Ime Dragoljuba Draže Mihailovića zauvek je upisano u srpsku istoriju. Da li crnim ili zlatnim slovima – zavisi ko je kako tumači. Antifašista ili saradnik fašista i nacista? Heroj i spasitelj srpske nejači ili izdajica i zločinac nad svojim narodom, ali i drugima? Ima ovakvih pitanja u nedogled. A odgovora ništa manje. I na svaki jedna strana će potegnuti argument kojim bi ga urušila i prevagnula na svoju verziju.
Ono što ćemo u ovom tekstu tretirati kao zvanično jeste da je komandujući Jugoslovenskom vojskom u otadžbini, odnosno načelnik Vrhovnog štaba JVuO uhapšen 13. marta 1946. godine, bezmalo godinu nakon okončanja ratnih dejstava u Jugoslaviji i završetka Drugog svetskog rata. Takođe, kao činjenicu ćemo uzeti da je tek 11 dana kasnije, 24. marta, Aleksandar Leka Ranković, osnivač OZNA i ministar unutrašnjih poslova FNRJ, to i obznanio javnosti. Suđenje je započeto 10. juna i trajalo do 15. jula, kada je osuđen na smrt, a dva dana kasnije i streljan.
I onome što je nesporno dodaćemo da ga je Viši sud u Beogradu rehabilitovao 14. maja 2015. uz obrazloženje da je tokom procesa utvrđeno da nije imao fer suđenje i da je presuda doneta u nezakonitom procesu i iz političko-ideoloških razloga.
Foto: N. Skenderija
Kako je Draža uhapšen u selu Dobrunska Rijeka nadomak Višegrada? I da li je uopšte uhapšen tu nadomak druma koji spaja Dobrun i Priboj?
Kalabić je pristao na saradnju i sa grupom od desetak oficira prerušenih u četnike krenu da traži Mihailovića, koji je često menja mesto boravka u okolini Višegrada zbog intezivnih potera Korpusa narodne odbrane Jugoslavije, poznatijih kao KNOJ.
Šta se desilo s Kalabićem
Nikola Kalabić je u zvaničnoj verziji označen kao čovek koji je izdao Dražu. Apelacioni sud u Beogradu je 19. maja 2023. potvrdio rešenje Višeg suda u Valjevu od 8. avgusta 2022. godine o njegovoj rehabilitaciji kada je za zvaničan dan smrti uzet 19. januar 1946. Tako je komandant Gordke garde poginuo skoro dva meseca pre nego što je Mihailović uhapšen.
Foto: A. Stanković, javno vlasništvo
Sve to je veoma dobro prikazano u televizijskoj seriji „Poslednji čin“ iz 1981. u kojoj je jednu od uloga karijere ostvario Zoran Rankić tumačeći komandanta Gorske kraljeve garde.
E, sad… U narodu se mogu čuti još dve verzije. Zajedničko obema je to da se izdaja Kalabićeva totalno negira i navodi se, u prvoj, da je OZNA, predstavljajući se kao američka vojna baza Sredozemlju, uspostavila radio-vezu sa Mihailovićem, i dogovorila evakuaciju avionom. Avion sa Dražom je umesto izvan granica Jugoslavije sleteo u Beograd.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: novosti.rs/kurir.rs