Kako su izgledali poslednji trenuci ruske carske porodice ROMANOV? Odvedeni su u podrum ne sluteći šta ih čeka
Svoj kraj Romanovi su dočekali jedne julske noći pre više od 100 godina, kada su car Nikolaj II i njegova supruga carica Aleksandra brutalno ubijeni zajedno sa petoro dece.
NIKOLAJ II je stupio na presto 1894. godine, nakon smrti svog oca Aleksandra III. Kritičari su ga opisivali kao ograničenog i nemaštovitog, a istoričari danas ističu da je istina da nije imao ni sposobnosti ni temperamenta da vlada u turbulentnim vremenima. Car Nikolaj II je bio nesiguran čovek koji do poslednjeg trenutka nije bio kadar da donosi odluke. U prilog tome govori i podatak da je Sankt Peterburgom kružio vic kako su „dvojica najmoćnijih ljudi u Rusiji bili car i poslednja osoba koja je s njim razgovarala“.
Zarobljenički život
Nakon što su boljševici preuzeli vlast u novembru 1917. godine, Romanovi su zatvoreni u palatu Carsko selo u Sankt Peterburgu. Nedugo potom poslati su istočno od Urala u Tobolsk, gde se prema tvrdnjama svedoka, sa njima nije loše postupalo. Mnogi su tvrdili da je Nikolaj većinu vremena provodio u prirodi, kao i da mu uopšte nije nedostajao stres koji je sa sobom nosila titula cara. U ovom ranom periodu zatočeništva, još uvek je bilo moguće sanjati o srećnom kraju – razmatrane su čak i opcije da porodica sitgne do Velike Britanije ili doma na Krimu. Ipak, sledeća destinacija Romanovih bila je – Kuća Ipatijev u Jekaterinburgu.
Čovek zadužen za porodicu bio je izvesni Avdejev, ali kako su čuvari bili obični ljudi iz lokalnih fabrika – car Nikolaj i carica Aleksandra su se vremenom upoznali sa njima, pa čak i zbližili. Ipak, lokalni boljševici su bili svesni da su Romanovi vrhovni simbol ruske autokratije i da zato moraju da nestanu, stoga su Avdejeva zamenili Jakovom Jurovskim – čovekom sa zadatkom.
Poslednja noć porodice Romanov
Rano je jutro 17. jula 1918. godine. Jurovski tera članove carske porodice da ustanu iz postelje pod izgovorom da se grad nalazi pod opsadom i da je njihova lična bezbednost ugrožena. Bez puno pogovora zajedno sa četvoricom najodanijih sluga koji nisu želeli da napuste svoje gospodare, odlaze u podrum. Nikolaj je predvodio kolonu sa sinom Aleksejem u rukama, još uvek nesvestan onoga što mu se sprema. Kada su ušli u malu praznu prostoriju Jurovski im je prišao i pročitao izjavu:
„Ispunjavajući volju revolucije, Generalna direkcija Oblasnog sovjeta, donela je dekret prema kom je bivši car Nikolaj Romanov – kriv za bezbroj krvavih zločina protiv svog naroda. Zato mora biti streljan.“
Sledećeg trenutka stražari su počeli da pucaju. Glavna meta bio je car koji je usmrćen već nakon nekoliko hitaca. Carica je pala mrtva odmah nakon njega, pošto ju je jedan od metaka pogodio u glavu. Kada se dim nastao paljbom slegao, a u prostoriji se ponovo moglo videti, devojke su stražarima izgledale nepovređeno – kao da su se meci odbili o njihova tela. Tada je jedan od njih izgubio kontrolu, zgrabio bajonet i dovršio posao. Jurovski je ispalio nekoliko hitaca u mladog carevića Alekseja. Posle dvadeset minuta užasa, cela porodica i njihove sluge bili su mrtvi – jedni upucani, drugi izbodeni i pretučeni. Jedanaest tela je potom izneseno iz kuće i utovareno u kamion.
Epilog
Prema svedočenjima očevidaca, čitav proces uklanjanja tela bio je haotičan. Navodno su boljševici leševe prvobitno pobacali u plitak rudnik Ganina Jama, nakon čega su pokušali da ga raznesu granatama. Kako poduhvat nije uspeo, rešili su da ih prevezu u novu grobnicu. Međutim, kamion se na putu ka drugom odredištu zaglavio u blatu i tom prilikom su dva tela zakopali u šumi. Ostalih devet su polili kiselinom, spalili i zakopali u obližnju jamu.
Sovjetski zvaničnici su tek 1926. godine zvanično potvrdili smrt carske porodice, a čak i tada su odbijali da preuzmu odgovornost za ubistvo. Prisilna tišina oko njihove smrti možda je ugušila javnu debatu, ali je takođe podstakla beskrajnu radoznalost o njihovoj sudbini. Da bi se pokrenula javna rasprava na ovu temu bilo je potrebno da dođe do raspada Sovijetskog Saveza. Tada su,1991. godine, u blizini Jekaterinburga ekshumirana tela devet ljudi koji su identifikovani kao car Nikolaj, carica Aleksandra, njihove ćerke Olga, Tatjana, Anastasija i četvoro sluga.Gotovo dve decenije kasnije, 2007. godine su u blizini nađeni i ostaci Alekseja i Marije, koji su identifikovani pomoću DNK analize.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: nationalgeographic.rs
