NJegovo Preosveštenstvo Episkop zvorničko-tuzlanski g.Fotije načalstvovao je na svetom evharistijskom sabranju u XXX nedelju po Duhovima – Svetih Otaca, kada proslavljamo praznik Oci, 31. decembra 2023. godine u selu Pučile kod Bijeljine.
Prvojerarha naše eparhije je dočekao protonamjesnik Stefan Eraković,starješina hrama svetih Joakima i Ane, sa mnoštvom vjernika i braćom sveštenicima. Otac Stefan je predao krst i zamoli vladiku Fotija da se moli za parohijane pučiljanske koji se neizmjerno raduju svakoj posjeti svoga episkopa.
Hor Sveti kralj Dragutin iz Dvorova je pojao dok je episkop Fotije ulazio u sveti hram a i kasnije tokom bogosluženja.
NJegovom Preosveštenstvu danas su sasluživali: protojerej Aleksandar Tešić, arhijerejski namjesnik ugljevičko-janjski i paroh ugljevički; protojerej Radiša Jokić, paroh u hramu Svetog Pantelejmona u Bijeljini; protođakon Lazar Ilić, eparhijski đakon i đakon Nemanja Jokić, đakon u hramu Svetog Dimitrija u Šamcu.U toku Svete Liturgije, na mjestu koje propisuju kanoni, Preosvećeni vladika Fotije je rukopoložio dostojnog đakona i vjeroučitelja Nemanju Jokića u čin prezvitera.
Mnoštvo naroda je stajalo i ispred hrama, jer nisu mogli svi da stanu u hram, ali su se gotovo svi pričestili Presvetim Tajnama Hristovim što je Episkop Fotije posebno pohvalio kazavši da su pobijedili u velikoj borbi koja se odvija u svakom od nas kada trebamo da odlučimo da li da uopšte dolazimo u sveti hram, da postimo i da se pričešćujemo.
Časni oci, draga braćo i sestre, evo nas u poslednjoj nedelji pred praznik Rođenja Gospodnjega -Božića, praznika Otaca kako je nazvan u našem narodu. To je blagoslov da oci na ovaj dan budu vezani i da deci darove daruju. Nešto za školu, kuću ili njihovu ličnu potrebu, a ustvari to predanje koje imamo za Detinjce, Materice i Oce je povezano sa darivanjem Gospoda Hrista od strane trojice mudraca koji su sa Istoka došli i doneli darove Gospodu kao Caru, kao Bogu i kao Arhijereju. Ovo je simvoličkom smislu prenešeno na nivo porodice da bi se toga sećali. Naši pravi darovi koje Gospodu prinosimo tokom čitave godine jesu naša dobra dela. To su sva dobra dela koja smo učinili od Božića do Božića. To je naše uzdarje Bogu, naše amin Bogu. Ako sam gladnoga nahranio, žednoga napojio, sirotinji pomogao, bolesnoga ili u tamnici nekoga posetio. Ako sam bilo kakvo dobro delo učinio to su ta dobra dela koja mi nosimo pred Bogomladenca Hrista i on ih blagosilja. Tako i mi, braćo i sestre, u našem životu koji je prepun iskušenja i podviga. Ta linija koja ide ka Hristu ona mora da postoji. To je taj uski put kojim hode podvižnici vere. Razgrću i sklanjaju sve ispred sebe da bi Hristu pristupili, ne nasiljem, ne dao Bog, nego željom da budu sa Hristom.
Danas smo iz Jevanđelja čuli poučnu priču kako jedan blagočestiv mladić, dobar i pobožan, želi da ide za Hristom. On pita Hrista: Kako ja mogu postati Tvoj učenik ili kako da zadobijem Carstvo Nebesko, a to je isto? Gospod ga podseća na starozavetni zakon koji je Bog dao proroku Mojsiju – Drži zapovesti, ne ubij, ne kradi, ne čini ništa što ne priliči, poštuj oca i mater svoju. To znači, živi u zapovestima staroga dekaloga, Staroga Zaveta, moralnog zakona kojeg je Bog dao preko Mojsija. Mladić odgovara Gospodu: Ja sam sve to učinio od mladosti svoje. E sad, Novi Zavet traži više nego što je Stari Zavet tražio od čoveka, a to je da čovek teži da bude savršen. To možda u Starom Zavetu nije moglo, jer se Hristos još nije ovaplotio. Ako hoćeš da budeš savršen ostavi sve i hajde sa mnom, kaže Hristos mladiću. Ali taj mladić, nažalost, to više nije mogao da prati. NJegovo se srce ipak vezalo za bogatstvo ovoga sveta, a ne za Hrista. Novi Zavet od nas traži da je Hristos u našem srcu i da Hrista sledimo i da je Hristos svetlost naša za kojom mi hodimo u životu. To je borba i tu borbu ima ne samo Bogati mladić nego svako od nas svakoga dana. Vi koji ste se izborili danas da dođete u Crkvu to je ta borba koju ste imali – Da li da dođem, da li da ne dođem i na kraju ste došli. Još veću borbu su imali oni koji su se odlučili da se pričeste Telom i Krvlju Hristovom. Koliko god nam je Bog dao života suština je da stremimo ka Hristu, da idemo ka Gospodu, da se ne plašimo Gospoda, jer Gospod je blag i krotak. Gospod je izvorna ljubav, ali mi imamo strah zato što se u naša srca usele demonske sile i demoni izazivaju strah u srcu čovekovom i loša dela. Kada učiniš delo koje nije blagosloveno ono stavlja prepreku između toga čoveka i Boga kao što je stavljena prepreka između Adama i Boga sa kojim je Adam u Raju razgovarao. Kada je greh učinio sakrio se iza nekoga žbuna misleći da ga Bog ne vidi. To je psihologija greha, kada god nešto nezakonito učinimo mi se povlačimo i nemamo više slobodu pred Bogom, slobodu u molitvi, gubimo slobodu obraćanja Bogu, a onda i pristupanja Svetom Pričešću. I nažalost naš srpski narod najviše sam sebi daje epitimije. Dođe u crkvu i kaže nisam ja dostojan da se pričestim tamo su sveštenici i sveti ljudi, ko sam ja, ja sam niko i ništa, slabo i postim i sam sebe isključuje iz Crkve, a to nije dobro. Treba svoga sveštenika da pita: Oče, imam te i te dileme, taj i taj problem, mogu li ja da se pričestim i onda će čuti pravi odgovor Crkve.
Danas smo imali i blagoslov da je đakon Nemanja postao sveštenik naše Srpske Pravoslavne Crkve i Eparhije zvorničko-tuzlanske. Za njega su mi do danas samo dobro pričali i sveštenici i drugi ljudi koji poznaju njega i njegovu porodicu. Čestita porodica, sveti koren i onda su i grane svete. Bio je veroučitelj, pa đakon i evo danas je postao sveštenik, hvala Bogu. Da bude sa nama ovde zajedno i da krst svedočenja Jevanđelja Hristovoga zajedno nosimo, da dovršavamo što nije dovršeno, da ovu decu našu vodimo putem Svetog Save. Da budemo čestiti sveštenici i pastiri, što je najvažnije. Da ljudi u nama vide pastire, a pastir je onaj koji je spreman da strada za svoju pastvu, tj za Crkvu. To vjernici negde u dubini prepoznaju i razaznaju. Tim putem otac Nemanja ide. Do sada je bio vrlo dobar, ako možemo reći po školskim ocenama, a od sada će biti odličan. Nadamo se napretku i blagoslovu. Danas je primio dar Svetog Duha da vrši Svetu Liturgiju i obavlja Svete Tajne, krštava narod Božiji i da kroz Sveto Krštenje i pokajanje privodi Crkvi Božijoj.
I na kraju bih rekao, čuli ste u pomenu da nam se upokojila naša igumanija iz Manastira Tavne, mati Marta u 81. godini života. Dugo je bila u Tavni. Praktično nedugo posle Drugog svetskog rata, u teškim uslovima, došla je u manastir. Kasnije se prihvatila teškog poslušanja da bude igumanija manastira, da organizuje sestrinstvo i da čuva svetinju. Oni koji su je znali govorili su: Ta igumanija je junak igumanija. Na traktoru kad treba drva da se seku. Kad treba bilo koji posao ona je bila tu sa sestrama, nije se razlikovala od njih. Zato je danas pominjemo da je Bog primi u Carstvo Nebesko, a ja duboko verujem da hoće, jer takve starice su danas retkost, sa takvim načinom razmišljanja i takvom verom i stradanjem, možemo slobodno reći za Hrista i za svetinju kojoj služi. Ako Bog da sutra će biti zaupokojena Liturgija u 9 sati u manastiru Tavni, a opelo će početi u 12 sati, takođe u Tavni. Ko bude mogao neka dođe da je ispratimo dostojanstveno, jer je ona mnoge ljude primala, ona i njene sestre. Manastir Tavna je postao rasadnik Pravoslavlja za mlade ljude. Mnogi ljudi su tu dolazili, čak iz inostranstva i tu se krštavali, jer su prepoznali da Tavna ima starinu. Zaista ima jer je manastir iz XIV veka, Nemanjićki manastir. Prepoznali su da tu imaju slobodu da se krste i prime Pravoslavlje. Neka je Gospod primi u Carstvo Nebesko, a ona će se, ako Bog da i koliko bude imala slobodu, moliti Bogu za nas i za naše spasenje.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: eparhijazt.com
