Za poljske medije Savo Milošević dao je jedan drugačiji intervju, akcenat nije bio na fudbalu već na životnim nedaćama stratega Partizana.
A imao ih je puno Milošević. Počev od smrti majke, pogibije oca kog je usmrtio deda, a zatim i pogibije mlađeg brata u udesu.
– Kad sam imao 27 godina, majka mi je preminula od raka. Juna 2011. deda mi je ubio oca, a 2013. mlađi brat Andrija poginuo u saobraćajnoj nesreći. Teško je izdržati nagomilane tragedije. Bol izazvan pomenutim događajima nikad ne prestaje. Niti se smanjuje. Zauvek će biti u meni, s tim da sam morao da naučim kako da se nosim s problemima. Šta mi drugo preostaje? Da nestanem? Da ne pokušam da dostignem svoje ideale? Nema smisla.
Trener crno-belih je istakao kako mu je vera pomogla da prođe sve te teške periode.
– Religiozan sam od malena. Roditelji su me učili da Bog uređuje svet, a posle onoga što se desilo mojim najmilijima još više verujem u Svevišnjeg. Ko smo mi da sumnjamo? Svako od nas je sićušan u odnosu na Boga. Život je ionako komplikovan da nemamo pravo da ga pojednostavimo. Zato, nema smisla postavljati sebi pitanje – zašto?
– Te reči nisu mogle nikog da zabole iz prostog razloga što znam istinu. Pričaju da su Srbi krivi za prolivenu krv tokom rata, a ja sam znao da je reč o građanskom sukobu, ne konfliktu u kome ste prinuđeni da se branite od agresora. Niko spolja nije došao da nas ubija ili da nam okupira državu. Iako život ume da bude težak, verujem da istina uvek pobeđuje. Zato se nadam da će protokom vremena svi shvatiti kako su na obe strane konflikta bili kriminalci. Odvratni ljudi. Njihove žrtve su nevini. To su činjenice.
Izvor: sport.blic.rs
