"Nije interesantno raditi ono što nas ne prodrma. Postoje nekad oni `masni` likovi koje dobijete jednom u deceniji da odigrate, ako i toliko. Ja sam imala sreće da takvu ulogu prvi put odigram u 23. godini. Priprema je trajala nepuna tri meseca", navodi Miona
Glumica Miona Marković ostvarila je uloge u serijama "Koreni", "Žigosani u reketu" i "Močvara", a uskoro će bijeljinska publika imati priliku da je gleda i u novoj predstavi Gradskog pozorišta "Semberija".
"Ne radim sada mnogo u Beogradu i zbog toga sam mogla sebi da priuštim proces odvojen od svega meni već dobro znanog. Korona je prekinula predstave u Beogradu i eto meni preseljenja na tri meseca. Ima još jedna bitna stvar – kada ti neko ponudi klasično i veliko dramsko delo, tu nema nikakvog nećkanja", ističe u intervjuu Miona.
Ona kaže da se u Gradskom pozorištu "Semberija" sada radi predstava po motivima "Ivanova", drame Antona Pavloviča Čehova, jednog od najvećih dramskih pisaca ikada, te da o takvim predstavama svaki glumac mašta.
Miona hvali Gradsko pozorište "Semberija", najmlađe u Republici Srpskoj.
"Radi se o mladim i vrednim ljudima koji zaista daju sebe za umetnost. To nisu neki učmali glumci ušuškani decenijama u svoje stalno zaposlenje i sigurne plate, već mladi ljudi željni stvaranja. Nijednom do sada, a verujte mi da je tempo rada iscrpljujući /pre svega emotivno/, nisam ni kod koga osetila ni trunčicu negativnosti. Već se osećam kao da su moja klasa, a ne kolege", kaže Markovićeva.
Ona ukazuje na veliki značaj dosadašnjeg rada sa mnogim poznatim glumačkim imenima.
"Nekada je dovoljno gledati maestralne Anitu Mančić i Olgu Odalović dok čekam svoju scenu u predstavi `Putujuće pozorište Šopalović`, pa da učitam u svakome izvođenju nešto novo.
Isto tako, morala bih da izdvojim najdražeg mi cinika Borisa Komnenića, koji je jednako velika ljudina kakav je na sceni i pred kamerom. Samo ću reći da za njega idu dve kamere koje snimaju njegov krupni plan – eto toliko je sjajan", iznosi svoje utiske Miona.
Za Mionu Marković autentičnost je najbitniji element svakog umjetnika.
"Ona je nekada zamagljena nesigurnostima, stidom, ukalupljivanjem, ali na kraju ona mora izaći jer, ako je nema, vi niste primećeni, a mi ipak zavisimo od publike", kaže Markovićeva.
Miona nosi posebne utiske sa simanja serije "Močvara".
"Nije interesantno raditi ono što nas ne prodrma. Postoje nekad oni `masni` likovi koje dobijete jednom u deceniji da odigrate, ako i toliko. Ja sam imala sreće da takvu ulogu prvi put odigram u 23. godini. Priprema je trajala nepuna tri meseca", navodi ona.
Miona smatra da su serije danas produženi filmovi, te da, iako je hiperprodukcija, izađe godišnje i nekoliko nevjerovatno dobrih, koje su bolje od mnogih pozorišnih velikih tekstova i režija.
"Meni je pozorište nedostajalo. I to su zaista potpuno različita sredstva. Za sada, mnogo sam vičnija pred kamerom jer, prosto, kad se sve sabere, imala sam više od 200 snimajućih dana, a sveukupno ni 100 odigranih predstava", kaže ona.
Prije nekoliko godina, glumice u Holivudu prekinule su tišinu i progovorile o seksualnim zlostavljanjima, a na ovim prostorima je lavinu pokrenula Milena Radulović.
"Milena je ukazala na jedan mnogo dublji problem koji nema veze nužno sa našim svetom. Prosto, postavilo se pitanje koliko ima skrivenih profesora, trenera, doktora, učitelja koji koriste svoju poziciju kako bi dobili ono što je zabranjeno, a sve to uvijali u šarenu lažu poverenja", smatra Markovićeva.
Ona napominje da djevojke koje su prijavile Miku Antića nisu tada bile glumice, već tinejdžerke.
"Mislim da je bitno da se žene i muškarci, to jest pre svega mladi, edukuju o tome šta zapravo znači zlostavljanje i šta zapravo znači seksualno uznemiravanje. Do sada nas niko tome nije učio, već sam život, nažalost, ali tu očigledno sada dolazi do promena", navodi Miona.
Markovićeva želi da u budućnosti igra u "bar 10 velikih filmova, bar 20 velikih predstava i još 12 velikih serija".
"Želela bih da to budu sve različite uloge i da napredujem glumački. Naravno, sigurno će tu biti i onih ne tako dobrih, ali ne bih volela da one zasene ove dobre. Maštam da i jedan srpski film u kome ja igram bude svetski", ističe Miona.
Ona trenira pol dens – fizički najzahtjevniju vrstu plesa.
"To je nešto najbliže letenju, a nije toliko skupo kao paraglajding. To je sport u kome se budi senzualnost i ljubav prema telu koje svašta ume. To je sport u kome ne postoje granice, a kontinuiran rad dovodi do toga da nešto što je nekada izgledalo nemoguće, smotano i ružno, postane graciozno, lepo i uzbudljivo.
Trening nije klasično ponavljanje uvek istih i dosadnih vežbi kao što su sklekovi, čučnjevi i trbušnjaci, već se mišići nekako sami grade i nameštaju za vas, dok vi radite element koji se zove `balerina` ili `vrteška`.
To je spoj sportske gimnastike, baleta i svih mogućih plesova", kaže mlada glumica u intervjuu.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: srna.rs