Bijeljinac Nemanja Tešić od malih nogu družio se sa gitarom kroz muziku svoga oca koji je, takođe, bio gitarista, tako da je već od tada imao želju da to bude njegov hobi, koji je kasnije prerastao u ozbiljan posao.
“Muzikom se bavim skoro 20 godina, odnosno, toliko je prošlo od mog prvog susreta sa gitarom. Moji muzički počeci su vezani za mog oca koji me je najviše i naučio o muzici i usmjeravao. Završio sam nižu muzičku školu u kojoj sam se muzički edukovao prvenstveno po pitanju teorije. Muzikom se ozbiljno bavim posljednjih devet godina”, započeo je Nemanja priču za portal Dešavanja u Bijeljini.
Kaže da je na svojim ozbiljnijim muzičkim počecima bio dosta mlad, tako da ne može da izdvoji nešto što mu je u tom momentu bila prekretnica.
“To je nešto što volim iz dubine svoje duše i nešto u čemu se pronalazim. Odlučio sam da dam sebe u ovaj posao i da u tome uspijem, da cijeli život radim nešto što volim što je danas rijetkost da se vidi. Moja prva ljubav je gitara, ali bilo koji muzičar koji svira bilo koji instrument ima želju za još nekim instrrumentom ili da se okrene i pjevanju. Konkretno, moja druga ljubav je pjevanje, a volim da sviram i bubanj”, kaže Nemanja.
Tešićevi počeci vežu se za bijeljinski Matrix band koji je od početka vezao nekoliko momaka koji su voljeli muziku i bavili se njom.
“Priča Matrix banda je krenula davno kao nešto bezazleno. Nas par dječaka koji sviraju se skupilo i od samog početka smo imali slična muzička razmišljanja, stilove i ciljeve i to je tako krenulo. Poslije par godina upoznali smo se sa našim sadašnjim menadžerom Rajkom koji je to podigao na viši nivo i tako smo u ekipi do dan danas. Na samom početku mi to nismo ni shvatali tako ozbiljno, jednostavno smo išli da sviramo i to je to. Kasnije, kroz život, kroz posao, kroz godine naučili smo da je to ozbiljan i odgovoran posao i saznali šta sve nosi sa sobom”, iskren je Nemanja.
Kao najljepše momente iz svog posla koje će pamtiti cijelog života, izdvaja upoznavanje “idola”, muzičara i pjevača koje je do tada pratio i gledao “na malim ekranima”, a ovaj posao mu je sa sobom donio ispunjenje želja i dijeljenje bine sa njima.
“Pamtiću momente kada sam upoznao svoje “idole” iz djetinjstva. To je nevjerovatan osjećaj, pogotovo kada u nekim situacijama stajemo na istu binu sa njima. Trema je, da se ne lažemo, prisutna, naročito na tim nekim počecima. Vremenom, naravno, prolazi. Evo, iskreno, ne znam kad sam posljednji put imao tremu. Možda manju 2018. godine na koncertu sa Majom Berović u Štark Areni. Nevjerovatan je osjećaj kada se izađe na tako veliku binu, pred toliko ljudi”, ispričao je Nemanja.
Iskreno nam priča da su putovanja najteža strana posla s obzirom da se često dešava, kao što je situacija u vrijeme praznika, da putuju po 12 do 15 vezanih dana – Švajcarska, Austrija, Hrvatska, BiH, Srbija i slično.
“To je dosta teško, ali kad se ima volje, sve se “izgura”. Najbitnije je da se voli posao koji se radi, naročito ako je kao ovaj naš. Pored toga, podrška porodice i najbližih ljudi u bilo čemu je veoma bitna, a ja sam je imao od početka. Čovjek treba da vjeruje u nešto, teži ka tome, trudi se maksimalno i uspjeh će doći”, objašnjava Nemanja.
Skoro godinu dana je prošlo otkako je Nemanja “lansirao” projekat škole gitare, odnosno davanje časova gitare zainteresovanim mladim ljudima.
“Do prije nekog vremena se nisam video u bilo kom pedagoškom poslu, jer mi je djelovalo kao potpuna suprotnost meni. Međutim, desilo mi se da mi se javljaju prijatelji koji bi voljeli da sviraju gitaru, pa da ih malo posavjetujem, naučim. Tada sam vidio da ja mogu da ih naučim, da imam strpljenja i da to što im prezentujem mogu brzo da shvate. Došao sam na ideju da to podignem na veći nivo i tako sam pokrenuo ovaj moj projekat. Ne pada mi teško da držim časove gitare. Pričao sam sa kolegama koje rade sličan posao. Potrebno je imati dosta živaca i strpljenja, ali ja jednostavno uživam u tome da nekoga nešto naučim i uživam kad vidim napredak kod nekoga. To mogu da potvrde svi moji učenici – budem srećan kada vidim da je neko nešto naučio”, iskreno priča Tešić za Dešavanja u Bijeljini.
Nemanjin primarni posao, Matrix band, mu “oduzima” dosta vremena, odnosno potpuno je posvećen tome, pa iz tog razloga nema mnogo vremena koje bi iskoristio da se posveti časovima gitare. To je razloga zašto ne radi sa mnogo ljudi, jer samo tako može dovoljno da se posveti svakome i tako niko i ništa u njegovom životu ne ispašta.
“Čini mi se da danas dosta manje omladine teži instrumentima, ali to mi je i razumljivo zbog vrste muzike koja je danas populatna i aktuelna. Prije 10 do 15 godina bilo je to dosta drugačije, ali, generalno, ima omladine koja bi željela time da se bavi. Većina koja krenu na časove kod mene, većina, ne svi, krenu jer žele da nauče da sviraju gitaru za sebe, za društvo, prosto ih privlači gitara… Međutim, imam momka iz Bijeljine koji je krenuo kod mene na časove sa namjerom da svira i pjeva, odnosno da se bavi tim poslom i odlično mu ide. Prihvata sve savjete, jer u meni vidi nekoga ko je uspješan u onome što on želi i otvoren je da me pita bilo šta”, istakao je Nemanja.
Gitara je prilagodljiv instrument i Nemanja kaže da ima široku sliku muzike koju voli da sluša i svira – od strane, preko domaće, narodne muzike, novije muzike…
“Gitara je prilagodljiv instrument i ko zna za nas zna da smo mi bend koji svira novije stvari na malo drugačiji način. Dajemo tu neku muzičku notu ovom novom muzičkom pravcu. Što se tiče Matrixa, mi smo ekipa koja radi dugo godina i ako Bog da radićemo još dugo. To funkcioniše savršeno i nema nekih promjena, a što se tiče mog projekta vezanog za časove gitare, imam plan da u budućnosti sve to podignem na dosta viši nivo, da to izgradim kao brend koji će biti prepoznatljiv sutra ne samo na gradskom, regionalnom nivou nego i šire, da dobijemo školu gitare kakva ja zamišljam da treba da bude”, naveo je Nemanja svoje planove za budući period.
Dešavanja u Bijeljini
Foto: Dejan Šešum
Izvor: desavanjaubijeljini.com
