poslaničkog pitanja poslanice Trivić.
Sa druge strane, poslanica je od NSRS dobila drugačiji odgovor.
– U članu 102. stav (2) Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srpske“, broj 1/16 i 66/18) propisano je da “lični podaci koji se odnose na radnike ne mogu da budu dostupni trećoj osobi, osim u slučajevima i pod uslovima utvrđenim zakonom ili ako je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi sa radom” – navedeno je u odgovoru, uz navod da je podatak o diplomi određene osobe lični podatak.
Ovakav odgovor je stigao iako je direktor Agencije, Petar Kovačević, javno rekao da diplome ne smiju biti tajna, te da se ti podaci mogu dati trećoj strani ukoliko za to postoji pravni osnov.
– Pravni osnov za davanje ličnih podataka može biti, prije svega, utvrđen javni interes, a potom zakonom utvrđena nadležnost ili zakonit interes treće strane, te saglasnost nosioca ličnih podataka – objasnio je Kovačević.
Uprkos svim informacijama i porukama stručnjaka, narodna poslanica je od ministarstava i ostalih institucija dobila odgovor u kome se navodi sistemetizacija radnih mjesta, bez ijedne informacije o mjestu i vremenu sticanja diplome.
– Oni prave budalu od mene, jer nisam tražila sistematizaciju radnih mjesta nego spisak zaposlenih. Čak im je to lakše bilo poslati nego ovo što su uradili. Ja ću pitanje ponovo postaviti i svakako neću stati na ovome, jer nemaju pravo da kriju takve stvari – rekla je Trivićeva, koja nije dobila ono što je tražila, jer niko nije htio da joj dostavi spisak zaposlenih.
Iznenađeni nesainteresovanošću
Nezainteresovanost nadležnih da se bave proverom diploma iznenadila je i mnoge stručnjake, koji danima komentarišu ih nije iznenadilo to što ministar ima lažnu diplomu ili to što se ista može dobiti za 17 dana, već da ih šokira činjenica da niko neće da se bavi tim.
– Jadno je društvo koje je u takvom stanju, a bijedan je narod kome ni to nije važno – rekao je nedavno univerzitetski profesor Đorđe Vuković, jedan od rijetkih koji se odlučio da javno progovori o ovoj temi.
On naglašava da se odbijanjem da se diplome funkcionera stave na uvid javnosti samo ojačava sumnja u plagiranje, kupovinu zvanja, lažiranje biografija i ismijavanje akademske čestitosti, ali i zakona, čime smo svi oštećeni, a znanje, obrazovanje i vaspitanje odbačeni i poniženi.
Federacija krenula u provjeru
Nakon priče magazina Žurnal o kupovini diploma, kada je novinarka ovog portala za 1.250 evra u roku od 17 dana stekla diplomu Srednje medicinske škole iz Sanskog Mosta, krenule su najave i iz drugih institucija o tome da će se pokrenuti mjere kako bi se ovome stalo ukraj.
Iako još ništa nije konkretno urađeno, nadležni FBiH su, za razliku od Republike Srpske, pokazali bar dobru volju da se ovaj problem riješi.
Izvor: srpskainfo.com
