Vreme brzo prolazi, a životni vek ljubimaca je mnogo kraći nego životni vek ljudi. Zato je važno uočiti simptome, odvesti psa kod veterinara i što pre početi sa adekvatnim lečenjem potencijalnih bolesti i sindroma. Moramo biti svesni da naši ljubimci brzo stare
Nekad pomislimo da nije moglo ništa lepše da nam se dogodi od trenutka kada nam malo štene kroči u život i kada shvatimo da smo dobili kućnog ljubimca, ali i člana porodice. Gledamo ga kako raste, sa neskrivenom radošću uživamo u njegovim nestašlucima, brinemo se o njemu i o njegovom zdravlju i pravilnom razvoju. Međutim, vreme veoma brzo prolazi. Životni vek ljubimaca je mnogo kraći nego životni vek ljudi.
Nažalost, većina vlasnika pasa nije toga svesna i nije spremna na ono što će se dogoditi veoma brzo, možda i za desetak godina. Pre svega, treba imati na umu da se njihov rast odvija veoma brzo i da je naš ljubimac već sa petnaestak meseci odrastao i formiran pas. Njegov rast i razvoj treba ispratiti s velikom pažnjom i uz asistenciju veterinara, jer mane u razvoju, naročito skeletnog sistema, mogu da se pojave veoma brzo i da prouzrokuju trajna oštećenja koja će kasnije imati veoma velike konsekvence – pre svega na normalan život i kretanje odraslog psa. Važno je znati da se i ti problemi mogu rešavati upotrebom medikamenata, a neke mane i operativnim zahvatima, koji će omogućiti da se pas razvije pravilno i da se u zrelom i starijem dobu kreće normalno i bez smetnji.
Takođe, iskusni veterinari mogu otkriti kod štenaca i srčane probleme, od kojih su neki urođeni, a neki spadaju i u stečene – pogotovu ako je pas pre toga preležao neko infektivno oboljenje koje može ošteti srčani mišić ili pluća. Oštećenja srčanog mišića mogu se javiti i zbog parazitoza, kao što je srčani crv, koja su postale veoma učestala na našim prostorima od početka devedesetih godina. Zbog toga je veoma važna rana vakcinacija kao imunološka zaštita od infektivnih bolesti, kao i zaštita od spoljašnjih i unutrašnjih parazitoza pomoću efikasnih preparata koji danas postoje.
Većina vlasnika će se iznenaditi kada im saopštite da se njihov pas koji ima sedam ili osam godina smatra starijim psom prema stavovima koji trenutno vladaju u veterinarskoj medicini. Veliki broj vlasnika će smatrati da veterinar preteruje jer, eto, šta nedostaje njihovom ljubimcu koji se sasvim normalno ponaša i nema nikakvih vidljivih zdravstvenih smetnji. Najčešće će na taj način i načiniti prvu grešku zbog toga što organizam psa već u tom dobu počinje metabolički da se usporava, što vremenom i bez veterinarske kontrole može dovesti do ozbiljnih hroničnih bolesti koje mogu voditi do preranog starenja i prerane smrti.
Svaki genetski zapis ima svoje mane i svako živo biće rađa se s manom od koje će umreti. Kada – to veoma često zavisi od ranog prepoznavanja bolesti i njihovog uvođenja u terapijske tokove koji će omogućiti što kasniju pojavu nepovratnih promena.
Najčešće promene koje se javljaju kod starijih pasa mogu se svrstati u nekoliko kategorija:
Pojava tumora
Pojava tumora je, nažalost, postala veoma česta u veterinarskoj medicini. Iz iskustva možemo da konstatujemo da od nekadašnjih deset operacija raznih vrsta izraslina ili promena na unutrašnjim organima, svega jedan ili dva bila su pozitivna na neku vrstu maligniteta. Danas je ta statistika u velikoj meri na strani tumorskih promena i u većini slučajeva kada otklonimo neku promenu – dobijemo patohistološki nalaz da se radi o nekoj vrsti maligniteta. Zato je opšta preporuka da se nikako ne zanemaruju bilo koje vrste izraslina koje možemo videti na koži ili u ustima. Isto tako, ne treba izbegavati periodične kontrole krvi i kontrole rendgenom i ultrazvukom – koje nam mogu otkriti rane promene na unutrašnjim organima.
Degenerativne promene na zglobovima i koštanom sistemu
Degenerativne promene na zglobovima i koštanom sistemu su takođe postale deo svakodnevne veterinarske prakse i dijagnostike. Najčešća je pojava osteoartritisa, koji najlakše možemo definisati kao gubitak ili raslojavanje unutrašnje zglobne površine koja gubi glatkoću usled smanjene moći obnavljanja. To je tipično oboljenje većine starijih pasa. Ono na šta treba na vreme obratiti pažnju jeste pojava simptoma ove bolesti koja se pre svega ogleda u netoleranciji na kretanje – pas se veoma brzo umara u šetnji, ujutru pri ustajanju ima ukočene ekstremitete, slabije skače i često odbija da se igra. Postoje i specifične bolesti koje su posledica oštećenja zglobova, kao displazije kukova ili displazije lakta koje se mogu rešavati i operativnim putem. Zbog svega navedenog važno je uraditi dijagnostiku na vreme i pri prvoj pojavi simptoma započeti terapije suplementima za obnavljanje zglobnih površina, kao i specifičnim vidovima fizikalne terapije koja će omogućiti dužu funkcionalnost zglobova i normalno kretanje kućnog ljubimca. Ne treba zaboraviti ni različite vidove okoštavanja koja se takođe mogu javiti na zglobovima, mada su najčešća na kičmenom stubu. Ovakav vid bolesti može se javiti veoma rano, pa smo imali prilike da ove tipove promena dijagnostikujemo i kod mladih pasa starosti od dve-tri godine.
Većina vlasnika će se iznenaditi kada im saopštite da se njihov pas koji ima sedam ili osam godina smatra starijim psom prema stavovima koji trenutno vladaju u veterinarskoj medicine
Bolesti srca i krvnih sudova
Bolesti srca i krvnih sudova, kao i drugi vidovi kardioloških oboljenja postali su veoma česta pojava kod starijih pasa, pogotovu što je napredak veterinarske medicine omogućio da duže žive. Prvi znaci ovih oboljenja su netolerancija na vežbu i šetnju, otežano disanje, zamaranje pri najmanjem naporu i povremeno bledilo vidljivih sluznica. Početak ovih simptoma nikako ne treba ignorisati. Vlasnik mora da bude svestan da to što pas jede nije svedočanstvo da je i zdrav i da osim unošenja hrane postoje i drugi aspekti koji se moraju kontrolisati. Osim urođenih srčanih mana, koje smo već spominjali, postoje i stečene, ali i oni srčani problemi koji se pojavljuju sa godinama. Većina ovih bolesti povezanih sa srčanim slabostima usled starosti danas se lako dijagnostikuje i veoma uspešno se može držati pod kontrolom godinama. Namerno ne upotrebljavam reč „izlečiti“ jer moramo biti svesni da su to bolesti koje uspešno kontrolišemo medikamentima.
Bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem
Bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem najčešće se javljaju od osme do desete godine starosti psa. Jedna od najučestalijih bolesti je hiperadrenokorticizam ili Kušingova bolest. Veoma se teško može primetiti, ali psi koji obolevaju od Kušinga pre svega piju mnogo vode, puno mokre, imaju pojačan apetit i oticanje stomaka. Jedan od najkarkterističnijih znakova jeste gubitak dlake sa izraženim venskim crtežom pogotovu na stomaku i s pojavom takozvanog pacovskog repa, tj. repa koji ostaje bez dlake. Ovo oboljenje se nakon dijagnostike leči medikamentozno i dugotrajno.
Drugo veoma često stanje jeste hipotireoza, što je oboljenje štitne žlezde i pokazuje njenu smanjenu funkciju. Simptomi su smanjena pokretljivost, nezainteresovanost za okolinu i gubitak ranijih navika koje je pas imao. Često se u sklopu ove bolesti javlja i povećana gojaznost, koja je posledica usporenog metabolizma. I ovo oboljenje se leči nakon dijagnostikovanja relativno lako medikamentima koji povećavaju nivo hormona štitne žlezde i na taj način dovode metabolizam u ravnotežu.
Ovde moramo spomenuti i dijabetes koji je postao veoma učestalo oboljenje, pre svega zbog nepravilne ishrane naših ljubimaca i i zbog toga sto im se daje neadekvatna hrana. Jedan od bitnih faktora jeste i gojaznost, te je potrebno, naročito kod starijih pasa, upotrebljavati balansiranu ishranu koja neće dovesti do pojave viška kilograma. Nažalost, ova bolest se najčešće drži pod kontrolom davanjem insulina jer drugi vidovi terapije ne daju adekvatne rezultate. U ranim fazama bolesti moguće je držati dijabetes pod kontrolom samo ishranom.
Dentalne bolesti
Dentalne bolesti postale su svakodnevica. Usled loše ishrane i genetskih sklonosti najpre i to veoma rano, sa dve ili tri godine, možemo kod pasa videti upalu gingiva (zubnog mesa), a kasnije i u slučajevima koji se zapuste i pojavu zubnog kamenca, kao i teške parodontopatije s gubitkom zuba, pa ponekad i gubitkom kompletnog zubala sa atrofijom zubnog mesa i viličnih kostiju. Zbog toga je veoma važna zubna higijena na koju pse treba navikavati od mladih dana. Danas postoje mnogi načini sprovođenja zubne higijene – od pasta i četkica do hrane i poslastica koje pomažu uklanjanju mekog plaka. U poodmaklim fazama neophodne su i stomatološke intervencije koje danas sprovodi većina bolje opremljenih klinika.
Kognitivna disfunkcija
Kognitivna disfunkcija se sve češće javlja kod starijih pasa i povezana je s degenerativnim promenama u mozgu, tj. sa starenjem mozga. Sa produžetkom životnog veka pasa počele su da bivaju sve češće i promene na mozgu koje vremenom mogu dovesti do mnogih poremećaja u svakodnevnom funkcionisanju i ponašanju pasa. Ponekada ćete primetiti da vaš pas zaboravlja rute kojima je ranije išao, da je sklon da se izgubi u poznatom prostoru, da ne pamti stare trikove, kao i da vas nekada gleda kao da vas ne prepoznaje. Veoma često psi oboleli od kognitivne disfunkcije imaju i poremećaje u spavanju, kao i poremećaje u ponašanju koji se najčešće manifestuju iznenadnim izlivima agresije. Najčešće se javlja kod pasa starijih od deset godina. Mogućnosti lečenja su ograničene i uglavnom se svode na davanje medikamenata bogatih masnim kiselinama i antioksidantima koji bolje hrane mozak.
U zaključku možemo reći da je veoma bitno pri pojavi prvih simptoma odvesti psa kod veterinara i što je moguće ranije početi sa adekvatnim lečenjem navedenih bolesti i sindroma. Moramo da budemo svesni da naši ljubimci brzo stare i da je potrebno obavljati rutinske sistematske preglede bar na svaki šest meseci.
Svaki genetski zapis ima svoje mane i svako živo biće rađa se s manom od koje će umreti. Kada – to veoma često zavisi od ranog prepoznavanja bolesti i njihovog uvođenja u terapijske tokove koji će omogućiti što kasniju pojavu nepovratnih promena
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: petsvetmagazin.rs
