Prvi put u svetu, naučnik izmenio gene bebama

Jedan kineski naučnik tvrdi da je napravio prve genetski modifikovane bebe (blizance), što, u slučaju da je istina jer vest nije potvrđena, veoma važno, ali i kontroverzno naučno otkriće.

Ovakve genetske modifikacije su zabranjene u većini zemalja jer je tehnologija još uvek na nivou eksperimentalne, a genetske promene se prenose i na buduće generacije, sa nekim potencijalnim sporednim efektima.

Elem, naučnik He Džiankui sa Univerziteta nauka i tehnologija u Šenženu, kaže da je prepravio DNK embriona kod sedam parova tokom tretmana za plodnost, i za sada je jedna od tih žena trudna. On kaže da njegov cilj nije bio da izleči ili spreči nasledne bolesti, već da pokuša da stvori bebu koja će biti otporna na HIV infekciju.

On tvrdi da roditelji ne žele da budu poznati javnosti, te da zbog toga ne sme da odaje više detalja o njima, ali ono što je pomalo sumnjivo je i to što njegovo istraživanje nije objavljeno u naučnim žurnalima. Džiankui je svoje otkriće objavio na međunarodnoj konferenciji o izmeni gena u Hong Kongu, a ranije i u intervjuima za „Asošiejted pres“.

„Osećam veliku odgovornost ne samo zato što je to prvi slučaj, već zato što želim da bude primer. Društvo će odlučiti šta će se raditi dalje“, kaže naučnik, aludirajući na to da li će izmene gena u budućnosti biti dozvoljene ili ne.

Neki naučnici duboko osuđuju ovakav vid eksperimenta.

„Nesavesno… eksperiment na ljudskim bićima nije ni moralan ni etički“, kaže dr Kiran Masunaru.  

„Ako je to tačno, takav eksperiment je monstruozan“, smatra profesor Julijan Savulesku. „Embrioni su bili zdravi. Nije bilo poznatih bolesti. Genetske modifikacije same po sebi su eksperiment i još uvek može da se desi da dođe do nekih mutacija, koje kasnije u životu mogu da dovedu do genetskih problema, uključujući i razvoj kancera“.

On ističe da postoje brojni načini prevencije HIV-a, ističući da ovakav eksperiment na zdravoj i normalnoj deci nije bio potreban.

Naučnik He kaže da je modifikaciju gena prethodno vežbao na miševima, majmunima i ljudskim embrionima nekoliko godina i da je pitao roditelje za primenu takvog metoda. Odabrao je da modifikuje gene embriona tako da bude otporan na HIV jer je ta infekcija veliki problem u Kini. On je to postigao tako što je blokirao gen CCR5 koji formira protein ko omogućava HIV-u da uđe u telo.

Svi muškarci koji su učestvovali u projektu su zaraženi HIV virusom, a žene nisu, a cilj je bio da se parovima koji su pogođeni ovom infekcijom pruži šansu da njihovo dete ne deli istu sudbinu.

Ukupno, modifikovano je 16 od 22 embriona, a 11 je korišćeno u šest pokušaja začeća, pre nego što su začeti blizanci.

On dodaje da uprkos tome što će bebe možda biti otporne na HIV, one će biti izložene većem riziku od drugih virusa, poput virusa Zapadnog Nila, ili umiranja od gripa.

„Verujem da će ovo pomoći porodicama i deci. Da dođe do nekih štetnih nuspojava, ja bih osećao istu bol kao i oni jer bi to bila moja odgovornost“, kaže naučnik.