Slaviša Marković, poslanik PDP u NSRS, govorio je o izvještaju o koncesijama, odnosno, kako kaže Marković, o štetama koje je Komisija za koncesije napravila Republici Srpskoj.
„Čini mi se kada bi gledali ko je napravio veću štetu za Republiku Srpsku između vas i ove nesretne odluke UN vezano za Srebrenicu, mislim da je pitanje ko bi bio broj jedan, a ko bi bio broj dva“, rekao je Marković, te je nastavio da iznosi činjenice zbog kojih smatra da je Komisija napravila štetu.
„Kada je u pitanju koncesija koju vi dodjeljujete između ostalog slovenačkoj firmi Vijacukt, vezano za izgradnju mini hidrocentrala, hronološki ću poredati stvari i lica o kojima se radi kada su pitanje određene koncesije. Andrej Rautner je jedan od koncesionara kome ste vi dali par koncesija u Srpskoj. Ja vas sada pitam koju je on koncesiju dobio, a da je uspješno završio projekat. Mogu da shvatim da je inženjer elektrotehnike, pa da radi solarne panele, hidrocentrale, ali da je taj isti gospodin, pored toga što radi hidrocentrale i traži koncesije za mini hidrocentrale, radi i rudarenje litijuma. Zar vama to nije nešto čudno? Kako se jedna te ista lica pojavljuju stalno kao koncesionari i kako je moguće da ta jedna te ista lica stalno tuže Republiku Srpsku, odnosno, njihove koncesije se ne dovedu do kraja“, upitao je Marković.
Marković je takođe istakao da je predsjednica Komisije direktno uključena u sve štete koje su nanesene, te smatra da će se najmanja šteta nanijeti ukoliko članovi komisije ne budu imali sastanke.
„Gospodin Andrija Rautner je između ostalog potpisao i dobio koncesiju izgradnje tri mini hidrocentrale kod Foče i ako pogledate hronološki i sredstva koje je on uložio u čitavu ovu priču je negdje oko 85.000KM koncesione naknade. Naravno, kao i svi ugovori u koncesiji, on je bio ograničen određenim rokovima. Kada pogledate od 2012. godine, kada je krenuo u ovu priču zajedno sa tadašnjim ministrom energetike gospodinom Kovačevićem, u jednom momentu kada je koncesija isticala, ponovo je dobio aneks prodruženja koncesionog ugovora. I naravno, u 2023. godini, kada je isticala njegova obaveza da izgradi mini hidrocentrale u maju mjesecu, brzo se obratio Vladi Republike Srpske i Elektroprivredi Republike Srpske da oni od njega otkupe tu koncesiju. Vlada Republike Srpske, odnosno Elektroprivreda Republike Srpske, na čelu sa gospodinom Lukom Petrovićem je održala hitnu sjednicu Nadzornog odbora ERS, promijenila plan kapitalnih investicija i donijela odluku o izvjesnim ulaganjima vrijednim četiri miliona konvertibilnih maraka. I ne možete mi reći da to nije sve indirektno dogovoreno i sa Vama, jer Vi znate da je upravo ta koncesiona obaveza koncesionara bila da u maju 2023. godine završi te mini hidrocentrale. Kako je moguće da čovjek u aprilu prodaje mini hidrocentrale, a ističe mu ugovor za mjesec dana“, upitao je Marković predsjednicu Komisije za koncesije.
Marković je naveo da je Republika Srpska mogla biti zaštićena od strane Komisije, odnosno, da ne bi bila izgubljena četiri miliona da se postupilo ispravno.
Kako ističe Marković, ništa manje štete nisu nastale ni kada je riječ o Elektroprivredi Republike Srpske, konkretno govori se o RiTE Ugljevik.
„Zaista je pravo pitanje dokad će ova Termoelektrana u Ugljeviku raditi i kakva je sudbina RiTE Ugljevik. Komisija za koncesiju je davala koncesije sumnjivim licima koji su u čitavu ovu priču ulazili isključivo iz ličnih razloga kako bi ostvarili ekstra profit, a ovdje interesa Republike Srpske apsolutno nema.S druge strane, kao što sam rekao, vezano za koncesije koje je Komisija za koncesije davala na području RiTE, opet po navodnim znacima, još jedno u nizu sumljivih lica, gospodin Rašid Serdarov, koji je dobio koncesiju za iskop uglja i izgradnju hidro, odnosno nove termoelektrane, Ugljevik 3. Kako rokovi protiču, gospodin ništa nije radio. I onda se ponovo pojavljuje Komisija za koncesije koja 2021. godine pravi dodatni aneks ugovora, a taj aneks ugovora daje, pored ovog što on već krši određena prava kada je u pitanju izradnja nove termoelektrane, ona njemu daje mogućnost eksploatacije uglja na kopu Istok 2. Kolega koji dolazi iz Ugljevika zna sigurno mnogo bolje od mene da je to možda i najbolje nalazište uglja kada je u pitanju kop i najplići kop gdje se nalazi ugalj, da ne kažem najbolja lokacija. Naravno, to dobija gospodin Serdarov“, istakao je Marković i nastavio:
„I da stvar bude još gora. Ništa to ne bi bilo sporno da ste vi produžili njemu tu koncesiju, da mu niste dali da on može, pored ovoga što ima obavezu da radi novu termoelektranu, on je dobio mogućnost da vrši esploataciju uglja u komercijalne svrhe. I ne malo, nego ono što ste vi odobrili njemu da aneksom ugovora dobije mogućnost da se 7,8 miliona tona uglja može eksploatisati u komercijalne svrhe. Evo, ako nije tako, vi me ispravite, s tim da, nakon toga, kada krene u izgradnju termoelektrane ima mogućnost još eksploatacije negdje oko 40 miliona tona uglja za potrebe te nove termoelektrane. Ništa ovo sve nije sporno, da nije omogućeno da se ovih 7,8 miliona tona uglja izvuče u komercijalne srhe, I naravno da će gospodin Sardarov izvući ovaj ugalj i prodati ga i riješiti sve svoje probleme – uzeti višemilionsku korist… A u slučaju da dođe do prekida ove koncesije, odnosno do problema, s obzirom da ćete ugroziti možda sa ovim ugljom poslovanje termoelektrane Ugljevik, naravno gospodin Sardarov će se zaštiti velikim višemilionskim odštetnim zahtjevom i, naravno, štetu će opet u ovoj priči platiti građani Republike Srpske i budžet Republike Srpske“, naveo je Marković.
Kako ističe, ne može ga niko uvjeriti da se to ne radi smišljeno.
„Ne može me niko uvjeriti da iz sve ove priče ne stoji određeni interesni lobi, jer nesvatljivo je, kao što sam rekao, da se pojedina lica, po navodicima sumljiva lica, što bi rekao Nušić, pojavljuju stalno kao određeni koncesionari. Neshvatljivo me da vi date jednu koncesiju vezanu za solarne panele jednoj firmi koja za šest godina, od 2016. godine do 2022. godine koja je registrovana u Laktašima, nema prihod nikakav, nula konvertibilnih maraka. Pa danas, kada bilo ko šta radi u Republike Srpskoj, kada se pojavljuje na bilo kakav tender, traži se registracija firme, traži se neka referens lista. Kako je moguće da gospodin, kao što sam rekao, Andrij Reutner, ima registrovanu firmu u Laktašima da u periodu od 2016. godine do 2022. godine nijednu konvertibilnu marku čovjek nema na računu. Čovjek nema nijednog zaposlenog radnika. Na broju telefona, koji on ima registrovan u toj firmi, kada nazovete sekretarica se javi automatska i priča na engleskom, što znači da niko tu ne živi. Da li je to moguće i da takva lica dobijaju koncesione ugovore u Republici Srpskoj? I naravno, ništa to ne bi bilo sporno da ovaj gospodin nije u čitavu priču, kada su u pitanju mini hidrocentrale, nije platio koncesionu naknadu 85.000 konvertibilnih maraka, a tu istu koncesionu naknadu, odnosno koncesioni ugovor, predao Elektroprivredi Republike Srpske za 4 miliona. E, tako se peru pare u Republike Srpske i tako pojedinca ostvaruju višemilionsku korist. Sada se postavlja pitanje… Vi ste ti koji trebate da štitite državu. Zar je moguće da vi u Republici Srpskoj dajete koncesije privatnim licima koje poslije država otkupljuje po višemilionskim ciframa? Nemoguće je to da vi niste u toku toga. Isto tako se dešava s jednom minihidrocentralom koja je bila u Bijeljini. Fizičko lice dobije koncesiju, ništa ne radi par godina i onda poslije se pojavljuje jedno preduzeće iz Vlade Republike Srpske, odnosno državno preduzeće koje otkupljuje njegovu koncesiju. I šta vi radite? Vi samo pravite štetu Republici Srpskoj. Dajte mi jedan uspješan koncesioni ugovor koji ste vi napravili“, zaključio je Marković.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com
