Pred godišnjicu objavljena je i nova biografija „Glogi“ iz pera novinara Aleksandra Đuričića.
Pred svoj konačni odlazak, ovaj veoma produktivni umetnik uradio je dosta projekata koji se dalje prikazuju (film i mini-serija „Južni vetar“, „Moj jutarnji smeh“, „Nemanjići“), te se na taj način stiče utisak kao da je i dalje tu sa nama. U rodnom Trebinju nisu zaboravili svog velikana.
I ove godine krajem avgusta, u spomen na dan njegovog rođenja, biće održana dvodnevna manifestacija Dani Nebojše Glogovca, koju u njegovoj Hercegovini organizuju porodica i prijatelji.
Nebojša je volio da crta, a pisao je poeziju od studentskih dana, pa do kraja. Baratao je riječima, volio je da napiše poruku u stihu. Njegove SMS-ove i danas svi njegovi bližnji čuvaju, i dalje im se smiju. Bio je Šekspir SMS-a.
Poslije njegovog odlaska, Milica je u tim pakovanjima, bolnoj selidbi, pronašla jednu svesku sa crtežima i poezijom.
U nastavku prenosimo pjesmu, koja je sada prvi put ugledala svjetlost dana, a koju je objavio Nedeljnik . A u knjizi ih ima još.
Tužno pozorište
Imam tužno pozorište.
Oko jastuka sa loše nacrtanim cvećem.
Sa zidova još cure nečije suze.
Između crno-belog i kolora.
Jedan reflektor.
Jedan gledalac.
Mnogo glumaca. Mnogo.
Par iskrenih. Sa osmehom
I suzom.
Ali gledalac se zaneo,
pa zaboravio da tapše.
Sad sedi sam.
Zatvara oči
i predstava se nastavlja.
Na tren vidi njihove ruke
odozgo. Prema njemu.
Igra se njima.
Igraju se.
Smeje se jako
kao nikad.
Tresu se suze na zidovima.
Oseća ritam i dah na vratu
I Sunce u stomaku
I svetlo u glavi.
Vrisak.
I mir.
I mir.
Nema aplauza.
Otišao je poslednji gledalac.
N. G.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: kurir.rs / srpskainfo.com
