Ruku na srce, njemu se nerad ne može pripisati. Dok se vode borbe o formiranju vlasti na državnom nivou, Šarović radi posao za koji je u mandatu koji je iza njega dobivao uglavnom visoke i pozitivne ocjene. Uvjeren je zato da Parlament mora raditi da bi mnogobrojni procesi u zemlji bili pokrenuti s mrtve tačke.
– Zalažem se da Parlament oslobodimo uticaja političkih faktora koji vode bitku oko formiranja izvršne vlasti na državnom nivou, prije svega Savjeta ministara. Na neki način je Parlament uvučen u tu igru, po meni, nepotrebno. Mislim da Predstavnički dom, prije svega, treba da radi svoj dio posla. Svi smo preuzeli mandate, većina prima platu i barem ključne stvari od interesa za građane treba razmatrati. Prije svega, bezbrojne finansijske aranžmane od milijardu eura, mislim da je toliko na čekanju projekata i za Republiku Srpsku i za Federaciju. Neoprostivo je da Parlament ne radi. On treba da izvršava svoju ulogu, a neka politički lideri nezavisno i od Parlamenta i od Savjeta ministara pregovaraju i pokušaju naći dogovor za formiranje nove izvršne vlasti. Niko im ne brani, niko im ne smeta u tome, ali ne mogu i ne smiju Savjet ministara i Parlament uvlačiti u spiralu, u igru, koja mora da prestane. Zalažem se, jednostavno rečeno, da Parlament funkcioniše barem minimalno koliko je potrebno za privredu zemlje, za građane. A lideri stranaka neka mimo Parlamenta pregovaraju o drugim pitanjima – rekao je Šarović.
Šarović je istakao da treba naći 22 poslanika koji će dići ruku za budžet BiH za iduću godinu. Da taj budžet prođe ovaj Savjet ministara, da prođe Predsjedništvo da dođe u Parlament i da Parlament budžet izglasa.
– Pa, bilo je poziva da budem dio parlamentarne većine. Možda ne bih bio dovoljno otvoren da kažem da nije bilo. Ali, da budem još otvoreniji, nekada sam i ja imao inicijativu da se nađem s nekim političkim faktorima iz RS. Moram to priznati, želio sam da vidim njihovo raspoloženje, da ne budemo zarobljenici, taoci cijelog ovog procesa i da vidimo koji je izlaz. Prirodno je, rekao bih, legitimno da tako postupim. Ali razgovarali smo i sa strankama čije je sjedište u FBiH. Svako to vidi na svoj način, nismo se doticali ANP-a, odmah da vam kažem, pričali smo o drugim stvarima, o potrebi da Parlament radi, to je bila osnovna tema – govori Šarović.
Šarović je rekao kako je razgovarao skoro sa svim strankama iz Republike Srpske.
– Imao sam nedavno i razgovor s Dodikom. Doticali smo se mnogih tema, sa svima sam razgovarao o potrebi deblokade Parlamenta, s nekima samo o tome. S članovima SNSD-a, DNS-a, PDP-a… To su razgovori koji još traju i trajaće dok je ova kriza. Hoće li doći zaista do neke značajnije inicijative i pregovora, vidjećemo narednih dana – kazao je Šarović.
Jasno smo rekli „ne“ ANP
– Možda je razlika u tome što mi za razliku od drugih smatramo da je danas najvažnije voditi normalnu, životnu politiku, koja prihvata realnost, prije svega, Dejtonski sporazum, entitete. Mi smatramo da je budućnost u relaksiranju, a ne komplikovanju odnosa, u ekonomiji, stabilizaciji cijele zemlje, a prije svega RS. Mi smo protiv avanturističkih poteza, koliko god se neki od njih intimno dopadao. Ali, ako se ne dopada drugima i trećima u zemlji, onda ništa. Ne mislim da bi bilo mudro da sada prvo raspakujemo Dejton, da govorimo o trećem entitetu, nekim strateškim dokumentima, koje bi vjerovatno uzburkale strasti. SDS smatra da je Dejtonski sporazum dovoljno dobar okvir za, nadamo se, sve, a prije svega RS. Sve drugo bilo bi opasna avantura i ne trebamo da forsiramo takvu vrstu politike. Možda je razlika između SNSD-a i nas i u tome da i građani u jednom dijelu zemlje vide taj naš normalniji i racionalniji pristup. Nekima se možda ne sviđa o čemu ja pričam, ali ja to kažem na način koji ljudi razumiju, i poštuju to što kažem – rekao je Mirko Šarović.
– Mi smo svako nastojanje da taj dokument prođe u Savjetu ministara odbacili, smatrajući da je to pitanje nove parlamentarne većine. Postoje oni koji sada pregovaraju oko vlasti, neka se dogovore oko ovog dokumenta. Mi smo jasno rekli „ne“ – ističe Šarović.
Niti odlučujemo o stranim sudijama niti o tome hoće li BiH biti republika
– Mislim da izbacivanje stranih sudija iz Ustavnog suda BiH to neće dovesti do rješenja, a ovo oko sudija je izbačeno u javnost da se o tome priča nekoliko dana. Šanse za to su nikakve. To je lansirano u nedostatku drugih, ozbiljnijih ideja. Ja mislim, a to sam govorio i ranije, da su strane sudije u Ustavnom sudu trebale da odu prije više godina, to je stav i SDS-a i SNSD-a. Ali o tome ne odlučujemo samo mi. Mi smo još 2016. godine sa SNSD-om podnosili zahtjev, ali ih njihov ključni koalicioni partner HDZ BiH nije podržao – rekao je Šarović.
Komentarišući deklaraciju SDA koje je izazvala žustre reakcije u RS Šarović ističe da je bio začuđen da je jedna politička opcija uopšte posegnula za takvim dokumentom, koji vjerovatno ima svoju publiku u jednom dijelu BiH, a svi drugi šute, jer u FBiH ne mogu da kažu da su protiv ove deklaracije, ali neće je ni javno podržati. Šarović je rekao da ovaj dokument samo podupire političku krizu u BiH.
Mirko Šarović
– Trenutno ne razmišljam o povratku u Predsjedništvo. Mnogo je izazova pred nama, to je prioritet. Ja, zaista, razmišljam samo do oktobra iduće godine.
Niko na Kosovu sad ne želi reći “ukidamo takse”
Šarović od izbora na Kosovu očekuje da do ukidanja taksi neće doći dok je izborni proces na Kosovu.
– Niko ne želi izgovoriti „ukidamo takse“, ali mislim da će nova administracija, ko god ona bila, biti pod velikim pritiskom, prije svega SAD i EU, i da se može očekivati, kako sada stoje stvari, da se ukinu takse. Za devet mjeseci, koliko su sankcije, mi smo na Kosovo izvezli nekoliko miliona KM, ali kosovski privrednici su, također, smanjili izvoz u BiH i on iznosi pet-šest miliona, što je zanemarivo. Tako smo spali na blizu 180 miliona obostrane razmjene – rekao je Šarović.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: avaz.ba