U Ugljeviku su u ponedjeljak otvoreni Crno-bijeli dan u organizaciji Udruženja navijača „Partizan 055“ Ugljevik. Najmlađi su imali priliku da cijele sedmice besplatno treniraju uz trenere Omladinske škole FK „Partizan“ Beograd. Za kratko vrijeme, preko 200 mališana do 14 godina se odazvalo na ovaj poziv i izrazilo želju da nauči nešto novo u fudbalu uz beogradske trenere.
UGLJEVIK: Besplatni treninzi trenera FK „Partizan“ iz Beograda za najmlađe fudbalere (foto, video)
„Vrlo je specifičan dan za nas u Ugljeviku. Iznenađeni smo odzivom. Zaustavljen je prijem na 230 dečaka. To nas je toliko inspirisalo da dođemo i mi u najjačem trenerskom sastavu da probamo da ovih sedam dana svi treneri Omladinske škole prođu i osete ovu atmosferu u Ugljeviku, gde je toliko crno-bele boje, toliko zaljubljenika u Partizan da smo iskreno oduševljeni“, rekao je za portal Dešavanja u Bijeljini trener Omladinske škole FK „Partizan“ Dušan Stepanović.
Nisu to samo zaljubljenici u Partizan, nego zaljubljenici u fudbal?
Tako je. Mi smo za vrlo kratko vreme uradili anketu, naravno da ima i drugih navijača među dečacima, ali to ne smeta da mi prenesemo svoje znanje. Iako smo najbolja Akademija u Evropi, ne krijemo svoje znanje. Uvek smo tu da pokažemo ono što znamo, ono što možemo da prenesemo deci u ovom uzrastu, da nastave da se bave sportom, da im pokažemo novi nivo fudbala, da pokušamo da prezentujemo upravo ono što nas krasi – potpuno druga vizija fudbala u odnosu na onaj dečiji, školski fudbal kojim se oni bave.
Sedam dana je kratak period, ali, šta je ono što će oni imati priliku da nauče od vas u ovom kratkom periodu?
Sedam dana je malo, ali se mi za taj period nećemo baviti ponavljanjem, velikim brojem ponavljanja vežbi, nego velikim obimomm različitih situacija koje ćemo da njima analizirati. Specifično je to što ćemo pored ponavljanja i demonstracija vežbi koje mi izvodimo, analizirati te momente i pokušati da im to plastično prenesemo, kako to ustvari oni mogu da primenljivo izvode na samom terenu. Mislim da smo već posle prvog treninga uspeli da im probudimo novu dimenziju, novo razmišljanje u fudbalu – saradnja sa igračima, spoznaja svog tela u velikom prostoru… Mislim da je to veliki iskorak posle prvog dana.
Koliko lako ovaj uzrast upija novine koje saznaje od vas?
To sve zavisi od talenta. Fudbal je veoma specifičan i igra se nogama. To nije kao u drugim sportovima. Mnogo je lakše rukom „baratati“ u početku, u samom startu sa loptom. Noga, okrugla lopta, neravan teren, to su elementi koji su jako teški za nekoga ko se prvi put susreće sa fudbalom. Mnogo zavisi od talenta, našeg strpljenja, da za kratko vreme na osnovu našeg iskustva prepoznamo nivo njihovog talenta i da se spustimo na njihov level u kome oni razmišljaju i da na taj način prenosimo prave informacije. Svaki nivo traži drugu informaciju, drugi pristup, svako dete je različito… nekome je potrebno više puta ponoviti, nekoga pomaziti prilikom toga kako bi prihvatio… Zato smo doveli trenere koji su dugo u ovom poslu da bismo za kratko vreme izvukli maksimum iz dece i ovog kraja.
Koliko su djeca danas zainteresovana za fudbal?
Fudbal je fenomen koji se neće nikad ugasiti. I dalje je velika navala. Sada možda iz nekih drugih pobuda nego kad smo mi igrali, sada je taj novac informacija koju oni lako dobijaju, presudna, možda, u nekim segmentima da se deca prijavljuju. Mislim da i dalje ta ljubav i opsesija fudbalom jako lako uzima „ljude pod svoje“. Ko malo uđe u srž i zagrebe srž fudbala, kao jedne kompleksne igre 22 igrača gde informacije koje oni dobijaju, probleme koje rešavaju u datom trenutku… to su užasno velike brzine razmišljanja. Mnoga istraživanja pokazuju da su to užasno inteligentni ljudi koji rešavaju probleme u deliću sekunde i pod pritiskom i stresom. Obrazovanje je nešto sasvim drugo, jer oni vrlo rano postanu prvotimci, sa 16 godina, sa 17 godina odlaze u profesionalni svet i ne mogu mnogo knjigom da se bave, ali njihov intelekt, odnosno rešavanje problema je užasno visok koeficijent inteligencije i smatram da fudbal i dalje povlači decu u svoje okrilje i nemamo s tim problem.
Mnogi, možda, misle da je trener biti lako, međutim, to je mnogo kompleksnije, treba biti psiholog, pedagog, potrebna je velika ljubav… Koliko je vam je u jednu ruku teren, a koliko vam, opet, znači kada vidite da oni kupe vaše znanje?
Kao što u svemu treba selektirati ljude po onome prema čemu imaju afinitete, tako i ovaj posao. Ja sam 23 godine u omladinskom fudbalu i nikad nisam imao želju da idem dalje. Jednostavno, sebe sam prepoznao u tome iako sam možda imao neke druge ambicije, možda pozive, razna iskušenja, jer je tamo možda neki drugi vid fudbala, možda atraktivniji ili poznatiji… ali sebe sam video tu i smatram da tu treba, takođe, selektirati ljude koji imaju afiniteta prema pedagoškom pristupu, prema razumevanju da su to svi oni različite jedinke i da informacije prihvataju na drugačiji način, da su njihovi životi potpuno različiti i novine koje dolaze sa ovim, stres… mi koji radimo moramo se adaptirati na novo vreme, nova iskušenja i to ne može onaj koji ne voli. To je užasno teško za one koji to vide kroz vid posla. Ja sam vrlo rano krenuo to da radim i imao sam unutrašnju potrebu time da se bavim i dan danas jedna čekam da stignem na svaki trening, žurim na svaki trening, da budem prvi, da nametnem neku novu filozofiju toga dana, da sa njima ponovo podelim neka iskustva koja sam ja naučio, a svakog dana se trudim nešto da naučim. Kada god nešto novo saznam, jedva čekam da to mojim momcima pokažem i da budu za taj dan pametniji i zreliji za informaciju više.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com
