Crvena Zvezda prije 30 godina postala ŠAMPION EVROPE (video)

Crvena Zvezda šampion Evrope, Bari 1991. godine

Danas je dan za ponos svih zvezdaša, svih onih kojima su crveno-bele boje u srcu od samog rođena - na današnji dan Crvena zvezda je postala šampiona Evrope!

Veliki jubilej - 30 godina od najvećeg uspeha u svojoj istoriji, kada je Zvezda u finalu Kupa šampiona tog 29. maja 1991. godine pobedila slavni Marsej i postala prvak Evrope.

Dan koji se još uvek prepričava. Bari - sveto mesto svakog zvezdaša i podsetnik na neka srećnija i lepša vremena, kada je srpskom, a tada jugoslovenskom fudbalu donet trofej za ponos svih Srba, nevezano za to za koga navijaju.

Naježite li se kada čujete “Darko, Darko, Darko, zlatna kopačka Crvene zvezde!” Ima li osobe u Srbiji, za koga god da navija, da ne zna šta se krije iza ove rečenice. Koliko god godina da ima. Čisto sumnjam. Možda neko nije svestan koliko je prošlo od kako se prvi put ona zaorila preko TV ekrana. Bogami, mnogo je vode proteklo Dunavom od tada. Prođe čak 30 leta.

Crvena zvezda je na putu do finala eliminisala Grashopers, Rendžers, Dinamo iz Drezdena i Bajern iz Minhena, postigavši ukupno 18 pogodaka, igrajući napadački i ofanzivan fudbal, uvek na "gol više".

E tada je procena stručnog štaba bila je da je ekipa posle revanša sa Bajernom bila u padu forme. Vodile su se višednevne rasprave kako je najbolje suprotstaviti se Marseju. Francuski tim je imao sijaset sjajnih individualaca. Tandem centarhalfova Boli i Mozer, u sredini Abedi Pele i Kris Vodl, malo ispred Žan Tigana i Dragan Stojković Piksi, dok je najistureniji bio Žan Pjer Papen.

Nakon dužeg razmišljanja, Ljupko Petrović odlučio se za strogo zatvorenu formaciju u finalnom susretu.

- Dumao sam, dumao i izabrao varijantu u kojoj zatvaramo prilaze svom golu i igramo dekadentno u bloku, na rezultat. Pre nego što sam to odlučio, pitao sam igrače u bazi: "Hoćete li da igramo lepo ili da podignete pehar?" Sa svih strana je odjekivalo: "Da budemo prvaci Evrope! E kad je tako onda me sad poslušajte i ne morate više nikad!" - rekao je Ljupko Petrović igračima u svlačionici.

Tom taktičkom odabiru, svakako je doprinelo i ono što se događalo neposredno pred utakmice. Tri nedelje pre finala Kupa šampiona, 8.maja 1991, Crvena zvezda je poražena u finalu jugoslovenskog kupa od Hajduka sa 0:1. Olimpik je u Bari došao u nešto boljoj formi, a pred finale su savladali Okser u prvenstvenom duelu sa 4:0. Sve to je uticalo na izbor taktike za finale, a trener Petrović je svu odgovornost preuzeo na sebe.

Crvena zvezda - Olimpik 0:0 (5:3) | Finale Kupa šampiona (29.5.1991.)

- Svesno sam preuzeo rizik na sebe i znao da ukoliko Zvezda bude mislila samo na defanzivu i izgubi finale, jedini krivac biću ja. Nisam hteo da idem linijom manjeg otpora, da Zvezda igra napadački kako je većina mislila da će igrati, pa ako izgubi u otvorenoj borbi niko nema šta da prigovori treneru. Moj kolega sa protivničke klupe, Rajmond Gutals, sigurno je sve mogao da očekuje osim da će se Zvezda isključivo braniti. Nije to išlo uz jugoslovensku školu fudbala, svet je navikao da naši momci igraju i napadaju, a upravo je to najviše odgovaralo Francuzima. Obavestio sam Džajića kakve su mi namere, uveravao ga da je to jedini način da se odupremo Olimpiku, prihvatio je ideju - ispričao je trener slavne generacije Crvene zvezde.

On je otkrio i jedan od najzanimljivijih razgovora sa danas velikim Sinišom Mihajlovićem.

Vladimir Jugović, najmlađi akter epskog meča, u finalu je porastao. A, šta mu prvo pada na pamet kada pomisli da je prošlo od tada ravno 30 godina?

- Prvo? Pa, zabrinjavajuće je koliko smo ostarili. Bez zezanja, s ove distance gledajući, smatram da smo stvarno nešto veliko ostavili našem fudbalu. Neku trajnu vrednost. Trajnu, verovatno i neponovljivu, s obzirom na to da je Liga šampiona godinama veliki biznis i postaje sve je teže je osvojiti bez ogromnog budžeta - kaže Juga za “Blic”.

- Niko nije očekivao, nisam siguran šta tu da kažem... Sve zavisi. Možda niko nije ni razmišljao o toj mogućnosti. Posle onog dvomeča iz 1988. sa Milanom koji je tada postao prvak Evrope. Video se potencijal, da može nešto veliko da se napravi. S ove tačke gledišta, možda je posle te utakmice napravljeno i par grešaka, ali one su ispavljene dovođenjem Ljupka.

Malo je falilo da se već na startu puta popije gorka pilula, remijem protiv Grashopersa u Beogradu?

- Prva utakmica uvek donosi malo nesigurnosti. A i namerili smo se na, manje-više, reprezentaciju Švajcarske. Oni su strašno defanzivno igrali, tako je i Olimpik igrao u Bariju. Pa ipak, u Cirihu si pokazao sa si bolji. I vidici su počeli da se otvaraju.

Šta je bio ključ svega?
- Dvomeč protiv Bajerna. Finale pre finala. Vrhunac, eksplozija svega. Dobiti takvu generaciju Bajerna u Minhenu, nije jednostavno, zar ne? Takođe, izdržati u Beogradu, u onakvom ambijentu. A, bio si na ivici. Hvala i Augentaleru, naravno. Dođe i finale. Tu nema filozofije. Dobio si finale, misiju ostvario, isprsi se sad. Tako je i bilo. I doneo si pehar u Beograd. Nema dalje. Istorija. Tačka - zaključio je Jugović.

DIKA: Ma, NE DAM PEHAR nikome
Kapiten Zvezde, Stevan Stojanović, briljirao je u finalu. Pa ipak, mogla je njegova slabija reakcija protiv Bajerna u polufinalu, kada je primio gol kroz uši da košta i te kako...

- Ne mogu da verujem da baš svaki put moraš to prvo da me pitaš. Bi šta bi, vratilo se posle. Baš Augentaler postade tragičar. Bez obzira na sve, zaslužili smo i da prođemo Bajern i da osvojimo pehar. Bila smo, brate, najbolji. Zašto biti lažno skroman. Vidi samo kakve smo igrače imali, Dejo, Robi, Miha, Pančev, Juga, Bina, Mile, Ilija. Ekstra klasa, baš za krov evrope - kaže Dika za “Blic”.

Ako je revanš sa Bajernom bio stres, šta tek reći za detalj kada je Ljupko saopštio taktiku za Olimpik?
- Ajoooooj... Kad je rekao kako misli da bi trebalo da igramo - muk. Mislim se, kako bre da damo gol. On to kao da je osetio, pa reče “Ne moramo ni da damo gol. Produžeci, pa bela tačka, Dika odbrani penal i - mi šampioni Evrope. Priznajem, mislio sam da mu nije dobro. Ali, tako je i bilo. Vrhunski trener, a i vidovit.

U penal seriji Dika se izvi - i odbrani penal Amorosu. Posle je Darko stavio tačku na disertaciju. Evropa je Zvezdina! A, pehar - Dikin...

- Hahaha... Rekao mi jedan drugar, ako osvojite Kup šampiona, ne ispuštaj pehar iz ruku. Ja to, onako u šoku, bukvalno shvatio. Ovi moji se otimaju, ja ga podigao uvis i ne puštam. Ne dam pehar. Posle sam se sažalio na njih, pa sam im ga uručio - zaključio je Stojanović.

LJUPKO: DŽAJINA GLAVA U KRILU
A, Ljupko. Arhitekta merdevina za krov Evrope. On je gledao u - nebo!

- Kada smo stigli, udarala je kiša u Bariju, iako tamo retko kad ima padavina, naročito ne krajem maja. Čovek koji nam je tamo bio domaćin, Italijan, rekao mi je “Ko u Bari dolazi sa kišom, odlazi sa suncem”. To kao da me otreznilo od treme i oraspoložilo. Rekao sam mu “Slavićeš sa nama zajedno ako osvojimo trofej”. Tako je i bilo, hvala bogu - ističe Ljupko za “Blic”.

Bilo je i frke pre meča?
- Pošto smo duže boravili u Italiji, došlo je do iskakanja iz koloseka. Pojedini igrači su tražili da i posle ponoći gledaju televiziju. Zategli smo situaciju. Džaja je odigrao namazano rekavši “ko neće da se pridržava pravila ponašanja, može da se odmah pakuje i da ide kući”. Niko više nije zucnuo.

Robi, Bina, Mile, Miha - precizni sa “kreča”. U međuvremenu Dika je pročitao Amorosa. Ostao je Pančev...

- Kuku majko. Seo sam na klupu, Džaja mi stavio glavu u krilo, nije mogao da gleda. Ja mu kažem: “Dragi, za par sekundi možemo da postanemo šampioni Evrope.” Darko ga dade, skočio sam, sa sve Džajom u krilu. Ma, nisam znao gde se nalazim. Šetao sam po terenu. Doživeo sam šok, nervni slom. Dugo mi je trebalo da se oporavim - podvukao je Ljupko.

Finale Kupa šampiona 29. maj 1991.
Crvena zvezda - Olimpik Marsej 0:0, penalima 5:3

Bari, 29. maj 1991. Sudija: Tulio Laneze (Italija). Stadion: “Sveti Nikola”. Gledalaca: 50.000. Strelci iz jedanaesteraca: Prosinečki, Binić, Belodedić, Mihajlović, Pančev (C. zvezda), Kazoni, Papen, Mozer (Olimpik).

Crvena zvezda: Stojanović, Marović, Šabanadžović, Belodedić, Najdoski, Jugović, Prosinečki, Mihajlović, Pančev, Savićević (Stošić), Binić.

Olimpik Marsej: Olmeta, Amoros, Di Meko (Stojković), Boli, Mozer, Kazoni, Žermen, Vodl, Papen, Abedi Pele, Furnije (Verkris).

Put do vrha
Zvezda – Grashopers 1:1, 4:1
Zvezda – Glazgov Rendžers 3:0, 1:1
Zvezda – Dinamo Drezden 3:0, 3:0 (prekid pri rezultatu 2:1)
Bajern Minhen – Zvezda 1:2, 2:2
Zvezda – Olimpik Marselj 0:0 (pen. 5:3)

Dešavanja u Bijeljini
Izvor: sport.blic.rs

 

 

 





Komentara