U Beogradu je danas preminula Rada Đuričin, jedna od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih glumica i dugogodišnja članica ansambla Jugoslovenskog dramskog pozoršta, saopštili su iz JDP-a.
Radojka Rada Đuričin je rođena 31. maja 1934. u Vršcu, u kom je završila osnovnu školu i gimnaziju. Studije glume upisala je 1954. na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, u klasi profesora Josipa Kulundžića, zajedno sa Radmilom Andrić, Nikolom Simićem, Ružicom Sokić, Batom Živojinovićem…
Glumu je diplomirala 1958, a sledeće godine i jugoslovensku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Debitovala je 1958, ulogom Ane Frank u predstavi Dnevnik Ane Frank Narodnog pozorišta u Beogradu. Članica ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta bila je od 1958. do 1998. godine.
Sarađivala je sa našim najuglednijim rediteljima, kao što su bili Hugo Klajn, Mata Milošević, Bojan Stupica, Miroslav Belović, Branko Pleša, Dejan Mijač, Boro Drašković, Ljubiša Ristić, Milenko Maričić, Vida Ognjenović, Ljubomir Draškić, Jagoš Marković…
Tokom svoje duge karijere, igrala je i u predstavama Narodnog pozorišta u Beogradu, Ateljea 212, Zvezdara teatra, KPGT-a, Bitef teatra, Malog pozorišta „Duško Radović“, Narodnog pozorišta u Nišu i u Užicu, Madlenijanuma, i drugih, manjih i nezavisnih pozornica.
Ali najviše uloga, preko četrdeset, odigrala je na scenama svoje kuće, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u predstavama kao što su bile: R. Petrović Sabinjanke (1959), Dž. B. Šo Nikad se ne zna (1960), F. M. Dostojevski Krotka/A. Strindberg Gospođica Julija (1961), F. G. Lorka Dona Rosita ili Govor cveća (1962), Molijer Tartif (1964), N. V. Gogolj Mrtve duše (1965), O. Vajld Važno je zvati se Ernest (1966), J. Kolundžić Klara Dombrovska (1967), Š. O’Kejsi Junona i paun (1968), D. Mihailović Kad su cvetale tikve (1969), B. Breht po V. Šekspiru Koriolan (1970), F. M. Dostojevski Zločin i kazna (1971), Ž. Fejdo Buba u uhu (1971), A. N. Ostrovski Vuci i ovce (1974), M. Gorki Vasa Železnova (1976)…
– Sećam se, kada sam došlau JDP Slavko Simić me je sreo ispred „Manježa” i rekao mi: „Mlada koleginice ako u životu odigrate tri, četiri, pet uloga koje volite, a vole ih i oni koji vas gledaju, onda znajte da ste uspeli.” Čudila sam se: samo četiri, pet uloga?! Danas kada se sumiraju rezultati, upravo toliko izdvojim. Prvu ulogu – Anu Frank, u JDP-u Ofeliju sa Brankom Plešomkao Hamletom, Aleksandru Kolontaj,gospođu Šandebiz u kultnoj predstavi „Buba u uhu”…, saradnju sa mnogo velikih glumaca i reditelja – rekla je glumica za Politiku.
Zaštitni znak Rade Đuričin ipak je predstava „011” po tekstu Mome Kapora. Sa ovom predstavom i partnerom Mišom Janketićem proputovala je ceo svet.Pored toga, Rada Đuričin se kroz svoj profesionalni rad trudila da pokrene i pitanja vezana za humanizaciju muško-ženskih odnosa. Kroz televizijsku seriju „Muški rod–ženski rod”, monodrame„Strah od letenja”, „Katarina Ivanovna”…
U izdanju Slobodana Mašića objavljena je i njena knjiga „Tajna crne ruke”, dnevnik jedne glumice u kojoj je beležila sve što se događalo na probama istoimene predstave koja je, u režiji Ljubiše Ristića, izvedena 1983. godine.
– Mnogo toga se i ostvarilo, bio bi greh kada bih se žalila. Naš posao je mnogostran. Pored uloga koje igramo imamo i neku vrstu kulturne misije. I čini mi se da je bitno da kroz naš rad, kao i kroz društveno delovanje budemo nosioci onoga što se zove kulturni poslenik, da je i to važan i neotuđivi deo našeg javnog rada – rekla je poznata glumica.
Rada Đuričin ostvarila je veliki broj uloga i u drugim medijima, u skoro trideset igranih filmova i u pedeset televizijskih produkcija.
Film Osma vrata doneo joj je Debitantsku nagradu na Filmskom festivalu u Puli 1959. godine, a Nagradu za epizodnu ulogu u filmu Parlog dobila je na Filmskim susretima u Nišu 1974.
Dobitnica je Godišnje nagrade JDP-a za ulogu u predstavi Kraj vikenda (1983) i Specijalne godišnje nagrade JDP-a za dramatizaciju i ulogu u predstavi 011 (1992), Zlatnog beočuga za trajni doprinos kulturi Beograda (1998), Specijalnog priznanja za veliki doprinos razvoju kulture grada Vršca (2004), Vukove nagrade za izuzetan doprinos razvoju kulture u Srblju i svesrpskom kulturnom prostoru (2007) i drugih priznanja.
Ukazom Predsednika Republike Srbije, 2018. godine, Rada Đuričin je dobila Zlatnu medalju za zasluge.
Rada Đuričin je napisala i objavila dve knjige: Tajna crne ruke: dnevnik jedne glumice (1999) i Moje monodrame (2005).
Prevela je dela O ja sam vrlo, vrlo srećna Daria Foa i Franka Rame i Isidora Martina Šermana.
Bila je novinar-voditelj u Radio Beogradu.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: politika.rs
