Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović izjavio je za Fonet da čak i u slučaju uvođenja totalnih američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) ne treba očekivati „kataklizmu” u snabdevanju, niti drastičan porast cene goriva na pumpama.
„Jedini poremećaj ogromnih razmera bi bio da Srbija dugoročno više nema Rafineriju u Pančevu”, ocenio je Mićović dodajući da ne očekuje da to može da se desi.
„Sve se može prevazići”, ocenio je Mićović i dodao da prošle godine, zbog redovnog remonta, Rafinerija nafte u Pančevu nije radila tri meseca i da je uvoz goriva bio uvećan, ali da se nije osetio „nenormalan” poremećaj cena, već su se kretale u skladu sa državnom regulacijom.
„A i da nije bilo te regulacije, ne bi se ništa posebno desilo”, kazao je on i dodao da je 2022. godine mesecima trajala drama o tome da li će Jadranski naftovod (Janaf) moći da nastavi da transportuje sirovu naftu do Rafinerije Pančevo.
„Svi su se pitali da li će taj ugovor moći da funkcioniše posle uvođenja sankcija Rusiji, pa je problem prevaziđen. Bilo je i situacija kada četiri meseca nije bila moguća plovidba Dunavom i snabdevanje naftom, pa je i to rešeno.
Stabilnost snabdevanja tržišta derivatima u Srbiji zavisi od prerade u rafineriji u Pančevu i od uvoza”, kaže on.
Prema rečima Mićovića, 80 odsto derivata nafte koji se potroše u Srbiji dobijaju se preradom u Pančevu, dok je iz uvoza oko 20 odsto.
„Jedini poremećaj ogromnih razmera bi bio da Srbija dugoročno više nema Rafineriju u Pančevu. Ne očekujem da to može da se desi. To se odnosi i na proizvodne kapacitete u elektroprivredi, transportne kapacitete u gasu, što su veliki rizici koji oduvek postoje, ali se uvek prevaziđu”, kazao je Mićović i istakao da ne raspolaže bilo kakvim informacijama o uvođenju sankcija NIS-u.
Interesantno je i da se sve ovo vreme gotovo nijedan ruski medij nije oglasio povodom sankcija, a jedino se na sajtu agencije Rojters, koja se poziva na informacije iz tri proverena izvora, navodi da nema direktnog pominjanja NIS-a, ali i istovremeno da su sankcije usmere na dve ruske kompanije, kao i na kompanije koje poseduju tankere i osiguravajuće kompanije koje su uključene u transport ruske nafte.
Rojtersov izvor potvrđuje da će SAD objaviti „veoma značajan paket” sankcija, a da će na meti biti tankeri koji prevoze naftu iznad cene od 60 dolara po barelu. Naime, Bajdenova administracija planira da uvede dodatne sankcije Rusiji zbog njenog rata protiv Ukrajine, ciljajući na svoje prihode od nafte akcijom protiv tankera koji prevoze rusku naftu, izjavila su tri izvora koja znaju o tome.
Drugi izvor je rekao da će sankcije verovatno biti usmerene na neke od ljudi uključenih u mreže koje trguju naftom iznad gornje granice cene. Rusija je koristila takozvanu flotu u senci starih brodova. G7, EU i Australija nametnule su granicu od 60 dolara za rusku naftu krajem 2022. godine, zabranivši korišćenje zapadnih pomorskih usluga kao što su transport, osiguranje i finansiranje za isporuke nafte po ceni iznad ili iznad granice. Prošlog meseca, britanska vlada je sankcionisala 20 brodova i dve trgovačke firme zbog navodne umešanosti u trgovinu ruskom naftom.
Rusija je među tri vodeće zemlje po proizvodnji nafte, navodi Rojters.
Na pitanje kako bi tehnički izgledao dobrovoljni otkup akcija NIS-a, Nenad Gujaničić, glavni broker u „Momentum sekjuritis” kaže za „Politiku” da je eventualna promena vlasničke strukture o kojoj svi pričaju nemoguća mimo volje ruske strane. Tačnije, jedini način na koji se mogu Rusi prisiliti na prodaju akcija (a da to ne žele) jeste nacionalizacija, što je najmanje verovatno rešenje i potez koji bi imao dalekosežne posledice kada je u pitanju tretman naše zemlje od stranih investitora.
„Saglasnost ruske strane bi mogla da donese delimičnu prodaju njihovog vlasnišva ili potpuno napuštanje vlasničke strukture. I ovaj scenario je prilično malo verovatan s obzirom na to da bi postignuti prihodi ruskoj strani veoma malo značili (NIS predstavlja tek delić ukupne ’Gasprom grupacije’), dok bi napuštanje NIS-a predstavljalo gubitak političkog uticaja na Balkanu i poslalo signal ranjivosti Rusije dok još uvek traje rat u Ukrajini. Dakle, eventualni izlazak ruske strane iz NIS-a verujem da je teško očekivati sve dok se ne završi rat u Ukrajini i ne postigne nekakva nova geopolitička sfera uticaja između Zapada i Rusije”, ističe Gujaničić i dodaje da ovo ne bi bio prvi put da se formiraju veštačke krize.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: politika.rs