Desetine miliona evra u igri su za otkup ugovora Luke Jovića. Najveći klubovi Starog kontinenta utrkuju se ko će da privoli ovog momka za transfer tokom leta. Pominju se velikani poput Mančester Sitija, Čelsija, Barselone, Reala, i drugih.
Statističari ga svrstavaju među 10 najboljih mladih fudbalera Evrope. Prvi je strelac nemačkog prvenstva, jednog od najjačih na svetu. Obara rekord za rekordom. Navijači mu se dive i uzdižu ga kao svog heroja. Sve to 21-godišnji prvotimac Ajntrahta i velika zvezda srpskog fudbala nosi na svojim plećima. Sa neverovatnom lakoćom, reklo bi se.
– Pratim i ja natpise u medijima, priče o kamionima i avionima, ali iskren da budem, ne razmišljam previše o mom sledećem klubu, niti o hvalospevima. Trenutno sam koncentrisan isključivo na Ajntraht, i na svaku sledeću utakmicu. Fokusiran sam na teren, na svoje igre, na to kako da posle svakog treninga budem bolji, i to je jedini pravi put za mene. Moram da ostanem čvrsto na zemlji – govori Jović za “Blic”.
Kojih pet stvari u vezi sa igranjem u Nemačkoj vam se najviše dopada?
– U Nemačkoj se igra jako ofanzivan fudbal, a to ljudi vole. Sa druge strane mi imamo veliku podršku navijača koji nam daju motiv da igramo i da se borimo za svaku loptu. Dok su god tribine pune, mislim da će biti i golova. Stadioni su fantastični, još jedan razlog da zavolite Bundesligu.
Kao tinejdžer oborili ste rekord Dejana Stankovića, kao najmlađi fudbaler Zvezde koji je postigao gol na zvaničnoj utakmici. Ove sezone ste postigli pet golova na jednoj utakmici, čime ste postali najmlađi igrač u istoriji Bundeslige kome je to pošlo za rukom. Koji deo statistike i brojki iz vaše karijere vam je najdraži?
– Tako je, najmlađi sam strelac u istoriji Zvezde, to je za mene jako bitan detalj, jer je to klub za koji ja navijam od malena, koji volim, i drago mi je da sam ušao u istoriju jednog takvog kluba kao što je Crvena zvezda. S druge strane, postigao sam pet golova u susretu sa Diseldorfom, zaista lepo ostvarenje. Zahvalan sam saigračima koji su mi pomogli da dođem do tog uspeha. Statistika mi nije toliko bitna, bitno mi je da tim ima rezultate, a iz dobre timske igre izlazi i pojedinac.
U čemu je tajna vaših uspeha i vrhunskih izdanja?
– Jednostavno radim 100 odsto na svakom treningu, na svakoj utakmici. Pokušavam da svakim danom budem sve bolji i bolji, i onda golovi dolaze kao neka nagrada.
Šta je najjači deo u vašoj igri, čemu posebnu pažnju posvećujete na treninzima?
– Nama špicevima je najbitnija završnica. Špic koji ne daje golove nije dobar špic, tako da tome posvećujem najveći deo pažnje na treninzima. Što se tiče najjačeg dela u mojoj igri, mislim da sam pametan u igri, i znam da osetim prostor, trenutak i da dobro ocenim situaciju.
Kako uspevate da ostanete mentalno jaki, uz sva očekivanja navijača, pritiske?
– Jeste, slažem se da sam mentalno mnogo jak. Prošao sam mnogo toga u životu, a posebno u fudbalu. Iako mi je tek 21 godina, i ja se osećam kao da sam stariji barem pet godina. Počeo sam da igram seniorski fudbal sa 16 godina, i mislim da mi je to bio najteži period, taj početak, i da sam zato sada mnogo mentalno jak.
Kome posvećujete golove na utakmicama?
– Golove posvećujem svojoj porodici, koja je tu bila kada je bilo loše i kada je bilo dobro, oni su moja najveća podrška.
O čemu razmišljate dok šutirate penale ili dok imate loptu u momentima kada se “lomi” utakmica i od vas se očekuje da je rešite?
– Nisam još imao priliku da šutiram penale u Ajntrahtu, ali šutirao sam u reprezentaciji par puta. Mislim da je to dobro izgledalo, smiren sam, nemam tremu. Dobar sam izvođač penala. Što se ostalog tiče, hladnokrvnost je nešto što je presudan faktor, kao i rutina pred golom, u završnicama. Na tome mora dosta da se radi.
U koji deo gola najviše volite da šutirate, ili kako uspevate najlakše da nadmudrite golmane?
– Nemam neki poseban deo gola, mada svako od nas voli da pogodi, što bi smo mi rekli, tu „malu mrežicu“. Gledam gde se golman nalazi i pokušavam da pogodim nebranjeni deo, deo koji on ostavi najviše otvorenim.
Koji broj na dresu najviše volite da nosite?
– Kao mali sam voleo devet, a i danas volim taj broj. Igrom slučaja sada nosim osam, ali nadam se da ću se vratiti na moj omiljeni broj u nekom sledećem klubu. Nosim i kopačke u bojama srpske zastave. Donose mi sreću i nekako verujem da sa njima lakše postižem golove.
Koje kopačke nosite i zašto ste odabrali baš njih?
– Nosim adidas kopačke, a trenutno biram model x18+. Donose mi brzinu, eksplozivnost, bolju kontrolu lopte, udobne su. Ceo život nosim adidas kopačke. Mislim da mi odgovaraju, i ne menjam dok ide, što bi se reklo. Drago mi je i da su u bojama srpske zastave, baš kako sam i želeo. Donose mi sreću, i nekako verujem da sa njima lakše postižem golove.
Koje kopačke su vam bile omiljene kada ste bili dečak?
– Nemam neke omiljene kopačke iz mladosti, sve su mi podjednako drage. Znam da smo živeli jako teško i da su tata i mama dali svaki dinar da bih ja mogao da kupim sebi kopačke i kako bih imao u čemu da igram. Maštao sam o tome da imam ovakve modele kao što su x18+, adidas copa, predator, i slične.
Kako izgleda jedan vaš dan?
– Uglavnom se budim oko 15 do 9, 9, i uglavnom mi je potrebno 15-20 minuta da se spremim i da krenem na trening. Na treningu budem otprilike do 13, onda se vratim kući, idem negde da ručam, posle ručka je odmor, eventualno spavanje, i uveče se nađem sa drugarima i odemo negde na piće. Volim mnogo da se družim i sa saigračima i sa drugarima, uživam u tome.
Šta je najbolja stvar u vezi sa tim što ste profesionalni fudbaler? Koje su prednosti vašeg posla i načina života?
– Najbolja stvar u tome što sam profesionalni fudbaler je u tome što radim ono što volim, a opet obezbeđujem sebi određen stil života kakav ne bih mogao ni u jednom drugom poslu. Mane su što jednostavno nemate vremena za porodicu i daleko sam od kuće. To sada nije toliki problem koliki je bio na početku, kada smo mnogo mlađi i kada nam porodica nedostaje, a jednostavno znate da niste u mogućnosti da budete sa njima – zaključuje Jović.
THCF OMILJENA MUZIČKA GRUPA
Šta volite da slušate od muzike?
– Nemam omiljenog izvođača, slušam sve žanrove muzike, kako mi šta dođe. Ali izdvojio bih jednu grupu THCF, i ajde da kažem da njih volim najviše da slušam.
MAMINA KUHINJA JE NAJBOLJA
Koja hrana vam se najviše dopada? Da li vam nedostaje srpska kuhinja dok ste u Nemačkoj?
– Mamina hrana je uvek najlepša. Sve šta mama napravi meni se sviđa. Ali ne mogu da kažem da mi ovde nedostaje naša kuhinja, jer ima puno naših restorana, tako da ja to sve nadoknadim. Ali jako mi je drago kada mama i tata dođu ovde u posetu, pa mogu da se vratim na njenu hranu.
MOJ DOM JE U SELU BATAR
Koje su vam omiljene destinacije za odmor?
– Omiljena destinacija za odmor mi je moje selo Batar. Volim da odem tamo kada sam slobodan i mnogo sam srećan kada imam priliku da boravim u rodnom mestu. Rano sam otišao od kuće, sa 11 godina, tako da sam, što se kaže, ostao svega željan. To je moj dom, i vrlo rado se vratim dole kada god sam u mogućnosti.
JOVELJIĆA ČEKAJU VELIKE STVARI U KARIJERI
Rodom ste iz Bijeljine, kao i Dejan Joveljić. Kakav je igrač i koje su mu najbolje strane kada je reč o fudbalu?
– Da i Deki je iz Bijeljine. Ja sam, inače, rođen u Loznici, ali sam iz Batra. Od mog sela ima 17 kilometara do Bijeljine, a 12 do Loznice. Deki je baš rođen u Bijeljini. Viđamo se redovno kada smo dole. Deki je fantastičan momak, veliki talenat, radnik i očekujem da napravi vrhunske stvari u budućnosti. Pametan je i ne sumnjam da će u tome uspeti. Inače, dosta toga nas povezuje, a jedna od stvari je i da trenutno igramo u istim kopačkama, adidas X18+
Izvor: blic.rs