Arhimandrit Lazar (Kršić), duhovnik manastira Tavna, zadužbine Nemanjića, napunio je 35 godina službe u ovoj bogomolji.
Tim povodom je za sestrinstvo manastira lično spremio pitu od višanja, majstorski napravljenu po receptu njegove divne majke, koja je kao i njegov otac, pošto im je na početku rata u BiH uništena imovina u selu Lešće kod Broda, živela u Tavni. Sestre su se, kako kaže igumanija Marta, baš obradovale pažnji oca Laze, kako ga zovu od milja, a ne mogu da shvate da je tri i po decenije prošlo "kao tren".
Ovaj ugledni duhovnih i teolog, jedan od najomiljenijih i najpoznatijih ne samo u SPC, došao je u Eparhiju zvorničko-tuzlansku posle svešteničkog službovanja u Velikoj Britaniji, gde je bio svedok nesrećnog srpskog raskola.
Spada u red onih sveštenika koji su, prema svedoćenju nekadašnjeg episkopa zapadnoevropskog i australijskog sada šabačkog Lavrentija, imali i hrabrosti, i volje, i želje da u zemlji i rasejanju promovišu dela naših crkvenih intelektualnih gromada kao što su vladika Nikolaj i otac Justić Popović (Ava Ćelijski), koji će, u novije doba, postati svetitelji.
Bio je proganjan od Udbe BiH i to godinama, hapšen, odvođen na višednevna i višesatna saslušavanja."Udbaši" su znali, jednostavno, da ga "pokupe" u manastiru ili na ulici u Bijeljini i da ga vode na "informativne razgovore", zbog čega je njegova majka silne peškire natapala suzama.
"Čuvari Jugoslavije" će kasnije postati "veliki nacionalni policajci", biznismeni, bogataši…Otac Lazo im je, kako kaže, "sve oprostio, a Gospod neka radi sa njima kako misli da treba".
"Narod se o takvima, naravno, nikad nije pitao, pa ni sad", kaže otac Lazo, koji godinama putem društvenih mreža druguje sa hiljadama ljudi širom planete.
"U Tavni sam se saživeo sa ljudima, ne samo iz ovog kraja, već i komšijama i braćom iz Srbije, gde imam na stotine prijatelja. Meni niko nikad nije mogao da nametne granice, da zabrani bilo šta ako znam da je to dobro za naš rod, našu veru, živote. Gradili smo uvek dobre odnose sa ljudima, ne samo naše nacije i vere, pa nije ni čudo što u vreme rata, mada smo bili u dometu njihovog oružja, nijedno đule nije palo iz Teočaka, ne samo na svetinju, već ni na manastirsko imanje."
Ljubitelj je dobrih knjiga, dobre muzike, od popa, roka, džeza, do starogradskih i narodnih pesama. Marljivo prati i čuva slike koje svedoče o razvoju tehnike i tehnologije, od onih iz svere komunikacije do automobila.
U ovom kraju, ali i Loznici i Šapcu poznat je bio kako krstari sa omiljenom "volgom", koju je pre nekoliko godina, morao da zameni "ladom nivom". Ostao je upamćen kao jedan od najomiljenih nastavnika veronauke, koju je predavao od njenog uspostavljanja u školama u Repubici Srpskoj do penzionisanja.
Otac Lazar i danas glavu drži visoko, ali ne kao znak gordosti, već kao primer ljudima da ne smeju da pokleknu ni pred kakvim nedaćama. Mada iza sebe ima više od 40 godina rada u SPC i više od 20 godina u školi kao nastavnik veronauke, Republika Srpska mu se "isprsila" sa penzijom tek nešto većom od 300 KM, dok je to za njegove progonitelje, koji su u međuvremenu, postali "veliki Srbi", tek nešto sitnine za kafić, pijacu…
"Neka bude slava Bogu na visini i mir među ljudima, to mi je najvažnije u životu, to propovedam, za to se borim, što u svim ovim godinama nije bilo ni lako ni jednostavno", poručuje otac Lazar.
Ljudsko zlo sam vazda praštao, ali kako nas je učio naš bivši patrijarh, nisam zaboravljao radi toga da moje iskustvo predočim drugim ljudima u sličnim prilikama. Ljubav prema Crkvi i verujućem narodu nešto je što ni sa kakvim blagom ne može da se meri, ali neki to, nažalost, shvate tek u jesen života, što je ipak bolje od onih koji ne shvate nikad.
Izvor: rtvbn.com
