Danas je Mali Božić



Vernici starokalendarskih pravoslavnih crkava danas obeležavaju Novu godinu po Julijanskom kalendaru, koja se u Srbiji naziva i srpska Nova godina, a obeležava se i Obrezanje Isusa Hrista i sveti Vasilije Veliki.

Novu godinu danas obeležavaju Jerusalimska crkva, Ruska crkva, Srpska pravoslavna crkva, Gruzijanska patrijaršija i Sveta Gora Atonska. 

Tokom istorije hrišćanstva nije bilo jedinstva u tome od kada bi trebalo računati početak godine. Nekada je to bio mart, a potom i Uskrs. 

Sveti Amvrosije Mediolanski kaže da bi godinu trebalo početi u septembru, u slavu Svetog cara Konstantina, rođenog u Nišu. 

U Vizantiji je još dugo bilo dvoumljenja. Prvi i Šesti vaseljenski sabori smatraju da je dobro da se početak godine stavi u septembar, nalazeći za to biblijsko opravdanje. 

Novi zavet uči da je Isus Hrist oko praznika jevrejske Nove godine, ušavši u sinagogu, oglasio godinu milosti Gospodnje. 

U Srbiji je do cara Dušana bilo dokumenata u kojima godina počinje u martu. 

Od 1989. godine ovaj dan se, na predlog vaseljenskog patrijarha, obeležava kao Dan tvari Božije, odnosno svega od Boga stvorenog. 

Ovaj praznik "podseća ljude na brigu o životnoj sredini i prirodi uopšte koja je nemarnim, neodgovornim i krajnje nehrišćanskim delovanjem čovekovim bolno ranjena i nasilnički ugrožena". 

OBREZANJE HRISTOVO

Hrist (Božiji sin) je obrezan u hramu osmog dana po rođenju, shodno jevrejskim običajima i tada su mu nadenuli ime Isus. 

Obrezanje pokazuje da je primio na sebe istinsko ljudsko telo, a ne prividno, kako su kasnije o njemu učili jeretici. 

Isus je obrezan i jer je hteo da ispuni zakon, koji je sam dao kroz proroke i praoce. 

Ispunivši taj zakonski propis, on ga je zamenio krštenjem u Svojoj crkvi. 

"Jer u Hristu Isusu niti što pomaže obrezanje ni neobrezanje, nego nova tvar" (Gal. 6, 15), objavljuje apostol Pavle u Novom zavetu. 

ŠTA VAM JE ČINITI NA DANAŠNJI DAN

U hramovima se moli Gospodu Isusu Hristu da blagoslovi venac godine, da sačuva pravoslavlje u miru, da godina protekne dobro, da gradove Bog sačuva nepovređene, da hristoljubivog vladara zemlje zaštiti i daruje mu pobedu nad protivnicima. 

Moli se i za pobedu nad krivoverstvom, za plodove zemaljske, zdrav vazduh, kišu sa nebesa i za izbavljenje od svih nevolja. 


Srbi praznik posvećen obrezanju Isusa Hrista nazivaju i Mali Božić, pa se u mnogim krajevima na današnji dan ponavljaju neki obredi i radnje svojstveni praznovanju Hristovog rođenja. 

U nekim krajevima se na taj dan spaljuju ostaci badnjaka. Kao što se za Božić mesi česnica, za Mali Božić se mesi poseban obredni hleb "vasilica", u koji se stavlja zrnevlje mnogih žitarica, bundeve, pasulja, bobice drena – za zdravlje i metalni novčić kao simbol bogatstva i sreće. 

Veruje se da se danas ne treba svađati, jer će ljude u protivnom cele godine terati baksuz, dok se u nekim krajevima veruje da se danas posebno treba čuvati da vas neko ne prevari. 

Pravoslavna Nova godina se u novije vreme proslavlja kao i Nova godina 31. decembra, ljudi se okupljaju u restoranima i kućama, prejedaju se, napijaju i pucaju, a u ponoć se ljube i žele jedni drugima sreću. 

Stari su govorili da bi novo leto trebalo dočekati budan, a da neudate devojke gataju ako žele da znaju da li će se te godine udati i za koga. 

Devojke u Bosni su gatale tako što su se pre svanuća pele na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata, pa ako obuća, kad padne, stoji u smeru suprotnom od kuće – to je znak da će u tom pravcu i otići, odnosno udati se. Na Kosovu se verovalo da devojka koja ne može da se uda treba na Mali Božić da prenoći u tuđoj kući, pa će odmah biti isprošena. 

Mnogi božićni obredi i radnje u Srba su ponavljani ili su imali svoj završni deo o Malom Božiću, od običaja u Vojvodini da se na raskršćima pale vatre, do spaljivanja ostataka badnjaka u Hercegovini. 

Na ovaj dan se mesio i kolač "vasilica", sličan česnici. Kolač se šarao sa tri uvezane trske ili sa tri drenove grančice uvezane crvenim koncem, koje su, po narodnom tumačenju, predstavljale Sveto trojstvo. 

U nekim krajevima se verovalo da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno. 

SVETI VASILIJE VELIKI - PČELA CRKVE HRISTOVE

Sveti Vasilije Veliki bio je jedan od jedan od najobrazovanijih otaca hrišćanske crkve. 

Rođen je u vreme cara Konstantina, 329. godine. Još kao nekršten učio se 15 godina u Atini filosofiji, retorici, astronomiji i svima ostalim svetskim naukama toga vremena. 

Školski drugovi su mu bili Grigorije Bogoslov i Julijan, kasnije car odstupnik. Vasilije se u zrelim godinama krstio na reci Jordan sa svojim bivšim učiteljem Evulom. Bio je episkop Kesarije Kapadokijske gotovo 10 godina, a završio je zemaljski život napunivši 50 godina. 

U crkvenoj službi naziva se pčelom crkve Hristove, koja nosi med vernima i žaokom svojom bode jeretike. Sačuvana su brojna Vasilijeva dela - bogoslovska, apologetska, podvižnička i kanonska. 

Po njemu je nazvana i crkvena služba, koja se obavlja 10 puta u godini: 1. januara, uoči Božića, uoči Bogojavljenja, u sve nedelje Časnog posta osim Cvetne nedelje, na Veliki četvrtak i na Veliku subotu. Sveti Vasilije Veliki je umro 1. januara 379. godine. 


Dešavanja u Bijeljini
Izvor: modno.rs

 





Komentara