Mladi bijeljinski ljekar Aleksandar M. Janjičić uspješno obavio komplikovane operacije u angio sali

dr Aleksandar M. Janjičić

Aleksandar M. Janjičić, zajedno sa timom ljekara iz bijeljinske bolnice i ljekara sa Instituta za kardiovaskularne bolesti `Dedinje`, uradio je nekoliko vrlo zahtjevnih i komplikovanih procedura koje se rade samo u veoma malo ustanova na širem prostoru bivše Jugoslavije.

Aleksandar M. Janjičić je diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu sa prosječnom ocjenom 9,90. Speciijalizirao internu medicinu, a ubrzo nakon toga upisao je doktorske studije iz kardiologije. Janjičić je član evropskog udruženja kardiologa, član evropskog udruženja kardiologa za mlade interventne kardiologe i član udruženja kardiologa Republike Srpske i Srbije. Mladi i perspektivni ljekar specijalista interne medicine, subspecijalizant iz kardiologije na edukaciji u Beogradu iz interventne kardiologije dao je intervju za portal InfoBijeljina, te objasnio sam poduhvat koji je uradio sa svojim timom u bijeljinskoj Bolnici.

Nedavno ste sa kolegama uradili nekoliko najkompleksnijih procedura na koronarnim krvnim sudovima kakve se rade u malom broju ustanova. Kakav je osjećaj u Vašim godinama biti među najuspješnijim?  

Čuveni akademik prof dr Miodrag Ostojić, uveo je Srbiju 2009 god u evropski projekat „stent for life“ ispred Evroposkog udruženja kardiologa. Ubrzo po angažovanju prof dr Miodraga Ostojića u KC Banja Luka, Klinika za Kardiologiju, razvila se svijest i ideja na nivou BiH da se Bosna i Hercegovina uključi u projekat „stent for life“. Krajem 2011 godine donešena je odluka na nivou ministarstva zdravlja Republike Srpske da se u novoj bolnici obezbjedi prostor za angio salu i da se formira tim mladih budućih interventih kardiologa. Ubrzo smo ja i moje kolege započeli edukaciju prvo u KC Banja Luka a potom od 2014 godine na IKVB Dedinje i KC Srbije. Prve korake interventne kardiologije sam započeo upravo sa akademikom prof dr Miodragom Ostojićem. Još tada sam znao da uspijeh neće i ne može izostati. Meni je mnogo lijepši osjećaj poznavati i biti svakodnevno u društvu velikih imena interventne kardiologije, nego smatrati sebe uspiješnim. Pored takvih imena uspijeh je zagarantovan, a za to ipak treba jos vremena da bih za sebe mogao da kazem da sam uspiješan.

O kakvim se zapravo procedurama radi i i kako ste se odlučili za izvođenje tog zahvata? 
Radi se zapravo o hroničnim totalnim okluzijama koronarnih arterija koje predstavljaju  najzahtjevnije i najkompleksnije procedure u oblasti interventne kardiologije. Prema poslednjem konsenzusnom dokumentu EuroCTO kluba (www.eurocto.eu) hronična totalna okluzija (CTO) koronarnih arterija definiše se kao kompletna okluzija koronarnih arterija (TIMI 0 koronarni protok u okludiranom segmentu) koja traje duže od 3 mjeseca. Ja i moje kolege smo imali čast i zadovoljstvo, zahvaljući menadžmentu naše ustanove, da u našoj angio sali uradimo zajedno sa prof. Dr Sinišom Stojkovićem (inače član EuroCTO kluba) nekoliko ovakvih procedura. 
Trebalo bi istaći da nalaz CTO lezija često srećemo tokom koronarografija, a učestalost varira od 10-33% kod pacijenata koji se klinički manifestuju sa ili bez simptoma angine pectoris. 

Zašto je važno pokušati arterije sa hroničnim totalnim okluzijama otvoriti?
 
Najvažniji podatak iz pojedinačnih studija i njihovih metaanaliza jeste da pacijenti sa akutnim koronarnim događajem (akutni infarkt miokarda) i prethodno prisutnom koronarnom bolešću po tipu CTO lezija imaju daleko veću incidencu kako kratkoročnog tako i dugoročnog mortaliteta, čak preko 30% u odnosu na pacijente koji nemaju CTO lezije. 
Drugi važan podatak se odnosi na kvalitet života, pacijenti sa otvorenim CTO lezijama imaju daleko kvalitetniji život u odnosu na grupu kod kojih to nije učinjeno. 

Kada i zašto treba pokušati rekanalizaciju CTO lezija?

Radna grupa EuroCTO kluba je jasno definisala algoritam kada treba pokušati takvu arteriju otvoriti. Pacijenti koji su simptomatični (imaju simptome angine pectoris), koji imaju veliku zonu ishemije miokarda, koji imaju živ miokard distalno od mjesta okluzije (dokazanu "imaging" tehnikama) su kandidati za pokušaj rekanalizacije. Važno je istaći da se naš tim u angio Sali na čelu sa kolegama sa IKVB Dedinje pridržava svih smjernica evroposkog udruženja kardiologa, evropskog bifurkacionog kluba i smjernica EuroCTO kluba.

Kakav je procenat uspiješnosti rekanalizacije CTO lezija?

Kao što sam na početku rekao, perkutane koronarne intervencije na CTO lezijama predstavljaju najzahtjevnije i najsloženije procedure u interventnoj kardiologji.
Raniji procenat uspješnosti je bio oko 60-70% sto je daleko manji u odnosu na procenat non-CTO lezija (uspješnost oko 98%).
Tokom protekle decenije došlo je do značajnog napretka u tehnologiji, opremi i tehnikama perkutanih revaskularizacija CTO lezija (ranije su takve lezije hirurski revaskularizovane) uz sve veće iskustvo operatera (odatle i ideja da se formira CTO klub) dovela do proceduralne uspješnosti oko 90%. 
Prema konsenzusu EuroCTO kluba jasno su definisani prediktori uspješnosti perkutanih intervencija na CTO lezijama kako za početnike, tako za srednji nivo iskustvo i za iskusne operatere. Ono što treba istaći jeste da je jako važna kriva učenja tokom izvođenja ovakvih procedura. Zahvaljujući kolegama sa IKVB Dedinje i prof. Dr. Siniši Stojkoviću kriva učenja za naš mladi tim sigurno ne nedostaje. 

Komplikacije?

Želio bih da kazem jako važnu činjenicu a to je da sve procedure koje ja i moje kolege izvodimo u angio Sali spadaju u tzv „invazivne procedure“, to znači da nose rizik od neželjenih događaja pa i onih najtežih, smrti. Do 1996 god učestalost komplikacija je bila do 1% ( 1 na 100 urađenih procedura), danas je taj procenat znatno manji i iznosi za koronarogradfije (samo snimanje krvnih sudova) 0,03% (3 na 10.000 procedura) dok je za izvođenje perkutanih intervencija ( implantacija stentova) do 0,08 % (8 na 10.000 procedura) dok izvođenje perkutanih intervencija u akutnom  infarktu miokarda nosi znatno veći rizik od mortaliteta, procentualno za sada iznosi  4,8 %. Zato moram da naglasim da je jako važno donijeti kako mi ljekari kažemo pravu indikaciju, pravi razlog za snimanje koronarnih krvnih sudova.  
Obzirom da se radi o najtežim i najzahtjevnijim procedurama i komplikacije su nešto u većem procentu do 0,2% (prevedeno u brojke 2 na 1.000 procedura) u odnosu na non-CTO lezije (učestalost do 0,08%).
Sve komplikacije koje se javljaju tokom perkutanih intervencija na non –CTO lezijama javljaju se i tokom PCI CTO lezija kao sto su, infarkt miokarda, moždani udar, smrt, perforacije arterija, disekcije, tamponada kao i komplikacije u vezi sa vaskularnim pristupom.
Svakako najteža komplikacija, smrt se javlja u učestalosti do 0,1%. (1 slučaj na 1.000 procedura)
Najčešća komplikacija, perforacija krvnog suda se dešava u 0,4-0,5% slučajeva.

Zbog čega ste izabrali kardiologiju za subspecijalizaciju?

Kao što sam na početku rekao, još sada davne 2012 godine zajedno sa jos dvojicom kolega sam izabran ispred naše ustanove da budem dio tima za rad u angio Sali kao i dio nacionalnog projekta „ stent for life“. San velikog broja mladih ljekara koji istinski vole medicinu jeste da se bave „kraljicom grana medicine“ a to je interna medicina. Ja volim da kažem ako je interna medicina kraljica medicine onda je kardiologija kraljica interne.

Danas su su sve češće oboljenja  srca i krvnih sudova, šta obično govorite vašim pacijentima, ali i zdravim ljudima o rizicima i prevenciji ove bolesti?   

Danas je opšte poznato da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrti u svijetu. Iznijeću vam jedan jako interesantan podatak, a to je da je prevencija kardiovaskularnih bolesti usko povezana sa iznenadnom, preranom smrti američkog predsednika Fanklina D. Ruzvelta 1945 god zbog hipertenzivne bolesti srca i moždanog udara. Nakon njegove smrti vlada sjedinjenih američkih država donosi odluku da se sprovede u gradu Framingham velika studija (Framingham heart study) sa ciljem otkrivanja faktora rizika za nastanak kardiovaskulrnih bolesti. Na osnovu rezultata ove studije mi danas znamo sve faktore rizika na koje možemo, odnosno ne možemo da utičemo. Sa druge strane na osnovu ove studije su nastali brojni prediktivni skorovi na osnovu kojih možemo da procjenimo rizik od kardiovaskularnog događaja kod pacijenata.
Radna grupa za prevenciju kardiovaskularnih bolesti ispred evropskog udruženja kardiologa jasno je definisala tzv SCORE tablice na osnovu kojih možemo procjeniti 10-to godišnji rizik od kardiovaskularnog događaja.
Jako je važno podići svijest o kardiovaskularnim oboljevanjima tako što ćemo uticati na sve faktore rizika na koje možemo da utičemo. A to su prije svega kao faktor broj jedan, pušenje, povišen krvni pritisak, gojaznost, povišen nivo masnoća u krvi, sedentarni način života.


Evropsko udruženje kardiologa je kao svoj cilj zacrtalo da nijedno novorođeno dijete u trećem milenijumu ne umre i ne oboli od kardiovaskularne bolesti prije svoje 65. godine života. Kao primarnu prevenciju preporučilo je „šifru“ koja glasi: 0-3-5-140-5-3-0, koja upućuje na zdrav način života i kontrolu faktora rizika: 0 – bez pušenja (ni aktivno ni pasivno), 3 – preporučuje se najmanje 3 km šetnje dnevno, 5 – preporučljivo je imati 5 obroka dnevno sa voćem i povrćem (najmanje 400–600 g), 140 – sistolni krvni pritisak manji od 140 mmHg, 5 – ukupni holesterol manji od 5 mmol/l, 3 – LDL holesterol manji od 3 mmol/l, 0 – bez gojaznosti i šećerne bolesti. 

Postoje li kategorije koje su posebno ugrožene?

Naravno. Tu prije svega spadaju pacijenti koji imaju faktore rizika na koje ne možemo da utičemo. To su prije svega osobe koje imaju porodično, nasledno opterećenje, zatim osobe muške poli, osobe starije životne dobi kao i osobe sa naslednim oboljenjima vezanim za metabolizam lipida, homocisteina, zatim osobe oboljele od šećerne bolesti kao i osobe koje boluju od hronične bubrežne slabosti.

Trenutno ste na drugoj godini doktorskih studija na Medicinskom fakultetu u Beogradu, objavljivali ste radove iz oblasti interventne kardiologije na domaćim i međunarodnim skupovima, kakva je podrška vaše matične bolnice i kolega sa kojima radite za vaše dalje usavršavanje?

Ovom prilikom želio bih da se zahvalim  menadžmentu naše ustanove na čelu sa direktorom prof. Dr Sinišom Maksimovićem na svesvrsihodnoj pomoći u pogledu specijalizacija, edukacija kao i kolegama sa odjeljenja za internističke grane na dugogodišnjem razumijevanju za odsustvo mene i mojih kolega tokom trajanja naših specijalizacija i edukacija iz interventne kardiologije.

Mnoge Vaše kolege ili su otišle ili razmišljaju da odu sa ovih prostora, kakvo je vaše mišljenje o tome?

Nažalost svedoci smo velikog odliva mladih ljudi. To je veliki društveni problem koji treba da se rješava na višim instancam našeg društva. Zbog velike nezaposlenosti mladi ljudi su prinuđeni jednostavno da idu tamo gdje mogu da se zaposle. Ako želimo da imamo zdravo društvo, zdrav zdravstveni sistem a samim tim i zdravo stanovništvo moramo da obezbjedimo mladim lijekarima kako profesionalnu tako i egzistencijalnu satisfakciju. 

Kada se mlad čovjek posveti svom poslu, nauci i stalnom usavršavanju, koliko mu ostaje vremena za privatni život? 

Iskren da budem jako malo. Mene su moji profesori učili na doktorskim studijama da ako želite da budete sa poslednim saznanjim iz oblasti kojom se bavite morate dnevno da čitate oko 7 naučno-istrazivačkih radova. Današnja medicina jako brzo napreduje, dnevno se objavljuje veliki broj novih saznanja u pogledu dijagnostike, liječenja oboljenja, tako da ako niste svakodnevno sa knjigom, internetom dosta toga gubite. 

Šta je po Vašem mišljenju presudno da čovjek uspije u poslu kojim se bavi?

Po mom mišljenju: upornost, posvećenost, veliko odricanje, želja da se sa svakim danom nešto novo nauči, sazna iz oblasti kojom se bavite. Ja kada sam upisao medicinu i kada sam počeo da učim anatomiju na prvoj strani sam napisao čuvenu latinsku poslovicu „ Nulla dies sine linea“sto u prevodu znači, nijedan dan bez linije. 
Iskoristio bih priliku da mladim kolegama poručim da ne dozvole  nijedan dan da prođe a da nisu nesto novo pročitali, saznali, naučili iz medicine. 
Ako imate takav odnos prema medicini budite sigurni da rezultati neće izostati.

Na kraju našeg razgovora Dr Janjičić je želio da poruči našim sugradjanima koji gravitiraju ka našoj angio Sali da se nada se da ce uskoro po završetku subspecijalizacija iz kardiologije formirati tim koji ce pokrivati rad angio sale 24h tokom dana, 7 dana u nedelji i 365 dana u godini kako bi svaki pacijent sa kliničkom prezentacijom akutnog infarkta miokarda bio tretiran onako kako to rade naše kolege u inostranstvu sto je osnovni cilj i svrha postojanja angio sale.
Ovo je veliki uspijeh za naš mladi tim, ali ovo je tek početak i ja se iskreno nadam, čvrsto vjerujem da će naš rad uz podršku i razumijevanje koje imamo do sada od strane menadžmenta naše ustanove na čelu direktorom prof. Dr Sinišom Maksimovićem, postati prepoznatljiv u regionu.

Izvor: infobijeljina.com


 

 





Komentara