Koliko je bilo strašno njihovo bekstvo pokazuje podatak da su bežali preko crnogorskih i albanskih planina, a ta zima 1915. na 1916. godinu pokosila je 8.000 dečaka koji su tražili spas od rata. Neki su umrli od hladnoće, drugi od gladi, treće su pogodile albanske puške.
Dečaci koji su završili u Edinburgu bili su srećnici koji su preživeli. Njihovi životi promenjeni su, zahvaljujući ovoj školi i zaposlenima u njoj. Prvih 10 Heriotsa (kako se zovu dečaci iz ove škole) u nju su stigli u avgustu 1916. godine, pred početak nove školske godine.
Istoričar Luis Miler, koji je istraživao "Srpske dečake" (kako je ovaj slučaj nazvan) kazao je da su preživeli neviđeni horor, kao i da je jedva neko od njih znao par reči engleskog.
– Ali njih je škola "prigrlila", i dobili su podršku ljubaznih ljudi Edinburga, u godinama dok se nisu vratili onome što je ostalo od njihovih domova – kazao je Miler.
Škola ih je ugostila tri godine, a neki od njih su zablistali u njoj. Ipak, ragbi teren je mesto na kom su stekli slavu.
– Ovi momci, koji nikad pre nisu igrali ragbi, pokazali su se izuzetno u njoj – kaže Miler.
Neki od njih, smatra on, bili su dovoljno dobri da se pridruže ozbiljnijim ligama, svedoči istoričar. Po povratku u Srbiju napravili su prvi nacionalni ragbi tim Srbije i posadili koren ovog sporta u svojoj domovini.
Jedan od dečaka je bio Živojin Kovačević, koji je u trenu bekstva imao 15 godina. Bio je dobar i u školi, i na ragbi terenu. On je nastavio sa studijama građevine u Edinburgu, pa kada se vratio u Srbiju, radio je na njenoj obnovi.
– Voleo je Britaniju i Škotsku kao svoju zemlju, i bio je zahvalan Britancima što su ga spasili – kaže njegova unuka, koja je jedan od predaka "srpkih dečaka izbeglica" koji su posetili Škotsku povodom stogodišnjice od ovog slučaja.
Pred kraj života je žalio što mu godine ne dozvoljavaju da još jednom poseti Edinburg i školu koja ga je spasila.
Stefan Đorđević, jedan od njih, uspeo je i da završi medicinu i postane ugledan lekar. U sećanju mu je ipak ostala glad i hladnoća. Radio je kao doktor medicine u Glazgovu, a potom na Havajima. Njegova kćerka kaže da je jako ponosna na sve "što je mladi srpski dečak postigao".
Potomci srpskih dečaka, zajedno sa istoričarem Milerom održaće čas sećanja na sve šta su ovi dečaci preživeli, a britanska javnost je, sudeći prema BBC, vrlo upoznata sa sudbinom "spskih dečaka".
I na sajtu škole je objavljeno obeležavanje 100 godina od dolaska srpskih dečaka.
Zaista su dečaci za divljenje!
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: espreso.rs
