Veliki broj ljudi interesuje se kako zapravo izgleda život u inostranstvu, pa je urednik BUKA portala Elvir Padalović razgovarao je sa čovekom koji je pre više od dve decenije otišao iz BiH. Živi i radi u Švedskoj.
Radi u privatnoj firmi koja se bavi proizvodnom delatnošću u marketingu. Radno vreme je 8 radnih sati, na šta još dolazi pola sata ili sat ručka neplaćeno.
– Znači, tamo sam 9 sati, od kojih je 8 plaćenih. Radim od 7 do 16 sati. Svaki minut pre i posle je plaćen puta 1.25, jer se računa kao prekovremeno. Plata je u proseku 2800 evra, mada i to dosta varira zavisno od iskustva. Početna je oko 2000 evra. Na ovaj iznos ide 30 odsto poreza, koji ide državi i od kojeg se sve finansira, od policije, vojske, preko bolnica, vrtića, škola, razvoja gradova, gradnje i tako dalje – kaže sagovornik.
Kada je reč o kvalitetu i troškovima života, oni zavise mnogo od toga u kom tipu objekta živiš.
– Svi mlađi ljudi žive u stanovima, a sve porodice sa decom u kućama. Naravno, ima izuzetaka, ali tako je najpraktičnije za sve koji mogu. Da bi se tako živelo, oboje moraju da rade puno radno vreme. Moglo bi se reći da na stanarinu/kuću ide 25 odsto primanja, znači nekih 800-1400 evra. Svi objekti se uzimaju na kredit, gde možeš da izabereš malo višu fiksnu kamatu na recimo 10 godina ili kliznu kamatu koja trenutno iznosi 1.6 odsto – ističe on.
Kada je reč o troškovima za režije, na struju za kuću kao što je njegova (100 kvadrata) troši 60 evra, voda hladna 15 evra, a grejanje i topla voda oko 150 evra mesečno. Telefon fiksni se ne koristi uopšte, uglavnom svi koriste mobilne telefone, čiji račun izlazi 25 evra fiksne sume, gde možeš da pričaš, šalješ poruke i koristiš pet gigabajta interneta.
Za hranu se troši otprilike 500 evra mesečno, s tim da sve više ljudi kupuje samo eko hranu, a ona je dosta skuplja. Hleb košta 2 evra, litra mleka 1 evro, crveno meso je najskuplje, i do 30 evra kilogram, dok je piletina oko 8 evra kilogram.
– Koliko ostaje od plate se ne može reći, jer sve porodice imaju decu koja imaju razne sportske aktivnosti. Deca od pet godina pa nadalje imaju često po dva sporta nedeljno, znači četiri treninga. Sve to varira, ali uopšteno recimo da one prave štediše sa prosečnim platama, koji žive u stanu, mogu da uštede i jednu celu platu, znači oko 2000 evra na ruke, dok porodice s decom koji žive u kućama mogu da se zadovolje sa 500 evra – kaže sagovornik u razgovoru za Buku.
Što se tiče ostalih troškova, vrtić košta 80 evra, gde sve ulazi u cenu, i dete je tamo 10 sati.
– Škola je besplatna, a hrana i sve potrebno se finansira od države tj. od našeg poreza od 30 odsto. Auto na kredit košta u proseku između 300-400 evra na 7 godina. Sad pričam o malo većim karavanima, jer se to najviše kupuje. Govorimo o novim autima, naravno. Polovni opet variraju mnogo – kaže on.
Redovan godišnji odmor u Švedskoj je ukupno pet nedelja, gde poslodavac mora odobriti 4 nedelje u komadu ako to radnik želi. U proseku se mogu naraditi još tri od prekovremenog. Svaka minuta koju naradiš ide u saldo sati i tako se nabere još koja nedelja. Tih pet nedelja je plaćeno normalno kao da se radi. Kada je reč o roditeljstvu, radnik koji dobije dete ima pravo na 420 slobodnih plaćenih dana, koji se mogu podeliti sa suprugom kako god želite. Ali ima još jedna zanimljiva računica.
– U nedelji je sedam dana. Ti možeš da uzmeš plaćeno od jedan do sedam dana i od tog zavisi koliko dugo možeš biti s detetom. Ako drugi roditelj ima dobra primanja može se uzimati manji broj dana, recimo tri dana, i onda kad podijelis 420 sa 3 dobiješ 140 nedelja. To je skoro tri godine i niko ti to ne može odbiti po zakonu kada je dete u pitanju – kaže za kraj sagovornik.
Izvor: www.blic.rs
