Imala je više od deset izložbi u BiH i Srbiji, a jedna od njih je i Bihens (Behance) izložba u Bijeljini, na kojoj je prema glasovima publike odnijela pobjedu, te osvojila Bihens Koin (Behance Coin) 2017. godine. Za sebe kaže da je jedina žena u BiH za koju je poznato da živi od Grafiti umjetnosti, a mi smo joj postavili nekoliko pitanja o njenom radu, poziciji „Strit arta“ u BiH društvu, te planovima za budućnost.
Šta je Stensil art i kako si počela da se baviš tom umjetnošću?
– Stensil art je grana grafita koja je karakteristična po tome što se radi pomoću šablona i sprejeva. Ja sečem, crtam i prskam te šablone i što se koristi više boja, to realnije i izgleda, tj. dobija se iluzija dubine. Stensil art-om sam počela da se bavim 2009. godine, što znači da to radim više od deset godina i mogu da kažem da imam dobru praksu. Najviše me angažuju da ukrašavam zidove, fasade ili me angažuju vlasnici lokala koji žele da ukrase njihov enterijer. Pre nego što sam počela da se bavim Stensil art-om radila sam raznim tehnikama, ali nikada nisam uzela sprej u ruke. Celi život radila sam portrete i kada sam otkrila da pomoću šablona sa sprejom mogu da uradim portret, morala sam da se okušam i u toj tehnici. Prvi portret koji sam uradila Stensil art-om bio je portret Fride Kalo, a prvu izložbu imala sam u svom Valjevu 2004. godine.
Koje su najčešće teme i motivi tvojih radova? Šta te inspiriše?
– Kao što sam već spomenula, celi život radim portrete i uglavnom su to portreti lepih žena i tu uključujem prirodne elemente kao npr. cveće, a poznata sam po tome što stavljam i trouglove. Dosta mi naručuju slike. Uglavnom naručuju portrete svojih dragih ljudi, dece ili prijatelja. Tu negde se uklapaju i portreti poznatih ličnosti. Dobra stvar u svemu tome jeste da ja mogu da uradim pripremu neke slike ili murala pre nego što počnem da radim. Dakle, neko može da vidi tu pripremu i ukoliko mu se nešto ne dopada, ja mogu da uradim prepravke kako bi i druga strana bila zadovoljna, što je uostalom i najvažnije.
Marija Tica Kovačević
Danas se murali i grafiti često poistovjećuju. Koja je razlika?
– Murali su prvenstveno bili slike na zidu, radili su se sa četkicama i to su bila umetnička dela na zidu. Grafiti su bili sasvim suprotno od toga. Ljudi su vremenom spojili ta dva pojma. Danas murali mogu da se rade i sa sprejevima, što je nekada bilo nemoguće. Prvenstveno jer je bilo skupo, a nije bilo toliko različitih boja da bi se kombinovale. Sada se jedan celi mural može uraditi sa sprejevima, a da izgleda kao slika.
Grafiti su danas neizostavan segment urbane kulture, no često se o njima govori kao o činu vandalizma. Gdje je u ovom slučaju granica između umjetnosti i vandalizma?
– Strit art i grafiti koji imaju neku dublju poruku, umetničku pretenziju, ne mogu biti vandalizam, za razliku od raznih parola navijačkih klubova i političkih stranaka. Ne želim da ljudi mešaju grafite sa nečim tog tipa. Kada su grafiti u pitanju postoji umetnost i postoji švrljanje. Svako dete može da uzme sprej i da išvrlja bilo šta i bilo gde, ali to onda neće biti umetnost. Rad sa sprejevima se ne uči u školi. Svi koji su završili umetničku školu, ne mogu reći da su završili Grafiti školu, što znači da su Grafiti umetnici možda i nadareniji jer su morali sami da uče i da shvate kako se koristi sprej. Zgrade i zidovi su svuda oko nas, a mnogi nisu svesni da i zid može da bude lep.
Kakav odnos društvo u BiH ima prema Graffiti umjetnosti? U kojoj mjeri se odnos društva u BiH razlikuje od odnosa drugih evropskih zemalja prema ovoj umjetnosti?
– U drugim zemljama Grafiti umetnici mogu da žive od svog rada, cenjeni su, dobijaju sponzorstva od kompanija koje proizvode sprejeve, tako da su samim tim u boljem položaju nego mi. Isto tako dobijaju dosta legalnih zidova da pokažu svoj talenat, ulepšavaju grad i prave od njega turističko mesto i mnogo lepši ambijent. Meni bi značilo bar da su sprejevi jeftiniji. Druga loša strana je to što grafiti nisu prihvaćeni i Grafiti umetnost nije shvaćena. Želim da razbijem tu barijeru i da dokažem da to nije škrabanje. Ja sam došla iz Srbije, gde je najpoznatija beogradska Strit art scena koja je prebogata, što mu daje jednu posebnu umetničku notu i dušu. U Bijeljini, gde trenutno živim, je druga priča i moja želja je da se to promeni i da nestane etiketa da je to škrabanje, jer je to zaista umetnost.
Svojim radovima si ukrašavala zidove širom svijeta. Takođe, imala si više uspješnih izložbi. Koliko ti znače takva priznanja i koji su tvoji dalji planovi?
– Svaka slika i svaki mural je novi izazov za mene, a dobitna kombinacija je svakako kada se moja vizija poklopi sa vizijom klijenta. Trenutno imam urađene četiri pripreme za četiri različita murala, imam tri naručene slike, kao i tri digitalne ilustracije. Što se tiče murala, koje najviše volim da radim, tri od četiri su na pauzi zbog trenutne situacije sa pandemijom korona virusa. U pitanju je jedan rok bar gde treba da uradim i spoljašnji i unutrašnji deo. Međutim, da bi mogli da me angažuju treba i oni da počnu sa radom kako bi počeli i sa zaradom. Slična situacija je i sa jednim svadbenim salonom koji je trenutno zatvoren, jer nema svadbi. Imam mnogo priprema i mnogo ponuda, ali trenutna situacija ne dozvoljava realizaciju mnogih. Ja se nadam da će se uskoro sve stabilizovati i vratiti u normalan tok. Plan mi je da grafite predstavim kao umetnost, ne kao vandalizam. Moje radove ljudi mogu pratiti preko Fejsbuk (Facebook) stranice MoveRama i Instagram profila MoveRama_art.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: semberija.info
