MARIJA ĆOSIĆ SP: Za ljepše djetinjstvo naše djece

Malo je neuobičajeno na našim prostorima, da se neko ko se bavi kulturom i umetnošću vine u politiku. Obično se na to gleda kao na „prljanje“, „skrnavljenje“ umetnosti. U zemljama koje nas okružuju: Srbiji, Hrvatskoj, kao i u Evropi to nije slučaj. Umetnici, glumci, književnici itekako su shvatili svoja prava i mesto u jednom sistemu i nisu odabrali opciju da se povuku, kukaju i čekaju, pa šta im Bog da ili kada ih se tamo neko seti, nego su zasukali rukave, izučili kulturnu politiku, koja je jasno definisana u zakonu svake zemlje i uključili se u istu da se bore za svoja prava i mesto u sistemu u kojem bistvujemo. Da se nije desila ova Covid – kriza, koja je direktno i ponajviše pogodila struke koje ja zastupam – kulturu i turizam, verovatno se, bar za sada, ni ja ne bi odlučila na taj korak.

Ovu partiju sam izabrala iz nekoliko razloga.

Imaju svoju tradiciju, postojanje vise od 25 godina, a ja sam vaspitana da očuvanje tradicije mnogo govori o čoveku, narodu, a u ovom slučaju i o partiji.

U svom planu i programu, zadnjeg, 8. kongresa, koji je održan 8. jula 2018. godine, pronašla sam jasno definisane ciljeve iz oblasti za koje sam se ja odlučila da se borim.

Stranka i ljudi koji je čine i način na koji rade su izuzetno nenametljivi i mirni, da ne kažem poseduju jedan određeni stil, što i ide uz ideje koje ja zastupam.

Imam poverenje i punu podršku ljudi iz partije za vizije iz svojih branši koje iznosim.

Moja dva razloga kandidature jasno sam istakla:

Svoje argumente za prvi cilj započeću citatima poznatih sociologa:
„U ovom rasulu globalizacije, kultura je ukupan ulog iz koga se mogu izvući sredstva koja su nam potrebna da pridamo smisao kako ličnim životima tako i našim pripadnostima ili sudbinama zajednica“, Jacques Delors.

„Čovekov kulturni kapital, koji on akumulira tokom života, pored ekonomskog i socijalnog predstavlja osnovu funkcionisanja jednog društva“, Pierre Burdije

„Generalno govoreći, pozorište nudi djeci uživanje, priliku za kreativnu participaciju, mogućnost da uče, i stimulans za psihološki razvoj i mentalno zdravlje“, Goldberg.

A na ovo bih dodala i član 31. iz Konvencije o pravina deteta da svako dete ima pravo na dostupnost kulturnih sadržaja u jednom društvu.

Temu važnost dečijeg pozorišta započeću rečima poznatog dečijeg glumca i vlasnika beogradskog pozorišta za decu „Puz“, Branka Kockice: „Mi verujemo da kultura popravlja ljude, a ekonomija ih samo čini bogatim“ i dodaju da oni u Pužu ne nude deci ništa novo nego uvek staro: „Nudimo im osnovne ljudske vrednosti: ljubav, poštenje, prijateljstvo, hrabrost".
Svrha umetnosti nije samo da razonodi već i da obogati život dece na mnogo načina. Pre svega odlaskom u pozorište deca uče da cene umetnost, zatim, pozorište deci pruža brojne emocionalne i psihološke prednosti, izlaže ih različitim kulturama, običajima i tradicijama. Deca uče društvene vrednosti, postaju empatična i poštuju iskustva i stvarnost drugih pojedinaca. Tokom predstave deca uviđaju šta se dešava kada se konflikti reše ili kada ostanu nerešeni. Pozorište razvija njihove analitičke sposobnosti i veštine rešavanja problema. Poseta pozorištu je odličan način da deca prošire svoj vokabular, razviju veštine komunikacije i slušanja, memoriju, kreativno i kritički razmišljanje. Pozorište i pozorišna predstava je idealno mesto za razvijanje svih ovih osobina i veština, a najbitnije je da deca to stiču u prijatnom i interesantnom ambijentu, kroz zabavu, daleko od osećaja da uče u formalnom obrazovnom okruženju.

Mi nudimo konkretan plan i projekat koji bi obuhvatio nekoliko grana kulture: balet, muziku, književnost i glumu, a trajao bi nekoliko godina sa ciljem da se kultura uvrsti i postane navika i potreba svih mladih generacija, ali ne bi razdvojili i njihovo aktivno učešće u istoj. Ovo sve je neizvodljivo da se ostvari ako se ne uspostavi direktna, uzajamna saradnja svih društvenih i obrazovanih institucija, ali kroz inovativne i nove tehnogije koje se u 21. veku ne bi mogle zaobići.

Takođe, u projektu ćemo dati jasno definisane argumente za postojanje pozorišta za decu, koliko se time dobija, a koliko gubi, strategiju, odnosno jasne budžetske planove i ponuditi rešenja kako do njih doći.

Mladi su budućnost jedne zemlje i društva. Njihova snaga, ambicija, senzibilitet i vrednost su glavne osnove za stvaranje i razvoj društva. Zato, budućnost – mladi i kultura i umetnost moraju da budu u stalnoj i neraskidivoj vezi.

Razlog za drugi cilj, da Bijeljina postane privlačnija turistička destinacija? … Možda odgovore treba potražiti u rezultatima koje smo dobili od projekta „Doživi Srpsku“, koja je ove godine realizovana kao pomoć od Covid – krize, u vidu dodele pomoći u vaučerima svim punoletnim licima državljanima Republike Srpske. Rezutat koji smo dobili, vezan za Semberiju, po broju realizovanih vaučera je poražavajuci. Naime, po tim rezultatima grad Bijeljina spada u grad koji je kao turistička destinacija bio najmanje zanimljiv za posetu turistima iz Republike Srpske. U okviru delatnosti turizma, ovo je jasan signal koliko je ovo hitan i alarmantan problem: kako Bijeljinu učiniti privlačnijom i atraktivnijom turističkom destinacijom i na taj način dovesti turiste u ove krajeve. A svi znamo šta i koliko znači priliv turista u neki region.

Zbog interesantnosti turističkog potencijala ove regije, napravili smo zanimljiv projekat koji bi u sebi sadržao programe za razvitak nekoliko turističkih potencijala: verski turizam, ruralni (seoski), banjski turizam, lov i ribolov, svedočanstva prošlosti, arhitektonsko nasleđe, ali i kulturni život, odnosno kulturne manifestacije. Ono na šta smo stavili poseban akcenat je Tavna i njena okolina, kao neiskorišćeni turistički potencijal. Ovaj region, osim velikog doprinosa verskom turizmu, izgradnjom manastira Tavna, ima i posebnu istorijsku priču kao i neprocenjivo prirodno bogatstvo na području Donja i Gornja Krčina. Prirodne potencijale obronaka Majevice već su poceli da iskorišćavaju iz planinarsko-ekološkog društva „Majevica“ time što su napravjli šetačke staze. Ovaj potez mogao bi u budućnosti da bude interesantan i miran kutak kako za Semberce, tako i za turiste iz raznih krajeva kao veliki turistici potencijal, u kojem bi otkrili i osetili gostoprimstvo tradiciju i ljubaznost naših domaćina.

I ovaj projekat u sebi sadrži argumente i jasne razloga zašto je bitno i koliko bi to Bijeljini donelo, da postane i privlačna i dostojna turistička destinacija, sa jasnim programima i strategiji razvoja po oblastima i prioritetima. U radu smo  napravili budžetski plan i opisali neke od temeljnih ekonomskih funkcija turizma i njihovo delovanje na ostvarivanje ekonomskih ciljeva  sa svim utvrđenim problemima i preprekama koje stoje na tom putu.

Za kraj, na temu uloge i značaja turizma, možda je najbolje usmeriti se na njenu snagu kao privrednog sektora koji može i mora da bude pokretač razvoja ostalih privrednih grana.

Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com