Boško Radić, predsjednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača Sela Semberije danas je održao konferenciju za medije. Kako kaže Radić, situacija na terenu je kritična kada je riječ o finansijama. Ukoliko se dugovanja prema poljoprivredicima nastave, Radić ističe da će proljetna sjetva biti pod znakom pitanja.
„Svi jednim drugima dugujemo. Jedni duguju dobavljačima, apotekarima, drugi duguju ljudima koji su poručili mehanizaciju, treći duguju bankama…Ako ove pare i ova sredstva ne budu ubrzo uplaćena, realno je da projetna sjetva mora biti ili osdutna skroz ili bez projetne sjetve“, rekao je Radić, te dodao da nemaju zamjerki na Pravilnik i prednacrt za kapitalno ulaganje.
On je naglasio da je stav većine poljoprivrednih proizvođača da, prije svega, treba da se uvede i usvoji Zakon o podsticajima, kako bi sredstva koja su planirana budu isplaćena u određenom roku i određenom dinamikom.
„Mi smo imali sinoć sastanak i zaključili smo da je jedino rješenje da ministarstvo poljoprivrede što je prije moguće ta sredstva uplati. Prošle godine je kupljeno 830 traktora, ministar je ponosan na tu informaciju, ali kažem, dinamika isplate je katastrofalna. U momentu kad su sredstva najbitnija – sredstva fale. Zato apelujem na ministarstvo finansija, na ministarstvo poljoprivrede, ako je moguće da se ta sredstva puste što prije“, kaže Radić, te dodaje da je besmisleno pričati o Pravilniku za narednu godinu, kada, kako kaže, vuku repove iz prethodne godine.
Kada je riječ o Gradskoj upravi i Agrarnom fondu, Radić ističe da je za većinu poljoprivredih proizvođača Agrarni fond „socijalna ustanova“.
„Većina poljoprivrednih prozvođača, prelazi ta sredstva koja su planirana. Kad smo pričali o Agrarnom budžetu grada Bijeljine, mi smo pričali na priču od pet feninga. I tada smo nekako jedva prihvatili da te 3.000KM budu limit, jedva. Niko nije išao na priču da će biti 10 feninga. U međuvremenu je Gradonačelnik digao na 10 feninga, a limit je ostao 3.000 maraka. Samim time je samo povećan broj korisnika i ispalo je da oni koji su manje površine imali, dobili su 10 fininga, a ima ljudi koji su dobili 20, 30 feningi“, objasnio je Radić.
Lazo Urošević, proizvođač iz Male Obarske, bavi se isključivo ratartstvom. Unazad nekoliko godina siju oko 400-500 dunuma pšenice, a sada su, kako kaže, u veoma nezgodnoj situaciji kada je riječ o cijenama koje su izuzetno niske.
„Što se tiče pekarske industrije i otkupljivača, mi smo došli do toga da za kilogram pšenice se napravi kifla od dva, tri grama. Što se tiče nas, proizvođača, mi bi čak pristali da bude i manja cijena pšenice, , a da hleb bude 1KM, 80 feninga. Prije deset godina bila je situacija da je pšenica bila 50 maraka, a hleb bio 80 feninga. A mi smo sad došli da je pšenica 30 maraka, a hleb dve marke. Mislim da kad žetva da treba uvoz obustavi bar na jedno mesec, dva dana u toku žetve da bi se mogla neka cena pšenice postići“, ističe Urošević.
Živko Marković iz sela Ljeskovac, bavi se isključivo ratarstvom, a jedan od glavnih problema zbog kojih ima gubitke su cijene repromaterijala u jesen i proljeće.
„Mi smo plaćali đubre 185KM i Ureu 205KM. Kad je došlo da se vrše pšenica u aprili su krenule velike kiše, nismo mogli sačuvali od bolesti, tri puta smo prskali neke površine, a svako prskanje pšenice po hektaru izlazi preko sto maraka. Kad je došlo da se vrše, prinose su bili očekivani 700, 800, 900 kila, a zapravo su bili 400, 500 kila, zavisno od strukture zemljišta. Cijena je takođe bila problem. Jedva sam je dao po 30KM. Tako da smo u startu bili u minusu“, kaže Marković.
Kada je riječ o kapitalnim investicijama, Marković ističe da su problemi na terenu ogromni, jer su se, kako kaže, obradovali Pravilniku koji je glasio 40% na kapitalne investicije. Većina proizvođača se zadužila kako bi ostvarila svoje kapitalne investicije, u nadi da će isplati biti realizovane kao i 2022. godine.
„Svi smo požurili da uzmemo u prvom krugu što smo planirali da uzmemo. Došlo je vrijeme sada nam isplate, dobili smo mi rješenja, ali još para nema, sve se isplaćuje, samo kapitalne investicije ne. Sad treba da radimo i da ulazimo ponovo u troškove, da prihranimo pšenicu, ljudi nam ne daju repromaterijal. Prva prihrana pšenice je počela, a mi nemamo sredstava da finansiramo dok ne dobijemo pare, tako apelujem na ministarstvo poljoprivrede ako je što moguće u što bržem roku da nam isplati, jer mnogi ljudi neće moći ući u investiciju sad u 2024. godini“, kaže Marković.
Mladen Mitrović, iz Crnjelova bavi se proizvodnjom povrća i ističe da je jedan od glavnih problema uvoznički lobi. Trenutno je najveći problem sa kupusom.
„Roba koju mi imamo u Crnjelovu ne može da se proda već unazad dva mjeseca zato što dolazi roba iz Albanije. Tu ne krivim ministarstvo, nego direktno Vijeće ministara zato što dozvoljava uvoz robe koja nam nije potrebna i koju mi imamo. Smatram da je hrana najbitnija stvar, pogotovo kada dođe iz Crnjelova koji je za 15 minuta na Agrotržnom centru ili bilo kom marketu i sto puta je bolje od onog što dolazi iz vana. Ovim putem apelujem i na inspekcije. Ne može u Crnjelovu kupus da se tovari za 0,50KM, a da u Fortuni ili u Bingu bude 1,30KM. To je direktan udar na potrošača“, ističe Mitrović.
Ilija Kačarević, poljoprivrednik iz Dvorova bavi se ratarstvom i stočarstvom. Govoreći o stočarstvu, odnosno, uzgoju svinja, Kačarević se dotakao tema Afrička kuga svinja koja je skoro pa uništila stočni fond u Semberiji.
„Očekivali smo isplatu novca da bi zanovili proizvodnju poslije 40 dana. Međutim, to se nije desilo, novac je mnogo kasnio i prva tranša je došlo 5.januara. Ministar je obećao da će četiri miliona koja su preostala biti isplaćena u roku od 4-5 dana. Zatim je rok produžen do kraja februara. Danas je kraj februara, isplate još nema“, kaže Kačarević.
On je istakao da će u narednom periodu morati da organizuju proteste.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com
